Edikt iz Fontenbloa

Edikt iz Fontenbloa je zakon, koji je Luj XIV proglasio oktobra 1685. Taj edikt je poznat i kao Opoziv Nantskog edikta iz 1598. Ukida se sloboda vere hugenotima u Francuskoj.

Posledice opoziva Nantskog edikta

Namera Luja XIV je bila da u Francuskoj postoji samo katolička crkva. Zbog toga je naredio uništenje svih hugenotskih crkvi i zatvaranje svih protestantskih škola. Kralj je već 1681. doneo meru, kojom je zastrašivao hugenote. Naredio je da se po hugenotskim kućama smeste vojnici dragoni, koji su zlostavljali ukućane. Sve je to bilo sa namerom da hugenoti promene veru. Mera zastrašivanja pomoću dragona nije bila dovoljna, nego je kralj ediktom iz Fontenbloa zatvorio sve crkve i ukinuo toleranciju, koja je uvedena Nantskim ediktom 1598.

Francusku je tokom dvadeset godina napustilo 200.000 do 500.000 hugenota. Tražili su azil u Engleskoj, Holandiji, Danskoj, nemačkim državicama, Južnoj Africi i Severnoj Americi. Sam Luj XIV je 17. januara 1686. tvrdio da je od 800.000 do 900.000 hugenota u Francuskoj ostalo njih 1.000 do 1.500.

Opoziv Nantskog edikta stvorio je u Francuskoj stanje stvari, slično gotovo svim evropskim zemljama toga perioda. Uglavnom se tolerisala samo glavna religija. Francuska je begom hugenota izgubila veliki broj zanatlija sa veštinama. Odlaskom su sa sobom odneli znanje o bitnim veštinama, kao što je proizvodnja svile, obrada srebra, proizvodnja namesštaja. Neki vladari su ohrabrivali hugenote da dođu kod njih. Tako je Fridrih Vilhelm od Brandenburga izdao Edikt iz Potsdama, kojim je ohrabrivao hugenote.

Francuska revolucija i naslednici hugenota

Zakon iz 1790. je davao prava svim naslednicima hugenota, koji su proterani zbog verskih razloga da se vrate u Francusku i da ponovo uživaju prava francuskih državljana. Zakon iz 1889. potvrđivao je odredbe zakona iz 1790, ali pod uslovom da se za svakoga koji traži državljanstvo po tom osnovu donese odluka. Hugenotski naslednici su 1945, izgubili pravo na francusko državljanstvo.

Izvor: Wikipedia