Ed Staford: Robinzon nasukan, go i sam
Katarina Joković | 12. oktobar 2013. 13:00 | Komentara: 0

Ad Staford- bivši kapetan američke vojske u novoj diskaverijevoj “ekspediciji“ zvanoj Na pustom ostrvu



Ed Staford: Ljudi su veća opasnost od džungle!

MESECIMA smo tragali za ostrvom koje nije nastanjeno i koje ima izvore vode. Tako smo našli Fidži, prekriveno kišnim šumama sa puno plaža. Preživljavanje je moglo da počne. I počelo je...


Ekskluzivno za “Novosti” ovako počinje priču Ed Staford, čovek koji je nasukan, go i sam na pustom ostrvu preživeo čak 60 dana! Bio je bez hrane, vode, odeće i noža, a u životu su ga održali domišljatost, ruke i kamera. Kako se ovaj bivši kapetan američke vojske borio sa niskim temperaturama noću, visokim danju, kako je izbegavao napade ajkula, jeo sirove puževe (koji “napadaju” mozak ako nisu kuvani)... videćete već od 15. oktobra, kada na Diskaveriju (21.00) počinje njegov serijal “Ed Staford: Na pustom ostrvu”. Do tada, ovaj moderni Robinzon Kruso našim čitaocima, između ostalog, otkriva zašto se upustio u ovu avanturu, a šta ga je motivisalo da ne odustane kad je bilo teško?

- Oduvek sam voleo avanture i odlaske na ekspedicije. Voleo sam i avanturističke TV emisije, ali one često nisu prikazivale realnost. Zato sam želeo da napravim nešto upečatljivo i stvarno. Jedan sam od onih tvrdoglavih idiota koji kada odluče da urade nešto ne odustaju do kraja. Radio sam ovo i zbog publike Diskaveri kanala, i bilo bi totalno bezveze da sam posle dve nedelje odustao. Previše sam ponosan da bih odustajao.


* Kakav je osećaj biti u divljini nag, bez ikakve opreme? Gde ste dobili ideju da budete potpuno goli?

- Dogovor je bio da idem bez ičega, a tu spada i odeća. Iskreno, bilo mi je čudno što sam ostao go mnogo više nego što sam očekivao. Osećao sam se ranjivo i bio sam ograničen što se tiče kretanja, jer ima mnogo oštrih stvari. To je uticalo na mene i psihološki. Napravio sam neku vrste suknje od vlati trave i to sam nosio kako bih prekrio intimne delove. Naravno da to nije bio prioritet u smislu preživljavanja, ali tek kada sam to uradio osećao sam se bolje.

* Da li vam je ova avantura teže pala psihički ili fizički?

- Definitivno psihički. Ostrvo je imalo sve što mi je bilo potrebno da preživim. Da nisam hteo da napredujem, mogao sam da živim 60 dana jedući kokos i sirove puževe i da ništa ne radim. Ali želeo sam da boravak učinim prijatnijim i da se bavim raznim aktivnostima. Najteže mi je palo to što sam bio sam sa sobom. Potcenio sam uticaj koji to može imati na mene. Nisam ni bio svestan koliko boravak sa drugim ljudima utiče na naš život. Mislim da će gledaocima biti zanimljivije da vide tu moju borbu sa samim sobom, nego kako hvatam ribu ili ubijam zmiju.

* Šta je bilo najodvratnije što ste pojeli na ostrvu?

- To nije tako odvratno, ali prve dve nedelje sam jeo sirove puževe, a nisam znao da oni, ako se ne skuvaju, nose parazite koji mogu napasti ljudski mozak. Smatrao sam da su mi potrebni proteini i da je u redu da ih jedem sirove. Kad vratim film, to je verovatno bilo najodvratnije.



* Da li bi prosečan čovek mogao sve to da preživi?

- Mislim da bi mogao. Bilo je teško, ali ostrvo u suštini ima sve što je potrebno za preživljavanje. I da nije bilo pijaće vode, živeo bih na kokosovom mleku. U tom smislu, preživljavanje nije izazov. Veći izazov je bilo postići neki nivo kvaliteta života i zapitati se da li bih tako mogao zauvek.

* Šta će gledaoce prikovati za ekran, s obzirom na to da poslednjih godina ima mnogo serija na temu preživljavanja?

- Ja sam bivši vojnik i moj podvig prelaska dužine reke Amazon peške nalazi se u Ginisovoj knjizi rekorda. Ta i neke druge ekspedicije bile su za mene, za klijente, za naučnike, za vojsku, ali ne i za TV. Znao sam da ako želim nešto da radim za TV publiku, mora biti stvarno. Nisam želeo da pravim emisije u kojima ću da “preživljavam” nekoliko sati pred kamerom, a onda u hotelu da jedem dobar obrok. Uzeo sam kameru i otišao sam. Važno mi je da gledaoci znaju da je to sve baš tako kako i izgleda. Mislim da to razlikuje ovaj serijal od drugih.



* Koji izazovi su bili veći - u vojsci ili u prirodi?

- Stvari koje sam radio u vojsci nisu bile ništa specijalno. Bio sam u Avganistanu i Severnoj Irskoj i, iako je to imalo svojih izazova, mislim da je ovo što sam radio posle vojske bilo mnogo izazovnije i teže. Savladavanje Amazona je bilo nešto najteže što sam uradio u životu, dok je na pustom ostrvu bilo teško ali na interesantan način. Namerno sam izabrao da uradim nešto u čemu nisam baš ekspert. Nikada pre ovoga nisam bio sam ili u izolaciji i to je definitivno bio najveći izazov.



Izvor: Novosti

Meni se cini da ti se jedino svidelo sto je on go 
Al sav je sparusen i mlitav