Džo - Sač Satrijani, legendarni rok gitarista, večeras u Centru „Sava“
Magija Svetog Džoa

Džo - Sač Satrijani (50), rok gitarista i uvaženi virtuozo na svom instrumentu, kaže da je prvi put uzeo gitaru u ruke u 14. godini, kada je saznao za smrt Džimija Hendriksa. Vest je čuo na fudbalskom treningu i odmah je svom treneru izjavio da napušta sport kako bi postao gitarista. Počev od 1974. sviranju su ga podučavali džez gitarista Bili Bauer i džez pijanista Leni Tristano (poznat po veoma zahtevnoj tehnici) koji je imao najveći uticaj na Satrijanijev stil. Satrijani je veoma brzo i sam počeo da daje lekcije iz gitare, a naznačajniji učenik mu je Stivi Vai. Godine 1978. preselio se iz Njujorka u Kaliforniju i započeo muzičku karijeru.

I tamo je, na Berkliju, nastavio da predaje gitaru; između ostalog podučavao je Dejvida Brajsona („Counting Crows“), Kevina Kejdogena („Third Eye Blind“), Kirka Hameta („Metallica“), Aleksa Skolnika („Testament“) i Čarlija Hantera.

Njegov drugi studijski album „Surfin With the Alien“ (1987) bilo je prvo potpuno instrumentalno izdanje koje je dostiglo sam vrh top-lista. Satrijani je često sarađivao sa drugim rok-zvezdama; išao je na turneju sa Mikom Džegerom, a krajem 1993. pridružio se bendu „Deep Purple“ na turneji po Japanu, kao kratkoročna zamena za Ričija Blekmora. Pre tačno deset godina, osnovao je G3, koncertnu grupu (Satrijani, Stivi Vai i Erik Džonson). G3 i danas čine Satrijani i Vai, dok je treći član „leteći“ i do sada su na turneje išli Ingvi Malmstin, Džon Petruči, Keni Vejn Šeperd, Robert Frip i drugi.

Satrijani se danas smatra jednim od tehnički najpotkovanijih rok gitarista. Ljubitelji gitarskih instrumentala najviše ga cene zbog najliričnijeg i najduševnijeg stila od svih savremenih rok-virtuoza, sa sluhom za „zaraznu“ melodiju i, naročito, zbog isticanja emocija koje su mu važnije od tehnike.

Bliski prijatelji i kolege od milošte ga zovu Sač (Satch, skraćeno od Satrijani), a oni koji mu se dive oslovljavaju ga sa Sveti Džo (Saint Joe).

Satrijani svira na gitari marke „ibanez“, koja nosi njegove inicijale i koju je lično dizajnirao.

Ove godine Satrijani slavi jubilej - dvadeset godina od kako je uzdrmao svet svojim debi albumom „Not of This Earth“. „Vau, ko bi rekao,“ iznenadio se kad je čuo taj podatak. „Nisam imao pojma“. To samo pokazuje da on nije tip koji se osvrće unazad. Naročito kad na umu ima „Super Colossal“, svoj ovogodišnji album na kojem je radio poslednje dve godine. Bilo da ste pravi znalac gitarske umetnosti ili samo neko ko strastveno voli dobru muziku, već posle prvog slušanja „Super Colossal“ shvatićete da je naziv albuma sasvim prikladan. Iako iza sebe ima karijeru snova koja se proteže od vrsnog učitelja, preko planetarno poznatog umetnika - sa deset miliona prodatih ploča, 13 nominacija za „Gremi“ i tri platinasta DVD-ja - do koncerata sa najboljim bendovima današnjice, „Super Colossal“ je dostignuće bez presedana. Zašto? Zato što nije reč o pukom sviranju gitare. Reč je o magiji u muzici. Preciznije, o Satrijanijevom majstorskom umeću da ubode pravu notu i da joj krila u želji da vam pre dirne u dušu nego da vas raspameti. „Oni koji od početka prate moj rad znaju da ne mogu tako lako da me svrstaju u jedan kalup“, kaže Satrijani. „Nikada nisam bio samo metalac ili roker ili fuzionista, iako su sve to elementi moje ličnosti. Sa poslednjim albumom sam otišao korak dalje u svakom pogledu.“ Naziv odražava ambiciju koja ga je i dovela do ovog projekta. „Trebalo je da snimam živi album, ali u tom trenutku nisam bio raspoložen za tako nešto. Hteo sam da ostanem u svojoj maloj pećini - mom kućnom studiju - i da izgradim divnu, moćnu ploču koja spolja zvuči savršeno, ali je prepuna skrivenih detalja koje možete da čujete tek posle desetog slušanja.“

„Teško je napraviti instrumental koji govori sam za sebe, koji nije samo neka pozadinska muzika ili površna stvar za đuskanje. Nemam ništa ni protiv tih formi, ali ja tako ne radim. Ja uvek idem duboko.“ Priznajući da je na ovom albumu uspeo da odsvira najbolje gitarske tonove u karijeri, Satrijani objašnjava: „Želeo sam zvuk koji je složen i osećajan, ali koji ne dozvoljava da se otkrije tehnika iza njega. Uostalom, nakon dvadeset godina sviranja za koje, uzgred, nisam imao pojma da ih proslavljam ove godine“, dodaje uz pomalo ironičan osmeh, „osećao bih se loše da mi neko kaže: ‘Čoveče, stalno sviraš isto’.“

M. Kovačević

Izvor: Blic

...An intimate evening with Joe Satrijani.....
Kakvo lepo vece...pun Sava Centar....konacno pravi zvuk u pravoj dvorani....bez mucenja, bez mrcvarenja....cisto uzivanje.
Pocelo je akusticarskim "one man show" zagrevanjem, ako se to moze nazvati samo  "zagrevanjem" kada to radi Adrian Legg ( akustic guitar player 1992/3/4/...a guitarist of the decade...)....onda potez sa stilom... , kratka pauza , za osvezenje kod sanka i za koju cigaretu u foajeu, dok se postavi scena za "main event"......a onda....ma dalje ne vredi pricati.....2 sata prostog uzivanja u muzici, muzicarima, zvuku, energiji, emocijama.....u pocetku stidljiva publika...kasnije djuskanje ispred bine....fan koji uskace na scenu i ljubi Joe-a u celenku....pozitivan vajb od scene ka publici i obratno...sve je to veceras Joe priustio Beogradskoj publici.....jedno posebno,nezaboravno...i nadasve... intimno vece sa njim.

nema sta ..cista petica...morao je da menja gitare na svake 2-3 pesme...zbog pregrevanja ...
Vredelo je,cimanja i para..!!!..ipak jedan je Satch..

Joe Satriani napravi zurka vo Belgrad sto nikad nema da ja zaboravam, a se nadevam i site ostanati. Ednostavno e, bolji koncert nikoj na svetot ne moze da napravi! Se nadevam deka nekogas pak ke dojde na nasive prostori, a zasto da ne i vo skopje.

ne moze se bas reci da je bio pravi zvud.dosta je odzvanjalo,ali bilo je ok ako uporedimo sa koncertom Vaia u skc-u.Sve u svemu 8/10 zbog pomalo tupog zvuka(odjekivanja).

Ako ima nekoj dobri sliki ili klipovi od koncertot, neka gi prati. Jas slikav so mobilen, tapa kvalitet, taka da ako imate nesto dobro posaljite

ROK = SEX

Legendarni gitarista priznaje da je samo zahvaljujući muzici uspeo da smuva more atraktivnih devojaka, a da je Srbiju izbegavao zbog politike

Verovatno najbolji rokenrol gitarista na svetu Džo Satrijani po prvi put je svirao za srpsku publiku pre nekoliko dana. Centar "Sava" je bilo mesto gde je živa legenda za veče promenila pet gitara, maestralno izvodeći rok klasike, i tako zadala domaći zadatak svim muzičarima koji smatraju da su virtuozi na ovom instrumentu. Učitelj zvezda kakve su Kirk Hamet (Metalika), Leri la Lond (Primus), Dejvid Brajson (Kaunting krauz), u ekskluzivnom intervjuu za Kurir kaže da je i ranije želeo da poseti našu zemlju, ali politički problemi i prebukiran raspored mu to nisu dozvoljavali.

- Često je problem bio da se termin koncerta u Srbiji uglavi u naš raspored. Kada imamo svirku u Moskvi, pa u Stokholmu, jednostavno nam Beograd nije usput. Svake druge godine kada bismo dolazili u Evropu, izgledalo je kao da ne postoji šansa da svratimo ovde, ali kako su se naše turneje povećale, pa idemo i u Mađarsku, Bugarsku, Grčku, Sloveniju, vaša zemlja je uz put.

A da niste možda zaobilazili Srbiju zbog političkih problema?

- I to je bio jedan od razloga. Čak i pre dve godine je trebalo da dođemo, ali nas je menadžer savetovao da zaobiđemo ovu destinaciju zbog političke situacije. Čuo sam da je bilo mnogo svađe i problema. Međutim, ja se u to mnogo ne razumem. Kao muzičare, nas politika ne interesuje mnogo. Mi sviramo za narod!

I, kako vam se čini Beograd?

- Nažalost, nisam stigao da pogledam grad jer smo imali problema na granici, pa smo doputovali u šest ujutro, a čim sam ušao u hotel odmah sam legao da spavam i pripremam se za koncert. Šta ćete, u rokenrolu nema više divljeg života, a on ionako ne ide uz moje godine - disciplina je zakon!

Da li znate za nekog srpskog gitaristu?

- Nažalost, ne znam. Potpuno mi je nepoznata vaša muzička scena, ali sam načuo da imate mnogo dobrih rok bendova. Jezička barijera i političke prilike su verovatno "krive" za to što se vaša muzika nije čula van Balkana, ali verujem da će u 21. veku takve prepreke postati prošlost!

Proputovali ste čitav svet i čuli nebrojeno mnogo jezika. Kako vam zvuči srpski?

- Ne razumem ni reč, ali to je slučaj i sa jezicima koji se govore u zemljama gde sam bio više puta. Ipak, s obzirom na to da sam muzičar, moram da primetim da je veoma muzikalan jezik, da teče, "kotrlja se", tako da je uživanje slušati ga.

Odrasli ste, i živite u svetu rokenrola, gde vlada velika zavisnost od narkotika. Kakva su vaša iskustva sa drogom?

- Ja sam jedan od onih muzičara koji vode čist život, ali nije uvek bilo tako. Počeo sam profesionalno da se bavim muzikom kao tinejdžer, i priznajem da sam u mladosti radio mnogo ludih stvari, a narkotici i promiskuitet na žurkama su bili neizbežni. Međutim, sada sam odrastao i znam šta valja, a šta ne. Mada, da nisam probao, sada ne bih imao čega da se sećam, zar ne?

Neki vaši prijatelji se, nažalost, nisu na vreme zaustavili u porocima...

- Mnogo ljudi oko mene je bilo pod uticajem lošeg života rok zvezde. Nažalost, mnogo njih koji su zagrizli u drogu nisu više na ovom svetu. Izgubiti prijatelja na takav način svaki put je veoma bolno iskustvo koje me, međutim, podseća koliko sam srećan što nemam taj porok.

Kakva su vaša iskustva sa devojkama koje otkidaju na vas tokom svetskih turneja?

- Kada vidite da vas žene vole, to svakako prija, ali uvek treba imati u vidu da se one više lože na muziku koju svirate i na imidž koji vas prati nego na vas kao osobu. Nikad nisam bio neki frajer, i sigurno bih, da nisam ušao u rokenrol mašineriju, morao dosta da se pomučim kako bih osvojio devojku.

- Kada sam počeo da nastupam pred desetinama hiljada obožavateljki, od kojih su me mnoge čekale iza bine i bukvalno mi se nudile, često sam pomišljao: "Bože, hvala ti, zbog ovoga vredi svirati!". Avantura uvek ima, ali, srećom, nikada mi se nije desilo da se prilikom mog povratka u neki grad pojavi devojka koja mi kaže: "Ej, Džo, rodila sam ti dete" (smeh). To bi bilo baš zajebano...

Izvor: Kurir

koji car

Doslo mi je da placem sto nisam otisla na taj koncert.... Sta je sve svirao?

I treba da places, mnogu si propustila Inace gi otsviri za mene najdobrite negovi pesni - Surfing with the alien, Always with me, always with you, Satch boogie, Motorcycle Driver, Summer Song, The Extremist i mnogu drugi i plus 4-5 pesni od noviot album Super Colossal. Extra zurka