Džim Keri: Živeo sam u autobusu
Jedan od najplaćenijih glumaca današnjice čuo je za Srbiju i našu kinematografiju. Nekada davno gledao jedan od filmova Emira Kusturice, ali ne može da se seti naslova

Početak 2006. godine proteći će u znaku jednog od najboljih komičara današnjice, čuvenog Džima Kerija, koji se pojavljuje kao tumač glavne uloge u filmu "Ludosti Dika i Džejn". Do čoveka s najvećim osmehom na svetu nije bilo lako doći. Zahvaljujući švajcarskom kolegi Benjaminu Begliju, juče smo uspeli da uživo porazgovaramo s ovom holivudskom zvezdom.

* Da li ste ikada bili u Srbiji?
- Ne, nisam dosad... Ali, čuo sam za nju (smeh)...

* Da li postoje šanse da u sledećoj godini budete gost, recimo, beogradskog Festa, s obzirom na to da mnogo putujete?
Najlakše bi bilo da vam odgovorim kako bih to voleo... Ali, ne bih da zavaravam sebe i vas tamo. Voleo bih, ali su male šanse da dođem. Tačnije, gotovo da ne postoje. Vidite, i sada sam posetio samo nekoliko gradova Evrope. Uskoro mi počinje snimanje novog filma, a i promocija "Ludosti" je još u toku.

* Jeste li imali prilike dosad da pogledate neki srpski film?
- Znam da je vaša kinematografija sasvim dobra, da ste osvajali i velike nagrade, ali ne mogu da govorim o naslovima. Nažalost, samo jednom sam gledao neki Kusturičin film, ali sam zaboravio kako se zove. Sećam ga se po nekim zanimljivim scenama jurnjave i veselja među ljudima.

* Danas ste jedan od najbolje plaćenih zvezda Holivuda. Kako ste zarađivali novac pre toga?
- Mi smo stvarno živeli teško. U jednom trenutku moja porodica je sve izgubila, pa smo morali da živimo u autobusu. Verujte mi, radio sam dosta stvari. Jedne zime sam u Kanadi na -20 stepeni Celzijusovih radio na nekakvoj građevini. To je, i sami znate, težak posao. E sad, zamislite mene na 50 metara visine kako cvokoćem i pitam se da li će mi se odlediti nešto ispod struka, što u tom trenutku više nisam osećao (smeh). Bio sam i čistač, a i radnik u fabrici. Ipak, iz aviona sam video da mi ti poslovi ne idu od ruke, a osim toga, gledali su me popreko dok sam stajao za mašinama, jer sam se drao pevajući pesme Aerosmita.

* Kada ste primetili da ste rođeni za komičara?
- Pravo da vam kažem, to je bilo jako rano. Osetio sam to dok sam posmatrao svog oca, koji je takođe bio komičar, najsmešniji kojeg sam ikada poznavao. Pomišljao sam: "Ma, sve je ovo u stvari kul, probijati se kroz život uz humor". I tada sam prelomio, što se pokazalo kao pravi potez.

* Da li danas, kad toliko zarađujete, familija ima koristi od vaših ogromnih zarada?
- Roditelji su mi, nažalost, davno preminuli, ali pazim da mojim braćama i sestrama bude dobro. Izdržavam ih i pomažem koliko god mogu. Hvala Bogu, i oni se trude da nešto urade, nisu samo u fazonu "Džim će nam pomagati".

* Imate osamnaestogodišnju ćerku. Da li je ponosna na vas i vaš posao?
- Postala je ponosna, ali ju je ranije često bilo sramota mene i mog posla. Kad god sam pred njenim drugaricama pravio grimase ludela je i molila me da odmah prestanem. Jednom se i zaključala u sobu i ostala u njoj dva dana, dok joj nisam obećao da ću se malo smiriti.

n Da li ste i vi, kao i junak koga igrate u filmu, dosad nešto ukrali?
- Naravno. Nekada smo moji drugari i ja zbijali šale na račun komšija, skidali s prozora pite, veš iz dvorišta, ili krali kukuruz od seljaka. Sećam se da su nas nekoliko puta skoro uhvatili. S druge strane, nikada u životu nisam odradio neku veću pljačku. Nisam obijao bankomate ili upadao u banke, kao u ovom filmu (smeh). Međutim, ne mogu da tvrdim da to nikada neću uraditi (smeh).

* Da li je to zbog toga što bi vas svako prepoznao?
- S jedne strane da, a s druge, trenutno mi lova ne treba, finansijski sam zadovoljan, ali ponavljam, ko zna...

Razgovarao: Ilija Đukić
Izvor: Start