Dzek Trbosek :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Џек Трбосек (енгл. Jack The Ripper) је био енглески серијски убица који је зверски убио пет проститутки, које су потицале из сиромашних слојева, у кварту Вајтчепел, у Лондону 1888. године. Мистерија која окружује идентитет и мотиве овог убице (или убица) заинтригирала је многобројне истраживаче и инспирисала бројне ауторе. Сам надимак убица је можда сам себи наденуо, ако је судити по једном писму које је било адресирано на полицију.
Садржај
[сакриј]

   * 1 Чињенице
   * 2 Начин деловања
   * 3 Жртве
   o 3.1 Потврђене жртве
   * 4 Личност убице
   o 4.1 Надимак
   o 4.2 Озлоглашеност
   * 5 Трагови
   * 6 Теорије и осумњичени

[уреди] Чињенице

Прва идентификована жртва била је Мери Ен Николс која је пронађена заклана у дворишту једне зграде 31. августа 1888.

Жртве Џека Трбосека биле су жене које су се повремено бавиле проституцијом и које су радиле у једном од најсиромашнијих крајева Лондона, у Вајтчепелу (Ист Енд). Са изузетком последње, која једва да је имала 25 година, све остале су биле жене у зрелим годинама.

Број и природа жртава представљају још и данас енигму за истраживаче: зашто је убица одабрао проститутке? Зашто се зауставио после петог убиства? Зашто се баш последње убиство одиграло у таквим околностима?

[уреди] Начин деловања

Већина убистава се догодила на јавним или полујавним местима, на плочницима или у двориштима стамбених зграда. То је стога што се чин проституције, у тадашње време, није одвијао ни у хотелу ни у приватном стану, него ноћу у дворишту стамбених зграда или у приватном пролазу између две зграде, обично у каквом ћорсокаку.

Жртве би биле заклане, вероватно страга; трбосек би потом отварао абдомен жртве извлачећи одатле унутрашње органе (црева, бубреге, материцу), након чега би те исте органе остављао на лешевима или их односио са собом. Прецизност којом су жртве биле сециране, као и чињеница да су се убиства одвијала ноћу, на неосветљеним местима, упућује на закључак да је убица имао одређено хируршко знање, или да је, у најмању руку, био доброг општег образовања које му је омогућавало до дође до књига о анатомији.

Једна од његових жртава, Елизабет Страјд, била је заклана али не и распорена: аналитичари процењују да Џек Трбосек вероватно није могао да изведе своју замисао на време.

Последња жртва, Мери Џејн Кели, нечим је очевидно заслужила посебан третман. То је, вероватно, стога што је једина убијена на затвореном месту (убиство се одиграло у њеном стану). Њени органи су били разбацани свуда по стану, а готово сви њени удови су били одвојени од трупа.

[уреди] Жртве

„Званичне“ жртве су Мери Ен Николс, Ени Чепман, Елизабет Страјд, Кетрин Едоуз и Мери Кели. Оне за које се претпоставља да су жртве Џека Трбосека су Алис Макензи (заклана у својој 40. години, у јулу 1889), Франсис Колс (имала је 26 година када је пронађена пререзаног гркљана). Мало вероватне жртве су Ејми Милвуд (жртва једног напада 25. фебруара 1888, завршила у болници и умрла природном смрћу 3. марта исте године), Ада Вилсон (жртва једног напада 28. марта 1888, који је преживела) и Елизабет Џексон, проститутка чије је раскомадано тело пронађено у Темзи између 31. маја и 25. јуна 1889.

[уреди] Потврђене жртве

Мери Ен Николс

Била је позната и под именом „Поли“ Николс, рођена 1845, удата за Виљема Николса, мајка петоро деце, растала се од мужа 1882. Убијена је у ноћи 31. августа 1888, а њено тело је кремирано на гробљу Лфорд 6. септембра исте године.

Њено тело је пронађено у три сата изјутра, пререзаног гркљана, готово одвојено од главе, са цревима обмотаним око врата и засеченим абдоменом; њени генитални органи били су такође расечени. Аутопсијом је утврђено да је убица леворук, што су доцније криминолози више пута одбацивали.

Тадашње новине (које су врвеле од чланака о убијеним женама, које су биле осакаћене и живе спаљене) посматрале су цео овај случај као „чудан“, истичући, на тај начин, особеност убичиног начина деловања.

Ени Чепман

Рођена као Елиза Ан Смит 1841, удата за Џона Чепмана 1869. и мајка две девојчице, убијена је 8. септембра 1888. у стражњем дворишту Ханбјури улице 29. Њено тело је кремирано 14. септембра исте године.

Њено тело је пронађено у лежећем положају на земљи, пререзаног врата и скоро потпуно обезглављено. Трбух је био отворен, црева су остављена на десном рамену жртве, док су вагина, материца и две трећине мокраћне бешике биле некуд однесене. Код њених ногу пронађено је неколико новчића и коверат који је био адресиран на 20. август.

Један очевидац, који је живео у згради, рекао је да је чуо неку жену како виче „не“ али је признао да се није усудио да погледа кроз прозор. Сутрадан, једна девојчица је испричала полицији да је видела, неколико кућа одатле, локву крви: полицајци су закључили да се вероватно ради о трагу који је убица оставио за собом носећи органе жртве.
Слика:JohnPizer.jpg
Џон Пизер

Неколико дана касније, полицајци су у кварту ухапсили једног месара, Јеврејина, Џона Пизера, на основу кожне кецеље пронађене на месту злочина. Врло брзо је, међутим, установљено да тај комад коже нема никакве везе са злочином: припадао је једном од станара те зграде који га је опрао и оставио ту да се суши. Пизер је ипак задржан у полиција два дана, што је дало времена полицији да га оправда у очима гомиле која је била спремна да га линчује.

Од тада па надаље, убица је оквалификован као полудели фанатик или сексуални манијак који нема никакво знање о анатомији. Неколико очевидаца је само потврдило да је видело жртве у разговору са извесним човеком који је носио црни коферчић у руци и који је на глави имао цилиндар.

Елизабет Страјд

Рођена 1843. у Шведској, мајка двоје деце, развела се 1876, пронађена је мртва 30. септембра 1888. Њено тело је пронашао у дворишту клуба Бернер извесни Луис Димшуц. Њено тело је кремирано на гробљу Ист у Лондону.

Њено беживотно тело је пронађено у дворишту зграде коју су насељавали Јевреји и Немци. Само јој је грло било дубоко засечено; према сведочењу једног кочијаша крв јој је још увек текла кад ју је пронашао.

За ово убиство није сасвим сигурно да га је починио исти убица, јер се убрзо потом догодило још једно убиство на месту толико удаљеном од овог да скоро да није могуће да је исти човек у питању.

Кетрин Едоуз

Рођена 1842. у Волверхамптону, изродила је троје деце са својим животним сапутником Томасом Конвејом. Убијена 30. септембра 1888, пронађена изузетно унакаженог тела, на јавном месту, у једном парку.

Кетрин Едоуз је стављена на страшне муке вероватно зато што Џек није стигао да доврши свој посао на Елизабет Страјд. Њено беживотно тело је лежало у бари крви, отвореног стомака. Жртва је комплетно раскомадана, нос и лево уво одсечени, на лицу је ножем било урезано велико латинично слово V. Тело је било готово обезглављено „као свиња у излогу“[тражи се извор], желудац и црева остављена на десном рамену, јетра исечена, бубрези и генитални органи некуд однесени.

Мери Џејн Кели

Фотографија коју је снимила полиција после убиства Мери Кели

Рођена 1863, убијена је у петак 9. новембра 1888. око три сата изјутра. Њени остаци кремирани су на католичком гробљу у Лондону.

Ово последње убиство превазишло је својом стравичношћу сва остала ; довољно је само прочитати извештај са аутопсије да бисмо се у то уверили : Тело је испружено по средини кревета, рамена спљоштена, али је осовина тела благо нагнута на леву страну, глава лежи на левом образу. Лева рука се налази уз тело, левом подлактицом укошена удесно и постављена на абдомен. Десна рука, једва прикачена за тело, лежи на душеку, док подлактица, на абдомену, пружа поглед на стешњене прсте. Ноге су широко раширене, лева бутина образује прав угао са трупом, док десна бутина оцртава туп угао са пубичном кости. Цела спољна површина абдомена и бутина је расцепана, а сви унутрашњи органи су извађени из трбушне дупље. Груди су разрезане, руке унакажене многобројним неправилним убодима ножем, а лице је скроз непрепознатљиво. Ткиво врата је раскомадано све до кости. Унутрашњи органи су разбацани свуда унаоколо : материца, бубрези и једна дојка се налазе испод главе ; друга дојка уз десну ногу ; јетра међу ногама ; црева десно од тела ; слезина лево од тела ; месни дроњци абдомена и бутина нагомилани на столу ; срце је ишчупано и никад није пронађено.

[уреди] Личност убице

[уреди] Надимак
Dear Boss...

„Џек Трбосек“ је надимак који је можда смислио један новинар или, што је мање вероватно, који долази од самог Џека.

Надимак, који је остао запамћен у историји, води порекло од једног писма насловљеног са „Драги шефе“ које је стигло 27. септембра 1888. у редакцију Централне новинске агенције, и које је потписано са Џек Трбосек. Не зна се да ли је писмо било аутентично; неки сматрају да представља покушај да се појача одјек који је цела афера имала у јавности.

Неки потврђују да надимак уистину долази од једног новинара који је, желећи да подгреје своје чланке, наденуо убици ово име.

Псеудоним Џек Трбосек је, ипак, наставио да живи у јавности, јер је Скотланд јард дао дозволу за умножавање овог писма у свим новинама надајући се да ће неко можда препознати рукопис убице.

[уреди] Озлоглашеност

У поређењу са осталим серијским убицама, Џек Трбосек је оставио за собом мали број жртава. Разлоге његове озлоглашености треба тражити у другим стварима. У време када се све то дешава, његови злочини налазе пут до јавности преко медија. Свирепост коју је испољавао на жртвама била је застрашујућа: жртве су биле заклане, распорене, или им је била одсечена глава. Спретност Џека Трбосека такође је допринела његовој слави.

Више чинилаца је омогућило убици да уђе у анале злочина и у колективно сећање. Најзначајније је убичино коришћење медија, што је за то време била новина. Од неколико писама послатих у редакције, један број њих се са сигурношћу може приписати убици; та су писма произвела ефекат грудве снега која је недела убице учинила актуелним у наредним месецима. Знатижеља јавности била је увећана више пута поновљеним неуспесима Скотланд јарда.

Један од чинилаца је и мистерија која још и данас наставља да обавија личност Џека: полиција никад није открила идентитет убице, и врло је вероватно да јој никада и није допао шака. Спекулације, које трају још од првог дана, настављају да подгревају знатижељу.

[уреди] Трагови

Почев од двоструког убиства од 30. септембра, полиција је истражила места злочина у потрази за евентуалним траговима и сведоцима. Око три сата изјутра, један од инспектора, по имену Алфред Лонг, открива графит исписан белом кредом, на зиду, недалеко од места где је убијена Катрин Едоуз. Текст гласи: „The Juwes are the men That Will not be Blamed for nothing“ (Јевреји неће бити окривљени ни за шта). Да не би дошло до побуђивања антисемитских осећања, натпис је забележен и одмах обрисан.

Трбосеколози су, у међувремену, запазили занимљиву везу између правописно погрешно написане речи Juwes уместо Jews (Јевреји), као име Јубелум (ученик Хирамов) које се често среће у светој књизи слободних зидара (масона). Одатле је закључено да је Џек Трбосек био масон, или да је, у најмању руку, био близак масонима.

[уреди] Теорије и осумњичени
Волтер Сикерт

Тројица осумњичених били су предмет књига и филмских адаптација. То су принц Алберт Виктор, наследник енглеске круне, лекар и хирург сер Вилијам Гал, и сликар и уметник Волтер Сикерт.

   * Патриша Корнвел у својој књизи „Портрет убице: Џек Трбосек – случај закључен” брани теорију (засновану на некадашњим узорцима ДНК) према којој би Волтер Сикерт био аутор ових пет убистава. Његова ум. дела представљала би тако одјек његових злочина. Аргумент књиге почива на гомили случајности које немају снагу доказа. Она показује да је сасвим извесно да је Сикерт повезан са једним или више писама написаних под псеудонимом убице, али не успева да пружи необорив доказ његове кривице.

   * У својој Црвеној књизи о Џеку Трбосеку, Стефан Бургоан покушава да објективно опише све чињенице без намере да проба да установи идентитет Џека Трбосека.

   * Извесни доктор Нил Крим, који је изјавио „Ја сам Џек“ док је био на вешалима, дуго је сматран као осумњичени број један, баш као и мистериозни Џејмс Мејбрик, који се издавао за Џека Трбосека у свом дневнику.

   * У стрипу Из пакла, аутора Алана Мура, који је потом адаптиран у биоскопима, кривац је краљев лекар сер Вилијам Гал, хирург краљевске породице. Иако мотиви овог лекара остају и данас предмет разних контроверзи (према којима су проститутке биле сведоци тајног брака − који није доказан − између принца Алберта од Енглеске и једне просте католикиње; Гал је добио задатак да их елиминише да не би могле да уцењују краљевску породицу), чини се да су за његову кандидатуру од пресудног значаја били извештаји са аутопсије који истичу квалитет сецирања. Имајући у виду чињеницу да су убиства била почињена ноћу, на мрачним местима, један хирург је могао имати довољно анатомског знања да их изведе. Па ипак, на крају своје књиге, Алан Мур наглашава да је ова теорија чиста фикција без трунке упоришта у реалности.

   * Најзад, у једном писму написаном 1913. и откривеном 1993, Џ.Г. Литлчајлд, инспектор у дејству старешине тајне полиције Лондона 1888, помиње извесног Франсиса Џ. Тамблетија. Његове сумње базирају се на прошлости овог надрилекара у Сједињеним Америчким Државама и на изјавама његових ближњих које потврђују да је он сам истицао велику мржњу према женама (говорио је за њих да су стока). Овај осумњичени је ухапшен 19. новембра 1888, Скотланд Јард га је теретио за убиства проститутки, али га је ипак пустио уз кауцију. На крају је замакао у Сједињене Државе; више инспектора му је било за петама, али је Тамблети успео да мистериозно нестане јануара 1889. Убрзо затим, медији су почели да јављају о убиствима, на Далеком Западу, зачуђујуће сличним онима које је починио Трбосек, као и о шест ужасних убистава у Манагви. Тамблети је умро у Сент Луису (држава Мисури), 28. маја 1903.

Ниједна ваљана чињеница не потврђује нити оспорава ове теорије.