Džedaji pod lupom
Najveći problem je scena borbe Darta Vejdera i Obi Van Kenobija, koji se petnaest minuta tuku iznad lave - a nigde znoja

Dočekasmo i to! Svi smo videli kako se pravdoljubivi i nestabilni džedaj Anakin Skajvoker preobrazio u psihotičnog astmatičara Darta Vejdera. "Osveta Sita" je zaokružila (osim ako Lukas ne odluči da dosnimi još tri dela) ciklus "Ratova zvezda", najveću savremenu bajku. Svi smo, hteli to ili ne, u prethodnih 30 godina uvedeni u čarobni svet galaksije koja je "jako, jako daleko"; a da li je takav svet uopšte moguć, i koliko je Lukas svoju priču zasnovao na naučnim činjenicama, a koliko na svojoj neobuzdanoj mašti?

Svi koji imaju kanal "Enimal planet" mogli su ovih dana da uživaju u rekonstrukciji ideja koje su dovele do modeliranja raznih stvorenja u "Ratovima zvezda" i da se uvere da razna svemirska čudovišta, čupavi trometraši, kilometarski crvi i loptasti trgovci ljudima imaju svoje poreklo pre svega u dosadnim naučnim istraživanjima. Učinjeno je sve da se ispoštuju pravila fizike, biologije i evolucije: mesožder koji u drugom delu napada princezu strahovito je brz i krvožedan, ali platio je cenu krhkom građom tela - po svim zakonima evolucije. Vukiji žive u tropskoj šumi, a prekriveni su krznom od glave do pete. Nelogičnost? Pogledajte orangutane! I, uopšte, sva stvorenja u "Ratovima" pažljivo su promišljeni naučni koncepti.
   
      

Nekompatibilnost

Šostak ima primedbu i na broj vrsta koje zajedno lumpuju u čuvenoj Lukasovoj kafanici na Tatuinu:
- Malo je verovatno da će toliko različitih vrsta evoluirati u isto vreme. Pre će biti da bi najrazvijenija vrsta bila milenijumima ispred druge, i tako dalje. Drugo, malo je verovatno da će dve inteligentne vrste, a kamoli dvadeset, živeti mirno zajedno - pogledajte samo šta su ljudi uradili sa neandertalcima.
      
      
      
   

U drugom istraživanju, "Nešnel džiografik" je za mišljenje pitao naučnike koji se bave izučavanjem vanzemaljskog života, Brusa Betsa, planetologa iz Pasadene, i Seta Šostaka, astronoma iz SETI (institut koji se bavi potragom za vanzemaljcima). Oni se slažu da je, u principu, moguće da u galaksiji sa milijardama zvezda postoji mnoštvo inteligentnih stvorenja, ali da je malo verovatno da bi se tako tehnološki napredne civilizacije ograničile na život na planetama na kojima su se razvile. Verovatnije je, kaže Šostak, da bi napravili veštačko okruženje, što je (gle čuda) uradio samo Dart Vejder, sa svojom čuvenom "Zvezdom smrti".

Zamerka koju Bets upućuje tvorcima filma odnosi se na to da je malo verovatno da će atmosfera na planeti čupavih Vukija sadržati isti procenat kiseonika kao i Tatuin, gde je odrastao Luk Skajvoker. A likovi iz filma bez problema i skafandera putuju i piknikuju po stotinama planeta Republike i Imperije.

Još jedna stavka koja smeta naučnicima jeste to da je lokacija središta Republike/Imperije - ono se nalazi baš u centru galaksije. Po mišljenju naučnika, u centru galaksije teško da bi išta ikada preživelo, s obzirom na to da sve "vrca" od kosmičke radijacije. Drugo, u centru galaksije uvek "čuči" ogromna crna rupa koja će vas progutati pre no što kažete "kvark".

Ipak, najneverovatnija u serijalu, za Šostaka iz SETI, jeste scena borbe iznad užarene lave između Darta Vejdera i Obi Van Kenobija. LJudi se petnaest minuta tuku i vređaju iznad reke čija je temperatura nekoliko hiljada stepeni - a nigde ni graške znoja.