Kompleks Kraljevskih Dvorova na Dedinju ponovo će biti otvoren za redovne obilaske u periodu od 1. aprila do 30. oktobra ove godine, svake subote i nedelje u 11.00 i u 13.00 časova. Dvorski kompleks na Dedinju je prvi put bio otvoren za javnost u jesen 2004. godine.

Posete se organizuju isključivo uz prethodno prijavljivanje u Turističkom informativnom centru - podzemni prolaz kod Palate "Albanija", tel. 011/ 635-622. Grupa posetilaca može brojati najviše do 50 ljudi.

Kompleks na Dedinju je gradio Kralj Aleksandar I a sastoji se od Kraljevskog Dvora (građenog 1924-29.) kao zvanične rezidencije i Belog Dvora (1934-37.) sagrađenog za potrebe kraljevih sinova.

Kraljevski Dvor izgrađen je u periodu 1924-1929. godine. Projektanti su bili arh. Živojin Nikolić i akademik Nikolaj Krasnov. To je velika i reprezentativna vila od belog kamena u srpsko-vizantijskom stilu. U njenom sastavu je i Dvorska kapela posvećena Sv. Apostolu Andreju Prvozvanom.

Oko Dvora su podignute pergole, parkovske terase, bazeni, paviljon i koncertna terasa.

Prostorije u prizemlju veoma su raskošno opremljene. Kamenom popločani Svečani hol ukrašen je kopijama fresaka iz Dečana i Sopoćana.

Plavi salon je opremljen u baroknom stilu, a Zlatni salon u renesansnom, kao i velika Trpezarija.

U tim prostorijama mramorni stubovi nose raskošne kasetirane drvene tavanice sa bronzanim lusterima. Ove su prostorije ukrašene dragocenim slikama, škrinjama i predmetima iz kraljevske zbirke. U istom renesansnom stilu opremljene su i prostorije Velike i Male biblioteke.

Zgrada Belog dvora, koji se nalazi u istom kompleksu sa Kraljevskim dvorom, zidana je po želji Kralja Aleksandra I kao rezidencija za njegove sinove Petra, Tomislava i Andreja.

Zgradu, koja je gradjena od 1934. do 1937. godine, projektovao je arhitekta Aleksandar Đorđevic. U prizemlju ove klasicisticke zgrade nalazi se veliki “Svečani hol” i niz salona opremjenih u stilu Luja XV i Luja XVI sa venecijanskim lusterima. Tu je i Dvorska biblioteka i Svecana trpezarija, nameštena u stilu čipendejla.




Izvor: B92-Kultura

Dvorski kompleks na Dedinju otvorio vrata radoznalima

Titovi tragovi u salonu šapata

Da je Josip Broz boravio u dvorskom kompleksu na Dedinju, vidi se iz nekoliko činjenica. Pomenućemo dvorsku kapelu posvećenu Andreju Prvozvanom, koja je posle Drugog svetskog rata korišćena kao ostava za baštenski materijal. Kada je Titu u posetu došao etiopski car Haile Selasije bio je smešten u zgradu kraljevskog dvora. Pošto je bio kopt, moglo se očekivati da će posetiti obližnju kapelu. Ali, avaj, ona beše ruglo, neprimereno očima jednog carskog velikodostojnika. Pri tome je na ikonostasu neko uništio fresku Bogorodice sa Isusom. I šta je trebalo da komunisti učine? Dosetili se, priča Zorana Trifković-Hinić, vodič kroz kraljevski kompleks, pa je jedan talentovani poslušnik namalao na ikonostasu nedostajuću ikonu i ona je tokom jedne noći dovedena u pristojno stanje.

Kada se iz kraljevog kompleksa pođe alejom divljih kestenova ka Belom dvoru, tu negde, na sredini puta, pogledate između dve breze u park i shvatite da gledate u spomenik. To je sledeći Titov "trag". Među brezama i lipama sahranjena je Davorjanka Paunović, zvanična Titova sekretarica i, kažu, velika ljubav, umrla od tuberkuloze. Ujedno i tetka bivše jugoslovenske i srpske "prve dame" Mirjane Marković. U suterenu kraljevskog dvora, građenog od 1924. do 1929. godine, napravljene su prostorije namenjene zabavi i opuštanju, bilijar, bioskopska sala... Od vodiča saznajete da su posle smrti Josipa Broza, ovde zatekli kolekciju njegovih omiljenih filmova i, nastaje smeh među posetiocima, kada su čuli koga je Tito voleo da gleda na velikom platnu. Ni manje ni više nego Džona Vejna i vestern filmove, Divlji Zapad, puškaranje, Indijance i poštanske kočije.
      

Posete

Svake subote i nedelje od 11 i 14 sati, od juče pa do kraja oktobra, posetioci mogu da razgledaju dvorski kompleks. Cena jednoiposatnog obilaska je 450. Oko 50.000 posetilaca obišlo je kompleks za protekle četiri godine, a grupa je ograničena na 50 posetilaca.
      
   
   

Ali, da ne bude ovo samo priča o dvorskom kompleksu, u stvari priča o Josipu Brozu, ima tu još čega. Prvo što tokom ture po kompleksu obiđete je već pomenuta kapela Svetog Andreja Prvozvanog. Prema porodičnim pričama, kraljevska slava u početku je bila Sveti Kliment. Međutim, pošto je Petru Prvom Karađorđeviću umrla supruga i nekoliko nedelja star sin Andreja, kralj je, posle ovog tragičnog događaja, odlučio da promeni sveca zaštitnika.

- Istoričari se vraćaju na 13. decembar 1806. godine, kada su goloruki Srbi oslobodili beogradsku tvrđavu od Turaka, a tog dana slavi se Andrej Prvozvani - priča Zorana Trifković-Hinić. Znate kako se, bar na filmovima, po dvorovima, stalno spletkari. Kuju se zavere, dvorske dame stalno nešto i nekoga ogovaraju, pa je tako nastala potreba za salonom šapata. To je mesto gde su, čućete na dvoru, dolazili kralj i kraljica, a zatim i Tito, kada bi imali nešto poverljivo da pričaju. Tada bi kralj specijalnim ključićem okretao bravu u zidu i tako aktivirao zidnu fontanu. I glasovi su se čuli, ali nisu bili razgovetni. Iznad fontane uklesani su stihovi: "Tok mi je život večne mladosti, a žubor pesma čiste radosti, ko tok mi pije - taj mladuje, ko žubor sluša - taj se raduje". Ceo suteren su inače uradile ruske arhitekte, dajući tako omaž izgubljenoj domovini, pa su sve prostorije u roze, braon, zelenoj i narandžastoj boji, a bili su inspirisani i najstarijim delom Kremlja, dvorca gde je nekad bio presto Ivana Groznog.



Izvor: Glas Javnosti \ Jasna Vučić