POSLEDNJI DA VINČIJEV DOM

Ovogodišnji hit evropskih turoperatera je poseta dvorcu Klo Lise u dolini Loare, u kojem je slavni renesansni umetnik proveo poslednje godine života

Leonardo je prešao Alpe na magarcu, s prtljagom u kojem su bila i tri platna - Đokonda, Sveta Ana i Sveti Jovan Krstitelj, na dvoru je dočekan počastima, a mladi Fransoa I ga je toliko zavoleo da ga je nazivao svojim ocem

Da nije bilo "Da Vinčijevog koda", dobitnici nagradnog putovanja "Soni pikčers" ne bi se obreli ispred dvorca Klo Lise u dolini Loare, mesta u kojem je majstor renesanse Leonardo da Vinči proveo poslednje godine života. Dobitnici nagradnog putovanja iz Nemačke, Japana, Argentine i Italije zadovoljno su mahali brošurama u dvorištu nekadašnje kraljevske rezidencije u centru Francuske, iza koje teče najduža francuska reka Loara, sada isušena od letnje žege.
Poslednje prebivalište Leonarda da Vinčija, u kojem je proveo tri poslednje godine života kao gost Fransoa I - jednog od najvećih kraljeva Francuske i velikog ljubitelja umetnosti - nije, doduše, pomenuto u svetskom bestseleru Dena Brauna, ni u filmu koji je po njemu snimljen. Da taj podatak bude uvršten u turističku ponudu obilaska dvoraca u dolini Loare pobrinula se porodica Sen Bris, u čijem je vlasništvu zamak Klo Lise skoro 200 godina.
- Nastavljamo kulturnu misiju koju je pokrenuo naš otac kada je 1954. otvorio ovaj dvorac za javnost - rekao je Fransoa Sen Bris, jedan od sedmoro naslednika iz porodice. Kulturnu misiju je, međutim, donekle zamračio komercijalni karakter posete dvorcu, upriličen "a la Diznilend" - grupe posetilaca predvođene vodičem, "srednjovekovni ručak" sa arapskim kus-kusom i, na kraju, obavezno zaustavljanje u prodavnici suvenira. O tome govori i ovogodišnja ponuda velikih evropskih turoperatera, naslovljena "Tragom Da Vinčija". Ponuda uključuje mesta u kojima je slavni majstor renesanse živeo - od Vinčija, preko Firence, Milana i Rima, pa sve do dvorca na Loari.
- Ideja je da se napravi transalpska tura koja bi povezala Evropu iz epohe renesanse - kaže Fransoa Sen Bris, koji je odrastao u dvorcu Klo Lise igrajući se lukom i strelom kao nekada Fransoa I. Kralj Fransoa I je 1516, kada mu je bilo samo 20 godina, pozvao 63-godišnjeg Leonarda da dođe u Francusku, ponudivši mu zaštitu. Bilo je to u trenutku kada je u Italiji umro papa, Leonardov mecena i kada su umetnički prostor već osvojili mladi i talentovani Rafaelo i Mikelanđelo. Leonardo je prešao Alpe na svom magarcu, s prtljagom u kojem su bila i tri platna - Đokonda, Sveta Ana i Sveti Jovan Krstitelj. Na dvoru je dočekan počastima, a mladi Fransoa I ga je toliko zavoleo da ga je nazivao svojim ocem. Otuda i legenda, ovekovečena kasnije na platnima, da je bio na samrtničkom odru 67-godišnjeg Leonarda, iako se, u stvari, u tom trenutku nalazio u zamku Fontenblo kod Pariza.
U dvorcu se nalazi 40 maketa, izrađenih 2003. po crtežima italijanskog renesansnog majstora. Makete je izradila njujorška kompanija "IBM" za informatičku tehnologiju. Zasad je 15 većih maketa raspoređeno u parku. Među njima su Leonardova vizija topa, helikoptera, tenka, padobrana i 12 metara dugačka maketa mašine za letenje, koju je po Leonardovoj zamisli napravio umetnik Kristijan van der Vink. Porodica Sen Bris otkrila je u 19. veku sloj zida sa jedva vidljivim Leonardovim freskama, koji su raniji vlasnici prekrili, neosetljivi na njenu vrednost. Nedaleko od dvorca u kojem je Leonardo umro, u kapeli preko puta dvorca Amboaz, jedne od najlepših renesansnih palata u dolini Loare, nalazi se grobnica za koju se veruje da je Leonardova. Njegovo poslednje prebivalište, u kojem su danas originalne samo zidine, godišnje obiđe oko 250.000 posetilaca, među kojima oko 26 odsto stranaca - Britanaca, Amerikanaca, Italijana i Nemaca, ali sve više i Rusa i Kineza.
(Tanjug)

Leonardo je bio renesansni Džordž Lukas

Dvorac Klo Lise je jedini dom koji je Leonardo imao, pored kuće u Vinčiju u kojoj se rodio i proveo prve godine života, kao vanbračno dete. Najveći deo života proveo je radeći kod svojih mecena. Italijanski majstor, koji je u Toskani, kod Verokija, izučio i mehaniku i tehnologiju, posvetio se po dolasku u Francusku, pre svega, izradi mašina, ali i arhitektonskih projekata, inženjerskih, civilnih i vojnih. Za majku mladog kralja skicirao je idealni grad, na tri nivoa, sa projektom većeg prometa ljudi i dobara. Bilo je to u godinama u kojima je Evropa ostavila iza sebe pošast kuge i doživljavala ekonomski procvat. Grad je trebalo da bude podignut na kanalu koji spaja reke Ronu i Loaru, ali projekat nikada nije ostvaren.
Leonardo je radio i na isušivanju močvara, na dvostrukom stepeništu, kako se prolaznici ne bi sreli - u vreme kad su tajni sastanci, ljubavi i zavere bili sastavni deo dvorskog života. Radio je i na koreografiji raskošnih kraljevskih proslava, koje je Fransoa I voleo da pravi. Osmišljavao je kostime i maske, dekor, mašine za spektakle. Na prijemu u čast mletačkog ambasadora, 150 sveća osvetljavalo je dvor kao u po bela dana.
- Leonardo je bio neka vrsta Džordža Lukasa onoga vremena, majstor spektakla - kaže Fransoa Sen Bris.

Izvor: Press