Dvesta godina familija Spaći bavi se kujundžijskim i zlatarskim zanatom
Zlatne ruke Sicilijanaca iz Petrovca na Moru

U muzeju srpske kraljevske porodice Karađorđević na Oplencu, čuva se veliki srebrni venac težak oko deset kilograma, koji je daleke 1934. godine stavljen na kovčeg ubijenog kralja Aleksandra. Uradila ga je u Đakovici, kujundžijsko-zlatarska porodica Spaći, koja vodi poreklo sa Sicilije. Tamo, u okolinu Palerma, s Kosova su pobegli još u vreme Turaka i prezivali se Spačino.
Povodom kraljeve sahrane, kujundžije su danonoćno radile na ukršavanju venca, o čemu poseduju i originalnu sliku, koja decenijama visi na zidu njihove zlatare u Petrovcu na Moru, a koju nameravaju da predaju NJ.K.V. princu Aleksandru Karađorđeviću.

- I s princem Tomislavom smo se dobro poznavali - veli Nikola, zvanično Kolja Spaći.
Familija Spaći se iz Peći, pre četrdeset godina, doselila u živopisno turističko mesto Petrovac. Svoj zanat filigran, zlatarstvo i kujundžijstvo, prenose s generacije na generaciju punih dve stotine godina. Pre nekoliko dana domaćin Nikola Spaći, njegova supruga i tri sina proslavili su 40 -godišnjicu boravka na crnogorskom primorju

Familija Spaći ručno izrađuje brojne predmete od zlata i srebra, posebno porodični i venčani nakit, brodove i jedrenjake, minđuše, ibrike, suvenire....Nikola sa zadovoljstvom kaže da se u poslednje vreme najviše traži liveni zlatni privezak - crnogorski grb sa orlovima.

- Sve što vidim okom, to rukom precizno uradim i stvorim od zlatne žice sve što se može zamisliti. Koristim i pincetu, koncentrišem se do maksimuma. Nakit radim sa sinovima, ručno. Imam i presu, ali ono što ruka uradi to je znajte, unikatno, neponovljivo i nepogrešivo urađeno. Svake desete godine pravimo unikatne srebrne korale za sebe i oni ostaju u našem domu. To je kućni ukras, to je naša tradicija- veli on.

Kroz Nikoline ruke prošlo je na hiljade zlatnih i srebrnih predmeta koji krase mnoge domove po čitavom svetu jer su ih u Petrovcu kupovali turisti sa svih meridijana.
- Zanat sam nasledio od oca Antona, a moj otac od mog đeda i tako je to išlo s koljena na koljeno. I tri moja sina, najstariji Antun i blizanci Marsel i Patrik, izučavaju zlatarski zanat, istovremeno uče i srednju školu. Nasledili su po svemu sudeći majstorske gene, naslediće i mene jednog dana u radionici i u poslu, i ja sam zbog toga izuzetno srećan. Ima nas u svim zemljama bivše Jugoslavije. I svi naši su poznati zlatari i kujundžije.

U Poreču živi i radi moj zet Dominik, u Budvi drugi zet Josip Marković, u Kruševcu je živeo pokojni Simon, ima nas i u Skoplju, Sarajevu... Imao sam godinama ideju da napravim od zlata i srebra Titovu štafetu i da mu je poklonim. To je moja neostvarena želja. Mnogo mi je žao što to nisam uradio, veli Nikola Spaći, i dodaje da je po njegovom nacrtu Titova štafeta trebalo da ima uz zvezdu petokraku i zlatnog goluba mira.


Izvor: Glas Javnosti \ Dragan Stodić