Vladimir Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka o odnosu vladajuće koalicije prema Agenciji za borbu protiv korupcije

Svaka kritička opaska sužava prostor u medijima

Beograd - Predsednik Srbije Boris Tadić bi trebalo precizno da saopšti ko je, i u ime koje evropske institucije, saopštio da Evropska unija podržava izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. To nam je, mislim, neophodna informacija, osim ako predsednik ne smatra da je njegova reč dovoljna.

Oglasite se na www.danas.rs

Imajući u vidu da je Boris Tadić do sada više puta lupao šakom o sto i pretio da će istražiti slučajeve korupcije, najpre u svojoj stranci, potom u celoj državi, a da su efekti svih tih najava slabašni, čini se da je obelodanjivanje tog evropskog izvora zaista važno. U suprotnom, ostaje nam da sudimo na osnovu reči predsednika Upravnog odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Čedomira Čupića i reči Borisa Tadića. Čupićeva reč, mislim, ima daleko veću težinu - ocenjuje u razgovoru za Danas Vladimir Pavićević, predavač na Fakultetu političkih nauka.

Čedomir Čupić je doveo u vezu izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i mogućnost sankcija od strane EU u smislu ponovnog uvođenja viznog režima. Da li je to realno?

- Koliko je meni poznato, nastupe profesora Čedomira Čupića karakteriše odgovornost za izgovorenu reč. To jednako važi za njegov rad sa studentima na Fakultetu političkih nauka, kao i za njegovo vođenje Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Otud mislim da je Čedomir Čupić imao jak razlog da tvrdi da su izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije štetne. I on i Zorana Marković, dakle vodeći ljudi Agencije, su bili protiv izmena koje su usvojene. Njihov glas, međutim, skoro da nije ni primećen u vladajućem klubu. Čupićevo upozorenje da ovakvo ponašanje vlasti može doneti konkretnu štetu građanima ukidanjem viznog režima samo je način da se saopšti da kozmetički zahvati u područja koja je potrebno temeljno reformisati, Srbiju mogu udaljiti od Evrope. Tu vrstu upozorenja treba veoma ozbiljno shvatiti.

U Srbiji su mnogi ocenili kao potpuno nerealno uvođenje viznog režima zbog izmena tog Zakona. S druge strane, iz EU stižu suzdržane reakcije.

- Evropska unija je odluku o ukidanju viza za kretanje naših građana u Šengensku zonu donela nakon dugog perioda prilagođavanja naših propisa evropskim standardima u odgovarajućim oblastima. Izvesno je da odluka o ukidanju ove beneficije isto tako ne može biti ishitrena i nagla, niti rezultat nečijeg hira. Takva odluka temeljila bi se na jasnom zaključivanju da Srbija ne poštuje propise čijim je usvajanjem dobila oslobođenje od viza, da je ova beneficija zloupotrebljavana ili da se vlast u Srbiji kontinuirano poigrava sa evropskim principima kojima deklarativno teži. Javnom mnjenju u Srbiji je plasirana informacija da je pitanje viza jedna stvar, a korupcija nešto sasvim drugo, bombardovani smo izjavama vladinih zvaničnika da su to nepovezive stvari, a to je netačno. Proces evropskih integracija znači pomake u svim oblastima i u tom smislu korupcija nije nepoveziva sa pitanjem ukidanja viza.

Da li to znači da je javno mnjenje, po ovom pitanju, dovedeno u zabludu?

- Dovoljno je da se podsetimo intervencija Zakona o informisanju koji je usvojen prošle godine a nedavno pao na Ustavnom sudu; ili skandaloznih zahvata u procesu opšteg izbora sudija; a sada i izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. To je niz poteza vlasti koji evropsku perspektivu Srbije čini upitnom. Opet tvrdim da je Čedomir Čupić znao šta govori, njegov komentar prevazilazi kratkovidi pogled na neposrednu vezu između omogućavanja da se dupliraju funkcije i ponovnog uvođenja viza za naše građane. Čupićev problem je što svaka kritička opaska sužava njegov prostor u medijima. Razlog je jasan - mediji su uglavnom kontrolisani, time se nastoji kontrolisati i javno mnjenje.

Kako komentarišete najnovije zaoštravanje odnosa između predstavnika vlasti i srpskih tajkuna i da li to ima veze sa zahtevima EU?

- Teško je poverovati da, uporedo sa sputavanjem Agencije za borbu protiv korupcije, vlast u Srbiji sprovodi antikorupcijsku akciju visokog intenziteta obračunavajući se sa osobama koje nazivamo tajkunima. Pre će biti da se radi o nesporazumima između pojedinaca koji čine vrh ekonomske i političke moći u Srbiji, a koji se odnose na raspodelu dobiti. Što su njihovi nesporazumi žešći to je i mogućnost njihovog skrivanja manja. I jedni i drugi pozivaju se na korupciju, politički vrh nastojeći da svoje delanje predstavi kao borbu protiv korupcije, a ekonomski predstavljajući sebe kao korupcionašku žrtvu ovih prvih. Očigledno je, dakle, da tzv. obračun sa tajkunima nije motivisan niti antikorupcijskom borbom niti željom da Srbija poboljša svoj imidž u kontekstu evropskih integracija. Primer ophođenja prema aktivnostima Agencije za borbu protiv korupcije i Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije potvrđuju ovo zapažanje.

Neiskrena i malodušna privrženost evropskim vrednostima

Šta očekujete od novog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija? - To je dokument čija će nas sadržina suočiti sa propustima i kočnicama u procesu evropske integracije. Problem korupcije će, kao i prethodnih godina, imati značajno mesto i ne verujem da će vlast u Srbiji moći da se podiči tim delom izveštaja. Ali, i pre nego što stigne novi izveštaj, jasno nam je da ključni nedostatak vlasti leži u neiskrenoj i malodušnoj privrženosti zajedničkim vrednostima u Evropi. Problem Srbije, koji nadilazi nedostatke ove vlasti, je nepostojanje političke formacije koja bi iskreno težila tome da Srbiju učini poželjnom za Evropu.


Izvor: Danas