Dvanaestu godinu peške do Ostroga

Zlatoje Dujin (47) iz Novog Miloševa kod Kikinde već dvanaestu godinu peške prelazi put od kuće do Ostroga i nazad. Ovih dana taj put proveo ga je i kroz Majdanpek. Veliki životni lomovi prethodili su njegovom zavetu da svake godine na ovaj način pohodi jednu od najvećih pravoslavnih svetinja. Naime, 1992. proveo je 39 dana u zarobljeništvu u Hrvatskoj.

Oslobođen je u jednoj razmeni i vratio se kući. Tamo nije imao ko da ga dočeka. Žena i dete poginuli su još pre rata u jednoj saobraćajnoj nesreći. I Zlatoje se odao alkoholu. Na nagovor komšije, otišao je u Ostrog. Prespavao je dve noći pored moštiju svetog Vasilija Ostroškog i okanuo se loše navike.

Tada se zavetovao da će svake godine peške pohoditi svetinju. - Nikad ne idem istim putem - priča Zlatoje - jer pokušavam da usput obiđem što više manastira. Ljudi imaju razumevanja za ovo što radim, i pomažu mi - kaže on. Na pitanje koliko mu vremena treba za put u jednom pravcu, Zlatoje kaže da čovek koji putuje sam nikada ne treba da odredi ni dan polaska ni dan povratka s puta.

Ove godine put Ostroga krenuo je odmah po Vaskrsu, a do cilja stigao mesec dana kasnije, nešto pre 12. maja, slave manastira Ostrog. Ovaj neobični hodočasnik bavi se duborezom, umetničkom stolarijom... Na putu čitavo vreme posti i ide "strogo pešaka", ne koristeći nijedno prevozno sredstvo.

- Možda vam deluje čudno, ali mi to ne pada teško. Ne osećam nikakav umor i mislim da ću ovako moći još dugo, naravno, ako poživim - obećava Zlatoje dodajući da ni zimi ne menja obuću - i dalje je u sandalama!
Dejan Zlatić