Dvanaestočlana porodica iz Lebana dobila krov nad glavom
Sreća Stankovića velika ko kuća

Zvuk mešalice za beton tek što je prestao da se čuje u dvorištu porodice Stanković iz Lebana, a tridesetak ljudi nestrpljivo je čekalo da se preseče crvena vrpca i da dvanaestočlana porodica uđe u svoj dom. Komšije i rođaci okupili su se da dočekaju ministra Slobodana Lalovića koji je došao da ovoj porodici uruči ključeve kuće - poklon Ministarstva za rad i socijalna pitanja i opštine Lebane.

Desetoro dece Nacke i Dragana Stankovića - Jovica, Milena, Slađana, Vladan, Dragana, Nenad, Mihailo, Milica, Stefan i Nikola konačno će dobiti svoj krevet. Do sada su, u kući babe i dede, bili smešteni u tri sobe. Spavali su po dvoje, troje, a ponegde i četvoro u krevetu.

Ministar stiže, sevnuše makaze, padoše poljupci, čestitanja, poteče šampanjac... Stankovići dobiše kuću od 100 kvadrata. Sreći nema kraja, deca trče, viču, stariji uslužuju goste, stiže pogača, so, pečenje...

- U zdravlje im i bilo. Mnogo su se mučili, toliku decu izrodili... Dragan deset godina nije primio platu u "8. novembru". Deca vredna, uče, rade u polju, šumi, otkidaju dinar gde god mogu... Šta će, moraju da žive! A svi su lepi, je l' da? - nije krio oduševljenje ujak mališana, Nackin stariji brat.

- Nije važno što nemam svoju sobu. Sada ću barem dobiti svoj kutak u jednoj sobi - šali se Slađana, dok u naručju drži najmlađeg petogodišnjeg Nikolu.

Majka Nacka, koja je prvo dete rodila sa 22 godine, kaže da sebe i ne pamti bez stomaka. Decu je rađala na svakih godinu i po ili dve. Ipak, kaže, nije joj žao što se u životu toliko mučila. Radi kao spremačica u osnovnoj školi. Sve dok se nije rodio Nikola, ona i Dragan nisu ni tražili bilo kakvu pomoć.

- Nikola je rođen sa Daunovim sindromom i tada smo se obratili socijalnim službama iz naše opštine za jednokratnu godišnju pomoć. Teško nam je, dnevno kupujem od osam do deset hlebova, kuvam u ogromnoj šerpi, ali sve to će biti sada lakše - kaže Nacka.

Najvragolastijeg Stefana nije držalo mesto. Skače sa klupe na klupu, doziva: "Mamo, ministre, ujo, Mihailo!"... Na pitanje da li zna ko mu je poklonio kuću, Stefan ko iz topa odgovara: "Kako ko?! Pa, valjda, taj neki Lalović i njegova žena", reče i otrča da natera najmlađeg Nikolu da gleda u fotoaparat dok se slika za novine..


Izvor: Glas Javnosti \ V. V.