Dvadeset i treća svetska kobasicijada u Turiji protekla u obaranju novog rekorda

Ginisovka od dva kilometra i 23 metra

Svake godine meštani naprave jedan metar dužu sirovu kobasicu kako bi svako mogao da je jede "kako vole". Nova rekorderka pravljena je četiri dana, a za nju su potrošene dvadeset četiri debele svinje

Već po ulasku u selo Turija kod Srbobrana, gde je prekjuče otvorena Dvadeset i treća svetska kobasicijada, dobili smo informaciju: "Peta kuća, raskrsnica levo i tu ti je centralno događanje". Međutim, iako je bina, gde se zagrevala folklorna grupa "Sefir", koja će ubrzo izvesti splet bunjevačkih igara, zaista locirana na raskrsnici, Turijci, njihovi gosti iz cele Srbije, Mađarske i Slovačke, novinari (reklo bi se) svih medija, u susednom sokaku, okupirali su traktor koji je vukao najveću kobasicu na svetu. Oni koji budno prate ovakve manifestacije mogli su bez greške da zaključe da je ovolika pažnja novinara poslednji put u Srbiji zabeležena na sahrani bivšeg predsednika u njegovom rodnom Požarevcu.

- Daje se na znanje! Dva kilometra i dvadeset i tri metra duga svinjska kobasica, u Turiji napravljena, krenula je ka bini - izgovarao je u ritmu svojstvenom jednom dobošaru Georgije Debeljački.

Podstaknuti ritmom (iako je kiša pljuštala, a vetar duvao), kamermani su se spretno gurali u prvi red, dok su kolege fotoreporteri iskakali iz kabine zelene traktorčine marke "džon dir", a ponosni kreatori "čuda od svinjskog mesa" dostojanstveno su se kretali za svojim "delom".

- Vidi koja ginisovka - ushićeno je komentarisao posmatrač kobasice, napravljene za četiri dana od dvadeset četiri svinje.
Počeli su u sredu tačno u podne. Kako govore Turijci, cilj da svake godine naprave za metar duže nedimljeno, sirovo "crevo", da bi svako mogao da okusi "kako ko vole - prženo, pečeno, dimljeno..." - ostvaren je.

I tako, za više od dve decenije Turijci su samo jednom osetili zdravu konkurenciju, u delatnosti po kojoj su postali toliko čuveni, i to one godine kada su Kinezi napravili kobasicu od šest stotina metara.
- Već sledeće godine u Turiji je napravljena duplo duža i Kina više nije imala šansi da nas pretekne - priča Tomislav Milinkov.

Tomislav je inače onaj čovek čiji je glas komandovao masom ljudi koja je odbijala da napravi prostor traktoru prilikom ceremonijalne vožnje, te je dotični jednog trenutka morao da izgovori da lepa gospođa u crvenom kompletu treba da se pomeri kako je traktor ne bi pregazio.
- To je moj traktor! - odgovorila mu je "lepa gospođa u crvenom", kao da u tom slučaju ne postoje šanse da će je ovo čudo tehnike (kako ga hvale meštani) koje je vuklo "čudo od kobasice" neće ozlediti.
Isti taj Tomislav ispričao nam je kako je ova manifestacija nastala u kafani, kada su se pripiti meštani nadmetali ko ima bolju kobasicu. Da li je u pitanju neki vojvođanski topos ili folklorna formula, koja objašnjava stvaranje vašara na temu "mesni proizvodi za Ginisov rekord", ne bismo posumnjali da samo dva dana ranije istu priču nismo čuli u Kačarevu, gde je održan festival posvećen bratskoj slanini.

- Molim vas da se slikamo. Stigli smo iz Turija kod Kučeva - odvukao je čovek, na čijim je grudima bio zakačen bedž "Turija kod Kučeva", našeg sagovornika tako da Tomislava više nismo videli, sve dok se nije popeo na binu da saopšti kako Milicu i Milivija Milića iz Bečeja čeka Vera Antić, književnica iz Gornjeg Milanovca, "da bi se upoznali radi umetničke saradnje".

- A u martu će kod nas biti ovčarski dani - hvalio se kuvar ovčjeg paprikaša, koji su degustirali posetioci nestrpljivi iščekivanjem svog zalogaja "čuda od kobasice".
Čisto da bi napravili paralelu, mladića zaduženog za marketing ovčarskih dana pitali smo da li je i ova manifestacija nastala u kafani kada su Sakulani nadmetali ko pravi bolji paprikaš. Nažalost, reklama koju je nosio i spreda i pozadi bila je isuviše kabasta te se naš potencijalni sagovornik zakačio za tezgu, gde ste mogli da kupite čitavo gipsano životinjsko carstvo (i tako okitite baštu, kapiju, kuću, ili trem). Zbog gustog dima i guste populacije ljubitelja kobasica, čovek-reklama se zagubio, a naši reporteri nisu dobili željeni odgovor.
- Kad odete u Francusku, pa tamo naprave festival vina i sira, sve vam je besplatno, a ovde samo voda i to i za nju moramo da se grabimo - žalila se jedna penzionerka iz Beograda, dodajući da joj se ovde ništa ne dopada osim igara raznih kulturno-umetničkih društava koja su se smenjivala na bini ispred mesne zajednice "Turije".

Kad joj je već bila u blizini, žena se nije dvoumila da li da poseti izložbu slika organizovanu u ovom zdanju. Međutim, na novi problem naišla je kada je na panou videla da neki Pavle prodaje domaću kobasicu, uz napomenu da je nedimljena, i da izvesna Zoka "prodaje dva ranjenika"! Ništa joj nije bilo jasno. Srećom, pojavila se jedna meštanka naklonjena likovnoj umetnosti te je nervoznu Beograđanku uputila u željenom pravcu.
Za razliku od ove žene, Slobodanu Kresoju, umetniku koji je do svoje pedesettreće godine živeo i radio u Americi, Kobasicijada u Turiji delovala je više nego privlačna. Pre tačno pet godina uoči ove manifestacije došao je u Srbiju i odlučio da se više ne vraća u NJujork. Sada stvara u Vojvodini, a njegovo stalno prebivalište je baš ovo bačko selo u kome će definitivno ostaviti svoj trag. Kako kažu meštani, nema kuće u kojoj se ne nalazi neka njegova slika, a mi smo se lično uverili da nema kafane, bez Slobodanovog potpisa. I tako pre pet godina stigao je kao turista ne izostavivši obilazak Turije uoči kobasicijade. Danas uči školarce engleski, slika, priča meštanima priče sa svojih putovanja, a u vreme ove manifestacije iznese svoje radove.

Svi su juče gurali po Turiji, žvakali, srkali, podrigivali, a meštani su se spremali za sledeću Kobasicijadu. Jer ovde se, kažu, godinu dana živi za ta tri dana. Kad se danas zvanično zatvori, opet će čekati.
Ivana Vranešević,Foto: Miloš Rafailović


Izvor: Glas Javnosti

Kobasica - dva kilometra!

Kao što su i obećali, Turijci su napravili najdužu kobasicu: dugačka 2.023 metra, za metar duža od prošlogodišnje, ponovo je oborila rekord, ali još nije ušla u Ginisovu knjigu rekorda, pišu "Večernje novosti" u reportaži sa čuvene manifestacija "Kobasicijada".

To, medjutim, ne ljuti mnogo organizatore najpoznatijeg turističkog brenda u Vojvodini, koji se za tradicionalnu manifestaciju pripremaju čitave godine.

Kobasicu dugačku više od dva kilometra, od ranog jutra nadevalo je 15 mesara, a upotrebljeno je meso od 20 krmača teških više od 300 kilograma. Brdu mesa dodato je po 50 kilograma slatke i ljute paprike, deset kilograma bibera, pet kilograma belog luka... A, sve je napravljeno po starom receptu Turijaca, koji skrivaju kao najveću tajnu.

Najdužu kobasicu, tešku nekoliko tona, u centar sela u specijalnoj prikolici doneo je traktor "džon dir".

Umesto stilizovanih brojeva od kobasice koji označavaju godinu, (kao što je bio slučaj do sada), napravljen je "jelen", zaštitni znak poznatih traktora.

Uprkos upornoj kiši, prema Turiji su hrlili gosti sa svih strana. Da probaju čuvenu kobasicu, koja se prodavala na metar. Nisu izostale ni vruće, mirišljave krofne i ostale djakonije. Ovčari iz Sakula su pripremili ovčiji paprikaš, i time najavili svoju manifestaciju.




Izvor: MTS-Mondo