Ајмо једну начелну тему. Поставићу вам два питања, одговори на њих се своде на практично један одговор. Тај одговор објашњава доста ствари које су актуелне у садашњој геополитичкој ситуацији у свету.

Дакле:
1) Зашто је комунизам срушен у Русији и њеним сателитима, али не у Кини или Вијетнаму?
2) Зашто су "наранџасте револуције" (или шарене револуције) све мање успешне што се иде са запада према истоку?

Рећи ћу шта мислим о томе, али да видим прво вас...

pricaj brate sta hoces reci pa i ja bacam komentar 

Da bi bilo koji društveni sistem opstajao on mora da obezbedi neke pretpostavke. Prvo osećaj da postoji boljitak, perspektiva, stabilnost. Drugo mora da funkcioniše u mentalnom sistemu te grupacije. Treće ne sme biti teško kompromitovan od strane onih koji ga sprovode. Četvrto mora da postoji ozbiljna državna sila koja je u stanju da se suprotstavi razbijanju spolja.

Kad je komunizam uveden u SSSR to je učinjeno na očaju Prvog svetskog rata. Setimo se da je Rusija u ratu imala neopisivo velike gubitke a da se komanda pri tome praktično uopšte nije starala o dobrobiti vojnika. U samoj Rusiji tog vremena dešavao se slom društvenih vrednosti i beskrupulozna borba za vlast. Narodi kao Ukrainci, Gruzini, Poljaci, su dodatno podrivali imperiju svojim nacionalno oslobodilačkim projektima.

Revolucija je u naletu rušila ceo sistem vrednosti ali ubrzo se pokazalo da nije postojao drugi sistem koji bi ga zamenio. Tako je država nastzvila da funkcioniše na principima crvene vlastele i ČEKE. I sve se raspadalo brzinom munje do dolaska Staljina na vlast. On je uspeo da stabilizuje stanje vraćanjem na neke vrednosti društvene organizacije i nuđenjem perspektive kroz rad. Naravno ostala je crvena vlastela i KGB. Ali ceo sistem je bio zreo za pad još sredinom tridesetih. I tu sad nastupa paradoks jer de fakto Hitler koji je bio projektovan da uništi SSSR daje kohezionu snagu, a Amerika koja je bila najveći protivnik daje finansijsku i tehnološku injekciju umirućem sistemu.

Nakon rata SSSR dobija nove kolonije i polet do smrti Staljina. Nakon odlaska Hruščova tavori polako propadajući bez perspektive sve do 80-tih ne menjajući ništa u svom unutrašnjem uređenju i međunarodnom položaju.

Kina je kao što znamo pre WWII bila na dnu dna. Narkomanija i glad je odnosila milione direktno i indirektno, vlast je bila u rukama Mandžuraca koji su imali snažan separatistički pokret (nešto kao Hrvati u Jugoslaviji). Međutim vaspitanje Kine je konfucijanstvo i to se mora imati u vidu. Revolucija u Kini je dovela do proterivanja okupatora, do uspostavljanja reda, suzbijanja kriminaliteta i narkomanije. To je vreme kada već postoji staljinistički sistem vlasti u SSSR, model koji se mogao uspešno primeniti. Mada su u neklim slučajevima revolucionarnog zanosa učinjeni gnusni zločini ipak je konfucijanski princip preovladao i nije nastala tako drastična crvena elita koja živi po dvorovima i razmeće se bogatstvom.

Sve u svemu Kina napreduje od uvođenja komunizma. Njeno državno rukovodstvo još krajem 60-tih počinje da se otvara za svet, a tokom 80-tih se uvodi transformacija uprave države u jednu državu sa više sistema. To je omogućilo da Kina danas ima konfederalne delove kao Hong Kong, koji su u stvari profitirali od pripajanja Kini, a da ipak ima i čvrstu vlast u osetljivim regionima. I stanje u Kini je iz godine u godinu sve bolje. Sve dok taj ekonomski polet koji je baziran na ogromnoj domaćoj potrošnju milijarde ljudi bude trajao Kina će biti stabilna.

A šta posle? Ako su pametni, a vidim da oni o tome ozbiljno razmišljaju, postoje samo dva ventila za višak radne snage. Jedan je rat a drugi je kolonizacija svemira. U ovom trenutku jedino Kina razmišlja o drugom, po meni mnogo boljem ventilu.

A da odgovorim i na pitanje zašto narandžaste revolucije nisu dovoljno brzo uspele. Jasno je da u takvom metodu promene vlasti treba mnogo da se uradi na uvođenju novog sistema vrednosti i zakonodavstva u državi. Zemlje bivšeg Varšavskog pakta uglavnom su sad u tranzitornom periodu u kome se upravo najtežim problemom iskazuje borba protiv crvenog plemstva koje je postalo narandžasta buržoazija. Narodima ovih zemalja ne ruši se društveno uređenje do temelja, nije cilj početi od nule, nego evoluirati i to proizvodi snažne unutrašnje borbe.

Odgovor prvi
ko kaze da u rusiji nije na snazi komunizam?Mozda deluje kao da nije ali je to jedno veoma slicno uredjanje kao i pre 50ak godina samo sto je svest naroda i dostupnost informacijama postala rasprostranjenije pa se neke stvari kao sto je borba sa politickim ne istomisljenicima radi suptilnije i u okviru zakona koje su sami vlastodrsci doneli,
Kina? Kina je jedna od najdemokratskijih drzava na svetu oni i dalje svoj narod drze u ubedjenju da zive u komunizmu ali su oni iz istog sami vec istupili otvorili se svetu dozvolili upliv kapitala.
Za Vijetnam stvarno ne znam ali predpostavljem da je slicna situacija kao i sa Kinom
Odgoovor drugi
Sto se tice plisanih revolucija normalna je stvar da sto se vise ide ka istoku tj blize Rusiji da je neuspeh tih akcija veci iz jednog prostog razloga a to je uticaj Rusije kako ekonomski tako i politicki,ni jedna od tih zemalja nije u dovoljnoj meri samostalna da bih se mogla odupreti ruskom uticaju (nesto slicno kao i kod nas sa odnosom sa EU) Pogledajte Ukrajinu onilika zemlja a opet je Rusija za dobar deo stvari drzi u saci i preko nje rezi na Evropu i SAD

Дискутабилно. Бољитак уопште није био циљ миленијумима. Људи су хтели да живе као њихови преци, и то је опстајало. Перспектива треба да постоји, али која перспектива. Не мора увек бити она западњачка, размислимо о пароли "Нека живи Јапан 10.000 година". То нема везе са перспективом "да буде добро мени и мојој деци". Стабилност јесте драгоцена, али не увек пресудна. То је онај период кад се са револуције прелази на консолидацију.


Ово је тачно и то је оно што каже Зиновљев - нису постојали једнаки услови. Мада није пресудно за ову тему.


Ово је делимично тачно. Односно, постоји кључни моменат почетком 60-их када се раскинуло само совјетским моделом. Мада је сам тај раскид био изузетно проблематичан, касније се показао као користан.


Да, али немојмо заборавити да је и СССР напредовао. Није ли ћирилица прва стигла у космос?


С овим се не слажем. Ствар је у томе што негде може, а негде не да се примени тај "систем вредности" (наводници су јасни ако се има у виду тема о "европским вредностима"). Значи, не постоји неки универзални систем. У земљама западне културе нешто ће успети, а нешто не. Ниједна од тих земаља није била класична западњачка земља, па су се свуда појавили проблеми. Што даље на исток, то више...
Талас промене режима 1989-1991 је већ нешто друго.

И питања нисам можда добро поставио. Не мислим на неки комунизам (који нигде није ни заживео као систем) него на једнопартијски систем који негде факат опстаје. А уместо "револуција" треба рећи "увођење демократије", то укључује и жалосне примере окупације - Ирак и Авганистан.
Дакле, питање је просто:
Зашто западне силе негде успевају да наметну своју вољу и оно што им одговара, а негде не?
Ајде да видимо још неколико мишљења.

Reče on i otrese skorelo blato sa opanaka. Polako je skidao kožuh od neošišane ovčije kože u polumračnoj kolebi oblepljenoj blatom. Na sredini je tinjala vatrica na čijem desnom kraju se polako krčkalo nešto u tavčetu. Na siniji su stajale naćve sa podmešenom pogačom. Nategao je dugačak gutljaj vode iz testije a žena je već trćala sa bardakom grejanice i tronoškom da mu ugodi. 

Kako vrlo plastično kaže Simeon Njegovan: Revolucija je kad ništa izjede nešto i ostane ništa. Samom revolucijon ni jedno društvo nikad nije napredovalo. Napredak je nastupao upravo u tim mirnim periodima dvadeset godina posle revolucije.

Pa upravo to i jeste bio trik sa konfucijanstvom koje se pretvorilo u komunizam. Evropski sistem vrednosti kao neka koherentna pojava ne postoji. Postoji sistem vrednosti SAD- brutalni kapitalizam, postoji nacional-socijalizam Britanije, postoji katolicizam Francuske, Italije, Poljske,  postoji pangermanizam Nemačke.

ako je tako kao sto vas dvoje pricate onda je odgovor vrlo jednostavan da se nista nije ni promenilo u stvari da se samo vratilo na isto

dr.doc u nekom smislu uspostavljanje čvrste državne uprave u Rusiji jeste slično diktaturi, ali ipak je daleko od onoga što se dešavalo u komnizmu. Zapravo Moskva je najbogatiji i najskuplji grad sveta. Rusija blista, grabi u kapitalizam i napreduje resursima kao oružjem. Rusi danas imaju slobodu da napreduju dok su pre 20 godina bili utopljeni u uravnilovku. Bitno je drugačije.

Kina je danas najveći uvoznik resursa, ona otkupljuje recimo 60% nafte iz Iraka bez ikakve gadljivosti. Njihov odnos prema novcu je blizak američkom, to se recimo vidi iz razmetljivosti bogatstvom koja je tako karakteristična. S druge strane oni imaju kult rada a uspeli su da se za neko vreme izbore protiv narkomanije.

Slažem se sa tobom da je narandžasta revolucija samo malo snažniji korak evolucije.

Историја је вечно враћање истог, зар не.


Симпатично, али ја нисам уопште имао на уму опанке или нешто одавде. Ја сам мислио на древни Египат, који је рецимо миленијумима имао исти број становника. Све је то лепо описано у књизи Египатски судија, коју је писао Кристијан Жак, иначе египтолог.

И да не бисмо скретали с теме ево мог одговора:
Треба видети шта је у ствари поражено 1991, рецимо кад није успео пуч у Москви, па се распао СССР. Није била поражена нека идеја Истока, нити нешто тако, мада су се на Западу потрудили да тако буде. Поражена је једна западна идеологија - марксизам, кога су обично називали комунизам. Поражено је у Русији оно што Шпенглер назива псеудоморфоза - изражавање једне културе кроз другу. Руска култуира, какву је рецимо започео Достојевски се изражавала кроз комунизам. Поразом комунизма, Русија је добила могућност да развија нешто своје, аутентично. Ту могућност Путин користи, на згражавање многих. Кажу "није демократија". Па наравно да није демократија!
Што се тиче Кине, тамо такав западњачки комунизам није ни постојао. Танки слојеви позападњачења из пререволуционарног периода, па и саме "црвене буржоазије" збрисани су Културном револуцијом. Зато није било могуће срушити источноазијске комунисте, јер они једноставно не размишљају на начин који би њихови западни противници разумели.
То значи да ни у будућности неће моћи НР Кина, а сада видимо ни Русија да се приволи неком западном моделу. Такве могућности су такође занемарљиве у Ираку, Авганистану, Узбекистану, Киргизији... Украјина и Грузија су већ нешто друго.

Кога занима, има Есеј о савременом цезаризму тамо је све ово описано детаљније.

quote author=Duh Sekire link=topic=319570.msg4974261#msg4974261 date=1204533107]
Ајмо једну начелну тему. Поставићу вам два питања, одговори на њих се своде на практично један одговор. Тај одговор објашњава доста ствари које су актуелне у садашњој геополитичкој ситуацији у свету.

Дакле:
1) Зашто је комунизам срушен у Русији и њеним сателитима, али не у Кини или Вијетнаму?
2) Зашто су "наранџасте револуције" (или шарене револуције) све мање успешне што се иде са запада према истоку?

Na ovo prvo odgovor je vrlo jednostavan Ameri su mislili da kada sruse glavnog rivala a to jeste Rusija ostalo ce da se ponasa po principu domino efekta  samo po sebi ce i te zemlje doci na red
Nisam bas siguran da je Vjetnam komunisticka zemlja ako si mislio da Sjevernu Koreju onda je to druga stvar ali opet i tu je sve jasno prije svega Sjeverna Koreja ni na koji nacin ne moze ugroziti geopoliticke interese Amerike,zasto onda da se zamajavaju sa njima samo je bitnoda oni nemaju bombice koje mogu doprijeti do americkog tla ostalo je sporedna stvar  
Drugo Kina nije bogata zemlja sirovinama naravno ( o tome se radi) danas najveci uvoznici nekih 5 osnovnih sirovina je Kina ako pak pogledas one filomove o Maovom putu mozes vidjeti da ni tada znaci 40-ih godina Kina nije imala dovoljno zeljeze a danas jos manje
Rusija jeste geopoliticki bitna jer je bogata onim stvarima koje ce biti nuzno potrebne u narednim decenijama
Voda
obradive povrsine
Nafta ( i kao sto vidite ona je tek na trecem mjestu )
Zar ste zaboravili da je Hitler napadao na  Ukrajinu zbog plodonosnih ravnica
Psenica i ''Kukuruz'' nisu zanemraljive pogotovo sada kada se pogleda cijena na svetskim berzama
Nafta ma o tome se nema sta mnogo pircati valjda je svima to jasno

Sto se tice drugog pitanja nisam bas siguran da su manje uspjesne oni su stigli tmao gde nisu mogli 50 godina za manje od 5 ja to nikako ne bih nazvao neuspjehom a promjena taktike je bila i vise nego uspijesna
Pitajte se zasto ta revolucija nije uspjela i u Azerbejdzanu?
Mozda zato sto ta relovuciaj se kosi sa Amrickim intersima jer tamo sada posluju neke od najvecih kompanija naravno americkih
Mozda zato nismo gledali na tv nista o o tome sta se  desava u jos nekim zemljama koje je zahvatio talas narandzaste revolucije
Bjelorusija je pak uspjela da se odupre jer tamo prije svega narod nije  gladan on je odlicno procjenio stanje i uspio da se odupre bar za sada