Novosti: Ko je Srbima oteo šljivovicu?
Utorak, 22. maj 2007. 14:25

Veliki narodi, kažu, imaju velika pića. Francuzi imaju konjak, Škoti viski, Italijani su ludi za svojom grapom, Grci za metaksom, Meksikanci su nerazdvojivi od tekile, a Rusi nezamislivi bez votke.

Mi imamo šljivovicu i umesto da opijemo svet kvalitetnom srpskom rakijom od šljive, dali smo se u jadikovku: Nemci nam oteli šljivovicu, Slovenci ajvar, eh, da nisu, gde bismo bili. Istina, je, ipak, da nisu.

Mnogi narodi prave rakiju od šljiva koja se, logično, zove šljivovica. Šljiva je slovenska reč, za drvo koje daje male, slatke plodove i koje najbolje uspeva na brdovitom Balkanu.

Rakiju od šljive, dakle šljivovicu, uspešno prave i Slovaci, Česi, Hrvati, Makedonci, Bosanci, Slovenci, Nemci, Bugari, samo što ispred njihova šljivovica stoji nacionalni prefiks. I imaju pravo da je prave. Kao što Srbi imaju pravo da naprave najbolju šljivovicu na svetu i njome osvoje svet.

"Nije da nemamo u Srbiji najbolju rakiju, imamo i možemo da imamo još i bolju, ali izgleda da mi volimo više da kukamo nego da radimo", primećuje vlasnik "žute ose" Radiša Pljakić.

Ipak, kao da je lakše da nacija bude žrtva, nego da se u našoj zemlji lamentira nad neproverenim podatkom da su nam Nemci oteli nacionalni brend i navodno zaštitili davno ime "slivovitz", a Slovenci nam se umešali u nacionalnu kuhinju i zaštitili ajvar.

"To nije tačno", kaže Vladimir Marić, načelnik Odeljenja za žigove u Zavodu za intelektualnu svojinu. "Nije mi poznato da je bilo ko zaštitio reč "šljivovica" ili "ajvar", ali poznavajući propise zemalja EU, siguran sam da se to nije desilo.

Zašto se, onda, u Srbiji toliko kuka da su drugi oteli brendove?
"Ne znam", nasmejao se nemoćno Marić i dodao: ali to je zabluda.
Sa nadležnog mesta koje se, dakle, bavi zaštitom intelektualne svojine, tako stiže potvrda da su i šljivovica i ajvar "i dalje naši". Nema nikakvih prepreka da šljivovica ili ajvar postanu srpski imidž koji će kvalitetom, podrazumeva se onim konstantnim, izboriti za sebe mesto na evropskom tržištu.

Šljivovica kao generički naziv, ili drugačije rečeno kao zajednička imenica, ne može da bude zaštićena žigom. To je zakonom o žigovima u svim zemljama sveta zabranjeno.

Svako ko proizvodi rakiju od šljiva može da koristi taj naziv, uz odgovarajuće grafiku, stilizaciju etikete i geografsko poreklo: valjevska, užička i slično. Može da zaštiti etiketu, kao jedinstveno rešenje. Ne i generički naziv.

"Jer, na šta bi u protivnom ličilo tržište kada bi to bilo dozvoljeno. Zamislimo da neko zaštiti reč sapun i niko drugi ne može da koristi tu reč. Pa nastajale bi nove reči za tu vrstu proizvoda i nastao bi jezički i pojmovni haos.

Svojevremeno, to se najbolje videlo kada je crnogorski proizvođač vina "vranac" tužio kruševački "Rubin" zbog navodno krađe imena vranac. Naravno, nije mogao da dobije spor pošto je vranac vinska sorta, kao i savinjon,šardone, tamjanika, ili jedinstvena loza muskat krokan koja raste na Bisernom ostrvu", objašnjava Marić.

Na pitanje koje bi proizvode stavio na srpsku trpezu kao nacionalni imidž, Vladimir Marić, načelnik odeljenja za žigove, bez mnogo razmišljanja je odgovorio:
"Za početak sjenički sir, ariljsku malinu, pirotski ćilime. I ajvar i šljivovicu, naravno."

Izvor: Novosti