IRA odbila da javno
uništi svoje oružje
Unionisti traže da se IRA bezuslovno i javno razoruža, a republikanci tvrde da je zahtev da se uništavanje njihovog arsenala fotografiše - ponižavajući

Mirovni pregovori o Severnoj Irskoj još jednom su ušli u kritičnu fazu - ovog puta zato što je Irska republikanska armija (IRA), posle višemesečnog femkanja, konačno saopštila da neće prihvatiti javno razoružavanje (to jest fotografisanje uništavanja arsenala), što je uslov protestanata za formiranje nove vlade.
- IRA je spremna da nastavi sa razoružavanjem, ali neće prihvatiti uslove čiji je cilj ponižavanje grupe - rekao je Džeri Adams, lider Šin Fejna, političkog krila IRA.

Neprihvatljiv uslov

Za Demokratsku unionističku stranku, koja predstavlja britansku protestantsku većinu Severne Irske, javno razoružanje je uslov za formiranje nove administracije sa Šin Fejnom. Premijeri Britanije i Irske, Toni Bler i Berti Ahern, otputovali su u Belfast kako bi predstavili novi paket mirovnih ponuda sastavljen posle više od godine pregovora. Ahern je upozorio da će, ako se Šin Fejn i Demokratski unionisti ne dogovore, proći meseci pre nego što se popravi diplomatska šteta. Blerov portparol u Londonu potvrdio je da će dvojica premijera u Belfastu obelodaniti zajedničke planove "bez obzira na ishod".

Bler i Ahern su nadgledali pregovore koji su rezultirali Sporazumom na Veliki petak 1998. godine. Cilj sporazuma bio je rešavanje tri decenije sukoba u kojima je poginulo 3.600 osoba. IRA je 2001. godine najavila da će početi da se razoružava i da će sesti za pregovarački sto, što je bilo izuzetno ohrabrujuće. Njihov arsenal oružja smatra se jednim od najimpresivnijih među evropskim urbanim gerilskim pokretima. Osim toga, neki analitičari su se ponadali da će odluka IRA o razoružanju radikalno promeniti situaciju u Evropi tako što će navesti baskijsku separatističku organizaciju ETA - koja pripadnike IRA naziva braćom po oružju - da na isti način okonča svoju nasilnu borbu za nezavisnost Baskije. Niti se IRA razoružala, niti se ETA potresla.

I ime je sporno
   
      

Špijunaža

Tokom 2002. pukle su optužbe da su se špijuni IRA infiltrirali u sedišta britanskih ministarstava u Severnoj Irskoj. Policija je tvrdila da su ministri iz redova Šin Fejna sakrili više od hiljadu veoma osetljivih dokumenata. Lojalisti su zapretili da će istupiti iz vlade ako Šin Fejn ne bude izbačen. Da bi se preduhitrio raspad severnoirskih vlasti, jedino rešenje bilo je da London preuzme direktnu vlast. Bila je to jedna od najgorih političkih kriza u severnoirskom mirovnom procesu i četvrta suspenzija severnoirske skupštine i drugih institucija u kojima vlast dele katolici i protestanti u roku od tri godine.
      
      
      
   

Sporazum nikada nije sasvim zaživeo. Probritanski nastrojeni unionisti i severnoirski katolici nikad se nisu složili ni oko imena sporazuma. Katolici ga jesu zvali Veliki petak, po verskom prazniku na koji je postignut. Protestanti su mislili da je to nebitno, pa ga zovu Belfastski sporazum. Kako god da ga zvali, sukobi između dve zajednice izbijali su i po njegovom potpisivanju, mada i katolici i protestanti stalno tvrde da ga poštuju više od one druge strane. Prvih godinu-dve, sukobi su izbijali uglavnom tokom sezone marševa, a onda su ih izazivali i rasni i razni drugi incidenti. S obzirom na to, ispalo je da Sporazum na Veliki petak od svih zainteresovanih strana najviše odgovara vladi Tonija Blera.

Ruku na srce, situacija u Severnoj Irskoj ipak je bila daleko bolja nego u vreme potpisivanja Sporazuma na Veliki petak. Nije bilo lepo to što republikanci špijuniraju, ali barem više nisu podmetali bombe, što se može smatrati značajnim napretkom.

Ipak, istina je i da jedna frakcija unionista nikad nije želela da deli vlast s katolicima, da je druga struja od početka mislila da je uvođenje ministara iz Šin Fejna u vladu nagrađivanje IRA za teorističku kampanju, a da su se svi slagali u tome da je oslobađanje gerilaca IRA iz zatvora bez prethodne predaje oružja apsolutno nedopustivo. Istina je, takođe, da IRA na ovaj ogroman ustupak nikad nije uzvratila - nikad se nije razoružala.

Meseci pregovora

Katoličko-protestantska administracija sastavljena od četiri stranke propala je u oktobru 2002. godine. Od tada, javno mnjenje se podelilo na dve stranke - Demokratske unioniste i Šin Fejn.

Godinu kasnije, mirovni proces ponovo je bio ugrožen, pošto su tvrdokorni protestantski unionisti (Partija demokratskih unionista Iana Pejslija) i katolička radikalna struja (Šin Fejn) osvojili više poslaničkih mesta od umerenih stranaka na proteklim parlamenatrnim izborima. IRA je u međuvremenu uništila jednu količinu oružja, ali ona je bila toliko simbolična da nije vredna pomena.

Džeri Adams je tvrdio da Šin Fejn pokušava da asimiluje IRA, između ostalog tako što je većinu lidera te armije uposlio po skupštinskim kancelarijama. Unionisti su zbog toga zatražili da se IRA bezuslovno razoruža da bi uopšte sedali za bilo kakav sto. Republikanci kažu da je to previše. Iz toga se da zaključiti da pred Severnom Irskom stoje meseci pregovora dok obe strane tvrde da će učiniti sve u interesu mira - dok god to bude bio mir po njihovim uslovima.