Seksualna intimnost :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

U okviru svog indentiteta, dete koje raste mora da se odvoji od toplog zagrljaja majčinih ruku. Konačno, kao mlada zrela ličnost, ono je samo. Dok je još beba, njegovo poverenje u majku je bezgranično, njegova intimnost je potpuna. Sada , u zrelosti, njegova veza sa drugim odrasli osobama i intimnosti sa njima podjednako su strogo ograničene. Poput njih i dete koje je odraslo stoji na distanci . Slepo poverenje zamenjeno je veštim manevrisanjem, zavisnost međuzavisnošću. Nežne intimnosti u ranom detinjstvu koje su vredni društveni poslovi zrelog doba.

To ne isključuje uzbuđenje. Postoje stvari koje treba istražiti, ciljeve koje valja postići i status što ga treba istražiti, ciljevi koje treba postići i status što ga treba unaprediti. Ali gde je otišla sva ona ljubav? Ljubav je bila akt davanja, davanja sebe drugoj osobi bez traženja nečega za uzvrat, ali odnosi između odraslih ljudi nisu takvi....

Do ovoga časa, moje reči mogle bi biti primenjene podjednako i na odralom majmunu kao i na odraslom čoveku. Šablon je isti. Ali od sada nastaje razlika. Ukoliko je majmun mužijak, on neće više nikad, kao odrastao, spoznati potpunu intimnost ljubavne spone. Do dana dok ne ugine, on će nastaviti da egzistira u jednom svetu bez ljubavi prepunom rivalstva i odnosa među patnerima, u svetu takmičenjai saradnje. Ukoliko je ženka, ona će zasigurno postići stanje ljubavi, kao majka svoga sopstvenog mladučeta, ali poput mužijaka i ona neće sa ostalim drugim odraslim majmunom, spoznati takvu jednu vezu. Blisko prijateljstvo, da; patnerstvo, da; kratke seksualne susrete, da; ali potpunu intimnost ne. Za odraslog čoveka, međutim, postoji takva mogućnost.
On je sposoban da stvori moćnu i trajnu vezu privrženosti prema predstavniku suprotnog pola koja je mnogo više od čistog patnerstva. Kažati da "brak patnerstvo" kao što se često čini znači uvredu i kompletno nerazumevanje istinske prirode ljubavne spone. Majka i beba nisu "patneri". Beba ne oseća poverenje prema majci zato što ga ona hrani i štiti; beba voli majku zato što je ona to što jeste, ne zbog onog što majka čini. U patnerstvu, dvoje samo razmenjuju usluge; patner ne poklanja u ime poklanjanja samog. Ali između dvoje ljubavnika ljudske vrste razvija se veza poput one između majke i deteta. Potpuno poverenje izranja, i sa njim potpuna telesna aktivnost. U pravoj ljubavi ne postoji "daj i uzmi", već samo davanje. Činjenica da je reč o "dvosmernom davanju" malo to zamračuje, ali "dvosmerno primanje" što neizbežno rezultira iz toga nije posledica davanja, kao što je u patnerskom odnosu; ono je jednostavno prijatni dodatak tome.

Za opreznu, sračunatu odraslu osobu, ulazak u takvu jednu vezu izgleda kao hazard. Otpor pri "pusti se niz struju" i verovanju je odgovoran. On lomi sva pravila cenkanja i obavljanja poslova na koje je osoba toliko navikla u sojim drugim vezama sa odraslim ljudima. Bez izvesne pomoći koja dolazi iz nižih centaranjenog mozga, viši centri u tom istom mozgu ne bi jednu vezu nikada odobrili. Ali u našoj vrsti to pomaže napredovanju i često uprkos svom razumu, mi se zaljubimo. Ko nekih, prirodni proces je zatomljen i ako oni uđu u bračno stanje ili vezu koja im odgovara, oni to čine kao da je poslovn transakcija: ti podiži decu, ja zarađujem novac. Ovaj sistem "beba-para" ili "status-pare" tužno je postao uobičajan u našem prenatrpanom zoološkom vrtu, ali je on prepun opasnosti. Supruzi se drže zajedno, ne zbog unutrašnjih veza privrženosti već zbog spoljnih pritisaka društvene konvencije. To znači da prirodni potencijal za zaljubljivanje koji postoji u brančnom paru, i dalje leži u unutrašnjosti njihovih mozgova i može skočiti u akciju bez upozorenja u svako doba, da bi stvorio istinsku vezu negde izvan njihove zvanične.

Za one koji imaju sreće do ovakvog toka događaja ne dolazi. Još dok su mlade zrele osobe, oni se nekontrolisano zaljubljuju jedno u drugo i stvaraju istinsku sponu privrženosti. Proces je postepen, iako ne izgleda uvek da je takav. "Ljubav na prvi pogled" je popularna koncepcija. Ali to je, međutim, obično procena koja se daje prilikom retrospektive. Ono što se dešava nije "potpuno poverenje na prvi pogled", već "snažna privlačnost na prvi pogled". Napredak od prve privlačnosti do konačnog poverenja je gotovo uvek dugački i složeni sled postepenog povećavanja intimnosti, i to je onaj sled koji mi sada moramo da ispunimo.

Da bi smo to učinili najjednostavniji metod je da se uzme jedan par "tipičnih ljubavnika", onakav kakav ga mi u zapadnjačkoj kulturi vidimo, i da se prati kroz proces stvaranja veze, od prvog pogleda do, konačno, polnog odnosa. Čineći to, moramo uvek da imamo na umu da u stvarnosti de ustvarnosti ne postoji tako nešto kao što je "tipičan ljubavnik" bar ništa više od onoga što bi bio "prosečan građanin" ili "običan čovek". Ali od pomoćije ako krenemo od zamišljanja jednog takvog, pa zatim, kasnije, razmotrimo varijacije....