Dušanov zakonik (istorijske zanimljivosti)   
   

Dušanov zakonik u starijim rukopisima naziva se Zakon blagovrejnago cara Stefana. To je zbirka zakona koja je nastala za vreme vladanja i na inicijativu srpskog cara Stefana Dušana. Sadrži 201 clan, racunajuci po do sada najboljem izdanju St. Novakovica. Od tih su clanovi od 1-135 doneti na staleškom saboru, održanom na Vaznesenje 21.05.1349. godine u Soplju, a drugi deo tj. clanovi od 136-201, na saboru izmedu 01.09.1353. i 31.8.1354. godine verovatno u Seru.

Zakonik je sastavljen u vreme kada je srpska država nakon Dušanovog osvajanja postala najveca politicka sila na Balkanu i pošto se on proglasio za cara «Srbljem i Grkom». Dušan je želeo da uz saradnju staleškog sabora donese norme koje bi važile za celo njegovo prošireno carstvo i podjednako za sve njegove podanike.
Istovremeno je želeo da ovako donetim zakonima ojaca svoju centralnu vlast i obuzda prohteve srpske velike vlastele, koja se u doba njegovih osvajanja preko mere osilila i svojim decentralistickim tendencijama slabila državnu vlast.
Po toj težnji za jacanjem centralne državne vlasti Dušanov zakonik ide u red zakonodavnih tekstova ceških, poljskih i ugarskih vladara koji su u to doba zauzeli slican stav prema svojoj velikoj vlasteli. Prema toj osnovnoj tendenciji može se reci da je Dušanov zakonik zaista ustav tadašnje feudalne srpske države. Stoga je prirodno da su najopsežnije razradeni staleški odnosi, tj. prava i dužnosti pojedinih staleža, kao i odnosi medu samim staležima da bi se na taj nacin uveo red i mir u državi.

Osim toga sadrži i propise kojima se reguliše položaj srpske crkve, zatim odredbe bracnog prava, gradansko pravne i krivicno pravne odredbe kao i pravila postupka. Iako je Dušan posle dovršenja zakonika umro ( 1355.), a srpska država uskoro došla pod tursko carstvo, ipak je Duašanov zakonik i dalje u narodu živeo, što najbolje dokazuju mnogi prepisi tog pravnog spomenika sve do XVIII veka. Sam original nije sacuvan. Najstariji prepis potice iz samostana u Strugi. Posle njega sledi prepis, svojina prizrenske episkopije, a zatim niz mladih prepisa koji se tekstom više ili manje udaljuju od starijih. U rukopisima se uz Dušanov zakonik nalaze povezana još dva pravna spomenika: skracena Sintagma Matije Vlastara i tzv. Zakon cara Justinijana. Uzima se da ta tri spomenika zajedno cine celinu koja predstavlja formalni izvor celokupnog prava u Dušanovoj državi.

DUŠANOV ZAKONIK O OBAVEZAMA ZAVISNIH SELjAKA

Kao svaki srednjovekovni pravni spomenik i Dušanov zakonik znatnu pažnju posvecuje obavezama osnovne kategorije potcinjene klase – meropsima. Navodimo 67. i 68. clan Zakonika:

...67. Robovi i meropsi, koji sede zajedno u jednom selu, svaka placa, koja dolazi, da placaju svi zajedno; po ljudima, kako placu placaju i rabotu rabotaju, tako i zemlju da drže.

68. Meropsima zakon po svoj zemlji: U nedelju da rabotaju dva dana proniraju, i da mu daju u godini perperu carevu, a zamanicom da mu kosi sena dan jedan, i vinograd dan jedan, a ko nema vinograda, a oni da mu rabotaju druge rabote jedan dan, i što urabota meropah, to sve da drži, a drugo ništa, protiv zakona, da mu se uzme

Svakako najnapredniji zakonik tog vremena...
Iako sadrzi neke surove odredbe, po prvi put se sudstvo pojavljuje kao nezavisno... (clanovi 151. i 152.)

joj,pomogao mi je da dobijem 5 iz historije...mada je surov prema seljacima...

Tako se tada vladalo

Treba znati da Dušanov zakonik nije nešto monolitno već ih postoji više vrsta. Ne zna se kako je izgledao original već postoji više njegovih prepisa koji su nađeni u raznim manastirima i po njima su i dobili ime. I naravno da ti prepisi nisu isti u slovo.

Ono što je meni najvažnije je jezik kojim su pisani. Prepisi Dušanovog zakonika su dokaz da "srpski" i "hrvatski" i drugi naši "jezici" su bili, jesu i biće isto vo vjek i vjekov. AMIN.