ПОРОДИЦЕ српских жртава на Чемерну код Илиjаша, коjе сада живе у Зворнику, jуче су први пут послиjе петнаест година обишле мjесто страдања њихових наjмилиjих на коjем су положили цвиjеће и запалили свиjеће.

Поред гробнице из коjе jе ексхумирано 20 жртава присjетили су се ужаса коjи се тог 10. jуна 1992. године догодио у малом питомом селу на Нишићкоj висоравни.

Злочиначки поход муслиманске воjске из Брезе, Високог и Какња завршио се пљачком, убиjањем и паљењем кућа. Прошло jе од тада 15 година, а против починилаца ниjе покренут поступак нити jе ико одговарао. Починиоци су имали jасну и недвосмислену наредбу своjих претпостављених да у Чемерну униште све и то су и учинили.

- Данас гледамо исте људе коjи су започели рат у БиХ, коjи би да укину Републику Српску и коjи поново говоре истим jезиком мржње. Починиоци злочина данас на Чемерну живе и раде, отвараjу ресторане и нериjетко су награђени за наjвећи злочин признањем такозване Aрмиjе БиХ - рекла jе предсjедник Регионалног одбора породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево Мирjана Симанић и истакла да ће поново подниjети захтjев Влади Републике Српске да од Суда БиХ захтиjева покретање поступка против починилаца злочина на Чемерну.

Из масовне гробнице на Чемерну ексхумирано jе 20 тиjела коjа су 23. jуна 1999. године идентификована.

- Обдукциони налази су показали да jе смрт била насилна, а нека тиjела су и запаљена. Сва документациjа са лица мjеста обдукциони налази и криминалистичка обрада налазе се у Окружном тужилаштву Источно Сараjево - навео jе службеник Канцелариjе за тражење несталих Републике Српске Слободан Шкрба.

Из ове гробнице на Чемерну ексхумирани су Пантић Миро, Трифковић Jања, Трифковић Ђорђо, Трифковић Миленко, Дамjановић Ранка, Буњевац Раjко, Буњевац Милош, Буњевац Славоjка, Буњевац Ранко, Буњевац Мирослава, Буњевац Ђорђо, Буњевац Ковиљка, Буњевац Горан, Дамjановић Здравко, Дамjановић Радинка, Дамjановић Стака, Дамjановић Спасениjа, Трифковић Раjко, Jанковић Мирослав и Капетановић Светислав.

Драган Дамjановић jедан jе од риjетких преживjелих коjи свjедочи о злочину на Чемерну.

- Био сам у штали и када jе запуцало, утрчао сам у стару кућу да зовнем маjку и сестру коjе су спавале. У том тренутку jе почела паљба са свих страна тако да више нисмо могли изаћи. Муслиманска воjска jе ушла у моjу нову кућу преко пута у коjоj jе било десетак наших воjника. Извели су их напоље, построjили и побили. Поубиjали су сво становништво коjе су нашли. Међу њима и жене и дjецу - испричао jе Дамjановић и додао да су он и његова породица остали живи захваљуjући отвореним вратима.

- Када сам улетио у кућу нисам стигао да затворим врата. Муслимански воjници су обилазили испред ње и мислили да унутра нема никога. Jедан jе чак и ушао али када jе видио да jе унутра све срушено и да jе малта опала отишао jе - рекао jе Дамjановић.

Мила Малешевић jе тог кобног дана изгубила сина jединца Милована. Несрећна маjка од превелике туге и суза коjе су облиле њено лице ниjе могла да прича о том, за њу наjгорем и наjтежем дану у животу.

В. БУГAРИН

ПРAВДA

На централном спомен обиљежjу у Зворнику у суботу jе служен парастос за убиjене српске цивиле из Чемерна.

- Окупили смо се тужним поводом, да обиљежимо годишњицу страдања невиних цивила. Њихове породице jош траже правду, траже да се процесуираjу сви они коjи су учинили злочин, побивши људе коjи су мирно живjели у своjим кућама и двориштима. И ово jе jедан од начина да пробудимо jавност, да пробудимо савjест свих оних коjи треба да покрену процесуирање и да га до краjа доведу - нагласио jе предсjедник Републичке организациjе породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Недељко Митровић.

С. Са.

ПРИJAВA

Министарство унутрашњих послова Републике Српске, односно Тим за истраживање и документовање кривичних дjела ратног злочина и ЦJБ Источно Сараjево 8. марта подниjело jе допуњену кривичну приjаву против 15 бивших припадника Aрмиjе БиХ због основане сумње да су 10. jуна 1992. године починили ратни злочин против 32 цивила у селу Чемерно, у општини Илиjаш - рекао jе члан Тима Радован Пеjић.

Он jе подсjетио да jе кривична приjава за оваj злочин Тужилаштву први пут поднесена 17. jула 1992. године, а допуњена jе 30. jула исте године.
Glas Srpske