СРБИ И НАТАЛНИ СРБИ



У Србији је у протеклих двадесет година политичарске владавине царовала сваковрсна конфузија.   У политици, економији, па и кад је реч о српском националном питању, које још „зврји“ без правог одговора.   Остали се и не могу рачунати у одговоре.  
Онолики су се и у Mатици и у расејању својевремено варали и преварили око Милошевића, приписујући му оно што им се допадало да он има или буде.   
Сматрали су га пробуђеним Србином, па и националистом, а он је био и остао пројугословенски оријентисан човек из комунистичке номенклатуре или реторте.  
(Узгред, када сам на то још онда указивао бивао сам проглашаван за „намћора“, који никоме, па ни ижђигљалом националном миљенику Милошевићу, не верује.   Али, беше му.  )
Многи су за ове две деценије окретали ћуркове наопако.   И по неколико пута.   Од републиканца до монархисте, па назад.   Од радикалног националисте, па до проунијски опредељеног политичара.   Неки су од радикалног национализма стигли и до лобирања за прикључење војном савезу НАТО.  
Рекао бих да је та аморфност и пратеће метаморфозне вратоломије последица улетања у политику људи који за њу заправо нису: ни по знању ни по позиву, нити по личном интегритету.  
Чињенице се тешко или и уопште не мењају.   Убеђења, а поготово неутемељена, каква су у посткомунистичкој Србији махом бивала, могу да се мењају као прљаве чарапе.  
Један од упропаститеља домовине Србије, М.   Мишковић, Милошевићев човек и „бизнисмен“, већ шестог октобра „мења страну“ и прилази проунијским пучистима антимилошевићевске „демократске“ оријентације.   А уз њих, добацујући део плена и њима, ствара монополистичку империју на штету свог сопственог (на)рода.  
(Верници тржишног фундаментализма тврде да капитал нема нацију.   Додао бих: капитал нема ни људскост.   А коме онда то чудовиште служи, осим њиме опседнутој мањини или је тачније рећи: самом себи, јер и та мањина која од њега има користи заправо служи њему као аутономној,отуђеној и одљуђеној моћи.  )
 
Има и оних који не напуштају српске националне осећаје и идентитет , али истовремено не нуде ништа реално и конкретно када је реч о ДРЖАВИ И ПРИВРЕДИ СРПСКОГ НАЦИОНА.  


Мој лични одговор на национално питање гласи:
Човек сам, па Србин, па социолог и антропопсихолог, а однедавно и политички делатник.   Редослед је јасан и јестествен.   Ниједно од тих својстава једно другом не смета, нити једно друго искључује.  

Kapital služi za učvršćivanju moći.
Postoje tri vrste moći
- ekonomska moć
- politička moć
- duhovna moć
Svaka od ovih moći je povezana sa ostalima. One se prožimaju nisu nezavisne, već usko povezane. Za vlast su potrebne  sve tri jer jedna pretpostavka drugoj.
Najvažnija je ekonomska moć. Ekonomski moćnici ulažući u političke strukture posredno (ređe neposredno) ostvaruju političku moć. Kontrola nad politikom omogućava im sa jedne strane bolje uslove za uvećanje kapitala, a sa druge kotrolu nad drugim institucijama, škole, univerziteti, mediji, čak i verske institucije. Na taj način, kroz stvaranje ideologija, indoktrinaciju i manipulaciju vrše uticaj na formiranje svesti kod građana (duhovna moć). Ovo poslednje pomaže učvršćivanju političkog i ekonomskog sistema, jer stvara uverenje kod građana da tako treba da bude te omogućava njihovu podršku i saradnju na održanje sistema.

Da li mozes da dokazes da konfuzija nije carovala u bilo kom periodu i lokaciji na kojoj se covek nalazio ?
Ti si neko ko zna sta se desava, ko radi za koga i za koje interese ?
Ti si neko ko moze da dokaze da krivicu M.Miskovica ?
Naravno da kapital nema naciju, ali ima vlasnika koji je ima, i naravno da mrtva materija ( kapital ) nema ljudskost posto je ona jedino odlika zivog coveka.
Bio si deo Srbina pre nego sto si postao covek, bas kao sto je prvi covek rodjen u narodnost, pa je onda postao covek, narodnost/jezik ga je stvorila covekom ( i to na teritoriji danasnje Srbije ).
To je sistem verovanja za one koji veruju da covek kojeg ceka grob ima bilo kakvu moc.
Mrtvi politicari, multimilijarderi i verski poglavari su "dokaz" te "moci" o kojoj ti pricas.

Al dok ne umre u njegovim rukama je tvoja sudbina, njegovi postupci mogu se direkno ticati tvog života, dok si ti nemoćan da išta njemu uradiš.
Ti si u njegovoj moći, čik probaj da im prkosiš pa će da vidiš ko nije moćan.

Ja bi samo molio autora ili bilo koga da mi potanko pojasni i nasiroko razjasni pojam "srpskog nacionalnog pitanja". To me malo podseca na floskule davnasnjeg nam socijalistickog bratstva i jedinstva koje nam se obi u glavu jer ne shvatismo tada pravo njegovo znacenje. Stoga je mozda korisno razjasniti pitanje pre nego uplivamo u okeane odgovora.

Nijedan covek nema svoju sudbinu u svojim rukama, tako da ni moja sudbina ne moze da bude u rukama nekoga ko nema moc nad onim sto radi. Svi mi smo morali da budemo to sto jesmo tako da izbor ne postoji. Ako je neko morao da bude masovni ubica logicno je da ni on a ni zrtve nisu mogli da biraju svoju sudbinu sto nam objasnjava da niko nema nikakav izbor.
Covek je kreacija koja ima izvesne mogucnosti koje se razlikuju od ostalih kreacija, jedna od tih mogucnosti je ispiranje usta pesmom o "covekovoj slobodi i moci".
Zar tebi ne zvuci ekstremno pateticno da neko ko sutra umire tvrdi kako ima nekakvu "slobodu" i
nekakvu "moc" ?

Tu se ne slažemo.
Ako neko drži uperen pištolj u tebe samo od njega zavisi tvoj život. Ima moć nad tobom da zahteva da se povinuješ njegovim zahtevima. Ako odbiješ gotov si, ako ispuniš ono što tražiš i dalje ostaješ u njegovoj milosti. On je moćan a ti si nemoćan da išta promeniš po tom pitanju.

A kako da se slazemo kada ti gledas na zivot kao na crtani film u kojem je sve onako kako ti zamisljas da jeste ?
Ti nikada nisi cuo za situacije u kojima je neko nekome pretio pistoljem pa se nista nije desilo ili je osoba kojoj je preceno ubila tu osobu koja je pretila ?!?
ili da je neki diktator koji je mucio neke ljude umro od ruke "mucenika" ?
Gledas emotivno na situacije zivota i donosis emotivne zakljucke koji sa racionalnom stvarnoscu nemaju veze.

Biti moćan u odnosu na drugog znači nalaziti se superiornijem položaju, posedovati sredstva kojima druge možeš podrediti sebi i prinuditi ih na određeno ponašanje.
Ako diktator neslavno završi to je zato što nije posedovao dovoljno moći da se suprotstavi drugoj moći koja preti da ga smeni.