:help:

može li mi neko reći nešto o duhovnom biću.  .  .  treba mi za sociologiju.  .  

Nisi naveo u kom smislu mislis duhovno bice, kao entitet, osobina coveka, ... pogledaj ovo, mozda pomogne.

Priroda Vrhovnog Bića

Pre nego što vam poželim zbogom, postoji još jedna tema koje se moram dotaći. To je tema koja se skriva u pozadini ove cele knjige ali koju sam uspešno izbegavao do sada. To je tema o Vrhovnom Biću. Da li Vrhovno Biće neke vrste postoji? Ako postoji, kakav je njegov odnos prema životu na zemlji i prema stvarima koje smo raspravljali u ovoj knjizi?

 

Ja ću pokušati da razjasnim ova pitanja ali budite unapred upozoreni da je ovo najspekulativnije i najfilozofskije poglavlje u knjizi. Moja diskusija će biti uproštena i nije namereno da bude definitivna; savetujem čitača da konsultuje i druge izvore radi više informacija. Ako vam se ovo ne sviđa, budite slobodni i pređite na sledeće i poslednje poglavlje.

Nesreća je što je izraz „naučni metod“ postao skoro sinonim za materijalizam. Ove dve stvari ne treba izjednačavati. Naučni metod je jednostavno pokušaj da se razume i istraži oblast saznanja na intaligenan i pragmatičan način. On stremi da otkrije odnos između uzroka i posledice i da razvije dosledne aksiome i tehnike koje će odvesti do predvidljivih rezultata. Ovo je tip metodologije koji treba da bude, i može biti, upražnjen na oblast duha ali to nije urađeno u nekoj velikoj količini. Veliki univerziteti i fondacije su suviše zauzeti svojim „čovek je mozak“ studijama kako bi izvršile nešto više od površnih studija u gomili dokaza o Duhovnoj egzistenciji. Velike religije već imaju svoje „reč od Boga“ zapise tako da retko preduzimaju naučna istraživanja u ovoj oblasti, takođe.

Neki ljudi opovrgavaju postojanje Vrhovnog Bića. Teško je okriviti ih kada se uzme u obzir nivo do kojeg je duhovno znanje propalo. Međutim, mnogobrojni dokazi o individualnoj duhovnoj egzistenciji i mnoge karakeristike koje izgleda da sva duhovna bića imaju kao zajednička bi ukazale da „Vrhovno Biće“ neke vrste verovatno postoji kao zajednički izvor svog duhovnog postojanja.

Ako Vrhovno Biće postoji sigurno je da ga većina ljudi ne bi prepoznala i kada bi ga srela. Mnogi pojedinci očekuju da je Vrhovno Biće divovski čovek duge brade koji divlja, uništava i ubija ljude. Drugi misle da je Vrhovno Biće sjajna svetlost koja širi ljubav i toplinu. Dok ga treći prihvataju kao nekakvu potpuno nerazumljivu misteriju koju niko nikada neće shvatiti osim putem neprirodnih mističkih iskrivljenja.

Vrhovno Biće verovatno nije nijedna od tih stvari.

Dok sam istraživao zbog ove knjige, susreo sam se sa mnogim idejama šta bi Vrhovno Biće moglo da bude. Možda je najbolji način da se odgovori na pitanje prvo probati da se ustanovi šta je individualno duhovno biće.
Duhovno biće izgleda da predstavlja nešto što nije deo fizičkog univerzuma, a ipak poseduje i spoljašnju svesnost i samo-svesnost. „Samkhya“ definicija na stranama 103 i 104 ove knjige se čini tačnom i upućujem čitaoca na te strane. Gomilajući naučni dokazi o duhovnoj besmrtnosti u epizodama susreta sa smrću i u dokumentovanim sećanjima na prošli život ukazuju da je duhovno biće najbolje definisati kao bezvremene i neuništive jedinice svesnosti.

Svako duhovno biće ili jedinica svesnosti, dojmi se potpuno jedinstvenom i nezavisnom. Svaka izgleda poseduje svoj određen stav koji ne može biti u potpunosti dupliciran od strane druge jedinice svesnosti. Ova jedinstvenost i individualnost stava izgleda da predstavlja esenciju i svrhu duhovne egzistencije. Možemo videti neke dokaze ovoga u činjenici da kada su pojedinci saterani u jednakost oni postaju nesrećni; njihove percepcije propadaju i manje su kreativni. Kada su prava jedinstvenost i individualnost vraćene ljudima oni povrate svoju vitalnost i kreativnost.

Dojmi se da je svaka jedinica svesnosti sposobna za beskrajno stvaranje jer se stvaranje od strane duhovnog bića ostvaruje činom misli ili imaginacije.  Ako zamislite da je bela mačka na ovoj knjizi, stvorili ste belu mačku, iako ona postoji samo za vas. Takve kreacije, kada se podele sa drugima i budu prihvaćene od njih, na kraju daju univerzum koji može biti podeljen i doživljen od strane svih. Ovako duhovna bića izgleda da stvaraju svoje univerzume i u saradnji sa drugima, i zašto postoji dokaz u modernoj fizici da se naš univerzum definitivno zasniva na misli.

Da bi bilo koji univerzum ili realnost postojao, prvo mora da postoji beskonačnost u koju taj univerzum ili realnost možemo staviti. Sva realnost, uključujući ovaj materijalni univerzum, nastaje iz beskonačnosti a ne obrnuto; ovo je demonstrirano nekom izvanrednom matematikom na raznim univerzitetima. Svaka jedinica svesnosti je izvor svoje sopstvene beskonačnosti zato što misao i imaginacija nemaju granice; bilo koja količina prostora, vremena ili materije može biti zamišljena od strane bilo kojeg duhovnog bića, prihvaćena i podeljena sa drugim duhovnim bićima.

Odakle su sve te bezbrojne jedinice svesnosti došle? Da li je postojala jedina jedinica svesnosti iz koje su sve druge potekle? Mnoge sličnosti između svih duhovnih bića ukazuju na da je tako. Ta originalna jedinica svesnosti bila bi ono što normalno nazivamo Vrhovnim Bićem, koje bi takođe mogli da zovemo Primarno Biće.
Čini se da su individualna duhovna bića zapravo jedinice svesnosti Primarnog, ili Vrhovnog, Bića, a ipak svaka jedinica poseduje sopstvenu samosvesnost, karakter, slobodnu volju, nezavisnu misao i beskrajnu kreativnost.

Ovo bi značilo da je Vrhovno Biće stvorilo ili „rodilo“ nebrojeno jedinstvenih i individualnih jedinica svesnosti kroz koje bi to Vrhovno Biće moglo da iskusi nebrojene beskonačnosti, univerzume i realnosti koje su sva ova duhovna bića mogla slobodno i nezavisno da stvore. Vrhovno Biće stoga može grubo biti upoređeno sa osobom koja sedi u kabini sa trilion video kamera. Svaka kamera (duhovno biće) šalje sliku na svoj monitor u kontrolnoj kabini da bi je gledao operater (Vrhovno Biće). Svaka kamera je postavljena malo drugačije i stoga svaka ima drugačiji pogled i perspektivu. Svaka kamera je takođe sposobna da stvori svoje „specijalne efekte“ (univerzume).

Samosvesnost je očigledno kvalitet koji daje duhovnim bićima mogućnost za misao i imaginaciju, i stoga da budu izvor beskonačnosti i stvaranja.

Bez samosvesnosti duhovno biće ne bi moglo samo da stvara. Dojmi se da samosvesnost deluje kao „ogledalo“ nasuprot kojeg duhovno biće može biti izvor beskonačnosti, i unutar te beskonačnosti može stvarati realnosti i univerzume.
Teoretički, naravno, Vrhovno Biće je već bilo sposobno da stvara beskonačnost i sve unutar njega, ali samo iz svoje perspektive. Vrhovno Biće je moglo da bude izvor samo jedne beskonačnosti: svoje. Ako je Vrhovno Biće poželelo da iskusi drugu beskonačnost prvo je moralo da stvori drugu unikatnu samosvesnu jedinicu svesti kao što je i samo. Ako da je verovatno to i učinilo. Ali se nije zadovoljilo samo još jednom jedinicom svesnosti: čini se da je stvorilo bezbroj njih kako bi moglo da uživa u skoro bezgraničnom broju beskonačnosti i realnosti.

„Aha!“ rekli bi vi. „Po definiciji, može postojati samo jedna beskonačnost. Nemoguće je da nešto što je sposobno za beskonačno stvaranje da se proširi. Beskonačnost pomnožena sa nebrojeno triliona je i dalje beskonačnost.“
Kao što je rečeno, dojmi se da je beskonačnost proizvod samo perspektive. Samo jedinice svesnosti su sposobne da imaju perspektivu. Stoga bi postojalo isto beskonačnosti koliko i jedinica svesnosti (duhovnih bića). Beskonačnost ne nastaje iz mehaničkog univerzuma ili iz bilo kojeg od njegovih zakona; pre će biti da mehanički univerzum i njegovi zakoni proizilaze iz beskonačnosti.

Šta je pošlo naopako? Kako je toliko duhovnih bića, od kojih je svako sposobno za beskonačno stvaranje, završilo na zemlji misleći da nisu ništa više od mesa i elektriciteta?

Očigledno postoje mnogi faktori koji su ovo izazvali, uključujući i one koje sam naveo u ovoj knjizi. Prepustiću nekome drugom da opiše ostale, možda čak i važnije uzroke. Ja ću samo dodati da duhovni entiteti mogu posati beznadežno uhvaćeni u lavirintu svojih sopstvenih detaljnih kreacija. Iako se čini da univerzum funkcioniše na principu blokova za zidanje, jednom kada se ti blokovi postave na mesto i dodaju se ostali arbitrari, univerzum može postati ekstremno kompleksan i solidan, kao ovaj koji imamo sada. Kada se to desi, duhovna bića mogu postati fiksirana u tim univerzumima kao kamere usidrene u gustoj prašumi; kamere nisu u stanju da vide dalje od lišća koje je tik ispred njih. Nakon zurenja u lišće dovoljno dugo, kamere mogu početi da veruju da su i one ništa drugo do lišće i da zaborave da su kamere. Spasenje bi došlo kada bi se tim kamerama povratio identitet i kada bi im se omogućilo da posećuju i napuštaju prašumu po želji.

Ako pogledamo individualna duhovna bića na zemlji, vidimo da su veoma sitna u poređenju sa svemirom.Ovo je situacija koja se očigledno javlja kada se duhovna bića sjedina sa telima ili drugim fizičkim objektima. U tom stanju, duhovna bića su izgubila svoju moć da menjaju perspektivu u odnosu na fizički univerzum. Perspektiva je očigledno to što određuje „veličinu“ duhovnog bića. Jeste li ikada stajali na vrhu nebodera i gledali dole? Vaša prva reakcija mogla je biti, „Ti ljudi dole su svarno mali. Izgledaju kao mravi!“ Ti ljudi izgledaju sitno i zaista su sitni jer ste vi promenili perspektivu.

Duhovno biće u slobodnom stanju očigledno može da menja perspektivu na isti način u odnosu na celokupni fizički svemir. Svemir se može činiti ne većim od šolje kafe ili atom koji je veličine planine. Ovo je način na koji duhovno biće postaje „veće“ ili „manje“. Menjanje perspektive na ovaj način nije čin prostog razmišljanja. To je pitanje direktne promene duhovne percepcije koja je stvarna kao kod osobe koja uđe u lift ka krovu nebodera. Duhovna bića na zemlji su vezana za jednu perspektivu koju diktiraju fizička tela koja naseljavaju. Mentalna perspektiva se još može promeniti ali ne direktna perspektiva duhovnog entiteta u odnosu na sam svemir.

Buduća diskusija ima neke vrlo jasne implikacije koje se tiču ostatka knjige. Čin represije duhovnog bića, hvatanja u materiju ili drugačije pokušavati smanjiti njegovu viziju, kreativnost ili samosvesnost kao duhovnog bića je čin pokušaja da se umanji Vrhovno Biće. Ako neko smanji jedinice svesnosti Vrhovnog Bića (tj. duhovno biće) – čak samo jednu jedinicu od njih trilion – on ipak umanjuje Vrhovno Biće za toliko. Pošto samo druge jedinice svesnosti mogu da se upuste u takvu represiju, sledi da je bizarna psihoza nastala. To je kao da delovi istog tela pokušavaju da potisnu druge delove, tj., leva ruka pokušava da zarobi desnu ruku. To izgleda kao jedan tip psihoze koji može da nastane kada bića sa slobodnom voljom postanu zarobljena.
Neke mističke religije uče da bi glavni duhovni cilj trebao da bude „spajanje sa“ Vrhovnim Bićem zauvek.

Ovo se dojmi lažnim ciljem. Ako su duhovna bića stvorena da deluju kao unikatne i nezavisne perspektive, bilo bi suprotno svrsi stvaranja da se zauvek „spoje“ sa drugim jedinicama svesnosti ili sa Vrhovnim Bićem. To možda čak nije ni moguće. Pravi cilj bilo kojeg programa spasenja treba bi biti da se u potpunosti oporavi nečija jedinstvena duhovna samosvesnost i perspektiva.
Gornja diskusija sugerira da mnoge popularne ideje o „Bogu“ mogu biti netačne. Na primer, neki ljudi koji su imali „susret sa smrću“ doživljaj govore da su prolazili kroz tunel i susretali se sa „bićem svetla“ koje uliva u žrtvu osećanje ljubavi i „sveznanja“.

Susreo sam se sa čovekom koji pripada Hindu sekti koja pokušava da kontaktira i spoji se sa ovim „bićem svetla“ u svojim meditacijama. Čovek je opisao svoje lično iskustvo na papiru. Njegovi opisi duhovnog putovanja kroz „tunel“ i susreta sa „bićem svetla“ su veoma slični sa izjavama žrtvi „susreta sa smrću“. Dok priznajem važnost i verovatnu realnost mnogih takvih iskustava, sumnjam u neka od verovanja koja su nastala iz njih. Osećanja „ljubavi“ i „sveznanja“ sprovedena od strane tog „bića“ mogu biti instalirana drogama, elektronskim emanacijama i drugim veštačkim putevima. Interesantno je da su neki oteti od strane NLO prijavili takve emocije tokom njihovog navodnog pregleda na NLO. U nekim od tih NLO slučajeva, okolni dokazi snažno sugestiraju da su osećanja izazvana elektronskim uređajem koji se koristi kao sedativ.

Šta god da je „biće svetla“ (neću ni pokušati da pogodim), zasigurno nije Vrhovno Biće. Može čak biti i objekat koji doprinosi posle-smrtnoj duhovnoj amneziji. Ljude ne treba savetovati da se „spoje sa“ ili „idu ka“ „biću svetla“ tokom meditacije ili u smrti. Treba da je se klone ako mogu.Govoreći ovo, ne mislim da poreknem druga pozitivna ili produhovljena osećanja koja su iskusili neki Hindusi i žrtve „susreta sa smrću“ kao rezultat privremeno ponovo doživljene njihove duhovne besmrtnosti. Šta onda treba da mislimo o ideji o Vrhovnom Biću koje „sudi“ bićima na zemlji?

Teško je zamisliti da bi Vrhovno Biće osudilo svoje sopstvene jedinice svesnosti, bez obzira koliko su male i zarobljene postale, i bez obzira koliko se neke od njih ludo i destruktivno ponašaju zbog toga.
Da li bi Vrhovno Biće, videvši kako je sve pošlo naopako, možda okončalo svoj eksperiment i uništilo sve druge jedinice svesnosti osim sebe? Ako je takva stvar moguća usuđujem se reći da ne bi bila urađena. Stvarajući skoro bezbroj duhovnih bića bio je zapravo brilijantan potez u korist Vrhovnog Bića da se proširi bezmerno. Rešenje za to što je pošlo naopako bilo bi očuvati jedinice svesnosti i ohrabriti ih da postignu svoje spasenje.

Duhovno spasenje se sigurno neće desiti zamahom magičnog Božanskog štapića. Pošto duhovna bića poseduju slobodnu i nezavisnu volju, spasenje se dojmi kao nešto zašta duhovna bića moraju da preuzmu odgovornost za sebe. Na svakom pojedincu je da traži svoje spasenje na intaligentan način. Spasenje se čini mogućim za postizanje pragmatično kao i svaki drugi cilj u životu, ako se razvije racionalno razumevanje da se zadobije.

Mnoge teologije uče da se Vrhovnom Biću suprotstavlja neprijatelj. Možda i postoji element istine u ovome, čak i ako je istina iskrivljena. Uviđamo da na svakom nivou egzistencije postoji uslov ili „igra“ u kojoj je izazvan opstanak. Na ličnom nivou, pojedinčev opstanak je konstantno izazvan starenjem, bolešću i drugim faktorima. Opstanak jedinice porodice je često testiran finansijskim problemima, neprijateljskom rodbinom i spoljnim seksualnim izazovima. Organizacije i nacije obično imaju rivale i neprijatelje. U životinjskom carstvu, drama opstanka je najživlje opisana u odnosu lovca i lovine. Svi fizički objekti suočavaju se sa neizbežnim propadanjem. Duhovna bića se suočavaju sa opstankom tako što su zarobljena u materiji.

Pošto ova igra opstanka izgleda da postoji na svakom nivou egzistencije, takođe je moguće da postoji i u odnosu na Vrhovno Biće – igra u kojoj je opstanak Vrhovnog Bića testiran uništavanjem njegovih jedinica svesnosti i možda krajnjim uništenjem samog Vrhovnog Bića. Da bi takva igra postojala, Vrhovno Biće bi moralo ili da pregovara sa jednom ili više od svojih svesnih jedinica da bude protivnik Vrhovnog Bića, ili bi Vrhovno Biće moralo da stvori u jednoj ili više svojih jedinica shvatanje da Vrhovno Biće predstavlja pretnju za nastavak postojanja svih drugih duhovnih bića.

Protivnik Vrhovnog Bića ne bi bio ništa drugačiji ili više zao nego bilo koje drugo duhovno biće, ništa više nego što je jedan sused koji sedi nasuprot drugog u igri Monopola više zao samo zato što igra za sebe. Protivnik bi jednostavno bio onaj koji je druge boje na igraćoj tabli i igra što je bolje moguće. Ako je takva igra zaista postojala, onda se možemo nadati da će se uskoro okončati tako što će Vrhovno Biće čestitati protivniku na dobro odigranoj partiji, obećavajući neograničen opstanak svojih svesnih jedinica i tražeći da se igra prekine. Izgleda da je vreme da se stare igre ostave po strani kako bi svi mogli početi da se kreću ka novoj fazi fundamentalno poboljšane egzistencije.


Link

Religija i duhovnost

Bog je jedan, ali u isto vreme, On je mnoštvo. Drvo je jedno, ali ima veoma mnogo grana. Kada gledaš granu, osećaš da je to drvo. Kada gledaš u list, osećaš da je i to drvo. Slično tome, Bog može da izgleda drugačije iz različitih uglova. On je, me|utim, isti Bog. Sve religije su deo jednog Boga-Drveta. Ovo Bog-Drvo ima mnogo grana, cvetova i plodova. Ako se popneš na drvo i odmoriš se na nekoj grani, da li će drvo biti nezadovoljno? Slično tome, ako uzmeš cvet ili plod, bez obzira sa koje grane, Bog-Drvo će biti zadovoljno, jer je svaka grana nerazdvojni deo samog Drveta.

Da li postoji bilo kakva stvarna razlika izmeðu jedne religije i neke druge?

Ne postoji temeljna razlika izmeðu jedne religije i neke druge, jer svaka religija otelovljuje krajnju Istinu. Svaka religija je u pravu, potpuno u pravu, zato što svaka religija prenosi poruku Istine na svoj sopstveni način. Postoji samo jedna Istina, ali je različiti ljudi drugačije zovu. Tvoja religija može da kaže jednu stvar, a moja religija može da kaže nešto drugo. Naše se religije, me|utim, nikad neće razlikovati kada je u pitanju najviša Istina.
Krajnji Cilj svake religije je ostvarenje najviše Istine. Na putu ka našem Cilju, možda nećemo razumeti jedno drugo. Zašto? Upravo zato što postoji mnogo puteva koji vode do Cilja. Neko će slediti jedan put, a neko drugi će slediti neki drugi put. Svaki put mo`e da nam ponudi težnju. Neko će reći da je njegov put daleko najbolji zato što ga zadovoljava. Neko drugi će reći da je najbolji njegov put. Ali, kada oboje dostignu svoje odredište, biće na istom Cilju: Istini. U Istini ne postoji sukob; Istina ili Ostvarenje Boga prevazilaze sve religije.

Bog je načinio mnoge puteve
Što ka Njemu vode
Jer On želi da udovolji
Svakoj osobi na njen sopstveni način,
Kao što On sam želi da bude zadovoljen
Na Svoj sopstveni način.

Koje su osobine prave religije?

Postoje dve vrste religija: lažna religija i prava religija. Lažna religija želi da promeni lice sveta na svaki naćin, čak i nepoštenim sredstvima - milom ili silom. Istinska religija jedino ‘eli da duševno voli srce sveta. Istinska religija ima osobinu univerzalnosti. Ona ne nalazi mane drugim religijama. Lažna religija će reći da je ona jedina ispravna religija i da je njen prorok jedini spasitelj. Prava religija će osećati da su svi proroci spasitelji ćovećanstva.
Lažna religija ‘eli da poka`e svoju ogromnu nadmoć nad drugim religijama. Istinska religija jedino saoseća sa drugim religijama. Ona želi da iskusi ekstazu svog jedinstva sa svim religijama, zasnovanu na svom sopstvenom duševnom plaču. Želi da postane nerazdvojno jedno sa svim religijama pomoću svoje trpeljivosti, strpljivosti, ljubaznosti i opraštanja. Opraštanje, samilost, trpeljivost, bratstvo i osećaj jedinstva su znaci istinske religije. S druge strane, istinska religija zna savršeno dobro da Svevišnji Pilot Lićno voli sve religije i upravlja svakom od njih, u isto vreme praštajući slabosti i nedostatke koje, na nesreću, svaka religija otelovljuje.
Istinska religija je ona koja će, vekovima, voleti čovečanstvo sa svim njegovim nesavršenostima. I snagom svoga jedinstva-ljubavi pokušaće da načini novi svet - ne silom, ne gospodarenjem nad drugima, već postajući nerazdvojno jedno sa drugima.
Istinska religija ima sposobnost da pokaže svojim sledbenicima nevidljivu istinu. Istinska religija ima sposobnost da pruži svojim sledbenicima osećanje neverovatne božanske Ljubavi. Istinska religija ima sposobnost da daruje svojim sledbenicima naizgled nemoguću stvarnost: savršenstvo iznutra i spolja.

Ne obožavaju li zaista sve religije istog Boga?

Postoji jedan apsolutni Svevišnji. Vere svih religija obožavaju istog Boga, ali ga različito oslovljavaju. Jednog čoveka neko može zvati „otac", neko drugi „brat", a neko treći „ujak". Kada ode u svoju kancelariju, tamo ga zovu po prezimenu. Kada se druži sa prijateljima, oni će ga zvati njegovim ličnim imenom. On je ista osoba, ali ga različito oslovljavaju, u skladu sa odnosom koji imaju prema njemu. Slično ome, ljudi Boga oslovljavaju na različite načine, u skladu sa svojim najslaðim, najnežnijim osećanjima.

Kakvo je tvoje mišljenje o onim religijskim sektama koje se bore sa drugim sektama u Ime Boga?

Osećam se veoma tužno kada se religijske sekte svaðaju i bore u Ime Boga. Ako stvarno vole Boga, neće ubijati druge u Njegovo Ime. Ljubav znači jedinstvo. Ako osećamo jedinstvo, kako možemo da se borimo? Borimo se samo zato što ne osećamo ljubav prema drugima, zato što još nismo preobrazili naše neznanje u jedinstvo-stvarnost.
U našem biću postoji mnogo članova - telo, vital, um, srce i duša - i mi ih sve prihvatamo kao svoje sopstvene, sasvim svoje. Telo, takoðe, ima mnogo delova, ali kada želimo nešto da postignemo, svi delovi rade zajedno. I upravo na taj način, kada želimo da uradimo nešto dobro za čovečanstvo, sve religije mogu i trebalo bi da rade zajedno.
Pošto svi imamo isti Izvor, svi imamo i isti krajnji cilj. Pošto „svi putevi vode u Rim" i svi smo usmereni konačno ka istom Izvoru, smešno je boriti se protiv ostalih koji slede drugačije puteve. Neki ljudi mogu da odaberu veoma kratak i direktan put, dok drugi mogu da krenu dužom trasom. Neki bi možda `eleli da lete, dok su drugi zadovoljni hodom.
Kada sve religije rade zajedno, one mogu da postignu nešto veliko i dobro i za Boga i za čovečanstvo. Zajednička molitva i dobra volja sledbenika svih svetskih religija je ono što će Odozgo spustiti najvišu Ljubav i Samilost. I samo je Božja Ljubav i Samilost koja silazi u srce i život čovečanstva ono što može da promeni lice i sudbinu sveta.

Kako religija može da prevaziðe uske vidike i razvije stvarno prihvatanje svih drugih religija kao istinskih i neophodnih?

Religija kao takva ne može da prevaziðe uske vidike. Jedino kad religija prihvati pomoć od duhovnosti, svog starijeg brata, samo tada postaje moguće prevazići te uske vidike. Religija vidi Boga, ali duhovnost čini da tragalac postane Bog. Religija može da stigne dotle da veruje u Svetlost, pa čak i da vidi Svetlost. Ali, duhovnost ide mnogo više, mnogo dublje. Ona pomaže tragaocu da izraste u samu Svetlost i postane jedno sa Bogom Svešću i Bogom Svetlošću.
Religija se zaustavlja kada ugleda stvarnost; ona ne želi da izraste u stvarnost. Duhovnost, kao i religija, vidi šta je stvarnost, ali onda ide korak napred i želi da svesno izraste u samu stvarnost. Tako, ako religija prihvati pomoć duhovnosti, onda je sasvim moguće da prevazi|e sve uske vidike koje je ranije usvojila.
Duhovnost nije samo trpeljivost. Ona je višei od prihvatanja. Ona je osećanje opšteg jedinstva. U našem duhovnom životu mi na Božansko gledamo ne samo iz perspektive naših sopstvenih predstava o Boga, već već iz perspektive predstava o Bogu svakog ćoveka. Naš duhovni život čvrsto i sigurno uspostavlja osnovu jedinstva u raznovrsnosti. Duhovnost nije puka gostoprimljivost prema nečijoj veri u Boga. Ona je potpuno priznanje tuðe vere u Boga kao svoje sopstvene.

Religija kaže,
„Ako me prihvatiš na moj način,
Onda si dobar."
Duhovnost kaže,
„Ne moraš da slediš moj put.
Sledi svoj sopstveni put duševno
I dostigni svoj suðeni cilj."

Šta se Bogu najviše sviða u religiji?

Ono što se Bogu najviše sviða u svakoj religiji je srce jedinstva. Neka najpre svaka religija toleriše one druge. Kada je tolerancija postignuta, neka onda svaka religija po|e korak napred. Neka tako|e i prizna druge religije. Pošto ih prizna, svaka religija mora iskreno da oseti da su druge religije isto tako dobre. Mora da oseti da je svaka religija u pravu na svoj sopstveni način, da su sve podjednake.
Trpeljivost prema drugima postoji samo dok postoji osećaj razdvojenosti. Kad jednom neka religija prida odgovarajuću vrednost drugim religijama i vidi njihovo postojanje kao izraz Istine, onda ta religija može da se uspne visoko, više, najviše i da zaroni duboko, dublje najdublje. Sagledavajući i uspostavljajući svoje svesno jedinstvo sa svim drugim religijama, ona može da tvrdi da postoji samo jedna religija. Kada jedna religija shvati da sve religije formiraju jednu večnu religiju, jedno večno oko Istine, jedno večno srce Istine, onda je ta religija savršena. Ova vrsta otkrića i dostignuća se Bogu najviše sviða u svim svetskim religijama.

Kada ti pričam o Bogu,
Ne veruješ mi.
Kada mi pričaš o Bogu,
Ne verujem ti.
Stoga, kakva je korist
Od našeg razgovora
O Bogu?
Najbolje će biti za nas
Da se molimo da Bog govori,
Jer je On Jedini
Koji može o Sebi da govori
Sa unutrašnjim prosvetljenjem
I spoljašnjom Samilošću.

Kakva je uloga religije u procesu Ostvarenja Boga?

Svaka religija je kao kuća. U početku, moramo da živimo u kući; ne možemo živeti na ulici. Ali, doći će trenutak kada će se naša svest proširiti i čitav svet postati naša kuća. Tada ne možemo biti vezan ograničenjima bilo koje posebne kuće. Prihvatamo sve religije i, u isto vreme, prevazilazimo granice religije i dostižemo svesno jedinstvo sa Bogom.
Svaka religija je kao reka. Kada reka uðe u Okean Ostvarenja Boga, ona je odigrala svoju ulogu. Tad reka postaje sam okean; postaje jedno sa Izvorom.
Ako sledimo religiju, na putu smo ka svome odredištu. Ali, ako želimo da dostignemo krajnju Istinu, onda moramo da se koncentrišemo, meditiramo i kontempliramo. To ne znači da nećemo više ići u svoju crkvu ili sinagogu. Me|utim, ako osećamo unutrašnji zov duboko unutar svoga srca da trčimo brzo, brže, najbrže ka svom Cilju, onda moramo da praktikujemo unutrašnji život, život samodiscipline i meditacije.
Religija će nam reći da Bog postoji. Reći će nam da moramo biti dobri, da moramo biti ljubazni, da moramo biti jednostavni, iskreni i čisti. Ali, duhovnost će reći da nije dovoljno da samo znamo da Bog postoji. Moramo Ga takoðe videti, moramo Ga osetiti, moramo izrasti u Njega. To ćinimo pomoću molitve i meditacije.
Sudbina u odnosu na slobodnu volju

Sudbina je posledica prošlosti. Slobodna volja je posledica sadašnjosti. Kada pogledamo unazad, osećamo udarac sudbine. Kada pogledamo unapred, vidimo ples zlatne i okrepljujuće slobodne volje.
Fizička svest ili telesna svest je ograničena. Kada živimo u telu, doživljavamo sudbinu. Duša je vazda slobodna. Kada živimo u duši, doživljavamo slobodnu volju. Od nas zavisi da li ćemo živeti u telesnoj svesti ili u svesti duše.
^im duša uðe u telo i mi ugledamo svetlost dana, neznanje pokušava da nas obavije, a sudbina počinje svoju igru. Ali, svetlost nije ograničena sudbinom. Svetlost je otelovljenje slobodne volje. Zbog naše ‘alosne sudbine mi proklinjemo naše pretke, naše prijatelje, naše komšije, sebe, i na kraju Boga. Ali, proklinjući druge, proklinjući sebe, ne možemo rešiti naše probleme. Naše probleme možemo rešiti samo ako znamo kako da živimo život težnje.
Data nam je obilna prilika da koristimo svoju slobodnu volju. Mi smo ti koji moramo da iskoristimo tu priliku da bismo potpuno, celokupno, bezrezervno bili slobodni. Tragaoci mi veoma često kažu: „O, ja imam veoma nezadovoljavajuću osnovu." Kažem im: „Zašto brinete o prošlosti? Bilo pa prošlo. Ali, ako težite, niko vam ne može ukrasti vašu sadašnjost; niko vam ne može ukrasti vašu budućnost. Vaša budućnost lako može biti zlatna".
Naša slobodna volja je dete Božje beskonačne Volje i u isto vreme, ona je nerazdvojivi deo Božje beskonačne Volje.  Treba samo da joj dozvolimo da probije zid neznanja i učini da budemo jedno sa Kosmičkom Voljom. Sudbina je kapija koja nas vodi neuspehu prošlosti. Slobodna volja je naše prihvatanje budućnosti koja želi da nas preobrazi, oblikuje, vodi i oslobodi od straha, sumnje, neznanja i smrti.

Ne predaji svoju volju
Svojoj jadnoj sudbini!
Predaj svoju volju
Samo Božjem svevolećem,
Sveštitećem, sveprosvetljujućem
I sveispunjujućem Srcu.

Da li je sudbina isto što i karma?

Postoje tri vrste karme: sanchita karma, prarabdha karma i agami karma. Sanchita karma je gomilanje dela iz prošlih života i ovog života čiji rezultati još nisu doneli plod. U prarabdha karmi počinjemo da beremo plodove neke od nagomilanih karmi. Ako je to loša karma, onda patimo. Ako je dobra karma, onda uživamo u njoj. Konačno dolazi agami karma. Kada je neko potpuno slobodan od celokoupnog neznanja, patnje i nesavršenosti, kada je neko ostvario Boga i živi samo radi Boga, u tom trenutku on uživa Slobodnu Volju Svevišnjeg. To je agami karma.
Većina od nas se suočava sa sanchita karmom, nagomilanom karmom koja počinje da deluje kao prarabdha karma. Ne postoji sloboda, ni slobodna volja, već samo sudbina svuda oko nas. To je kao gladni lav koji napada iz prošlosti. Ali, kada imamo agami karmu, ovaj lav koji pro`dire postaje lav koji riče za božansku Pobedu, božansko ispunjenje ovde na Zemlji.

Da li zaista žanjemo ono što smo sejali, od svake misli, od svake aktivnosti?

[to smo posejali, to ćemo i požnjeti. To je istina. Ali, u isto vreme, ako se moliš Bogu, ako meditiraš na Boga, onda Božja Samilost može da poništi pogrešne sile koje dolaze od tvojih loših misli. Ako dodirneš vatru, prirodno, vatra će ispeći tvoje prste. U isto vreme, postojaće neka zaštitnička sila da te spreči da dodirneš vatru.
Ako dete ode i udari drugo dete, ono zna da će to dete da doðe i uzvrati mu udarac. I šta će da uradi? Odmah će otići kod svog oca. Otac je jači i štiti dete. U ovom slučaju, Otac je Svevišnji. Ako se družiš sa neznanjem, a onda neznanje poželi da te proždere, ako potrčiš ka svom Ocu pre nego neznanje uspe da te proždere, Otac će pokazati Svoju najvišu Samilost i spasti te od neznanja. Sve zavisi od toga koliko Samilosti možeš da primiš od Svevišnjeg.

Kada Božija Samilost nadvladava zakon karme?

Božja Samilost uvek nadvladava zakon karme. Da nije bilo tako, nijedno ljudsko biće na Zemlji ne bi moglo da pre`ivi ni jedan jedini dan. S druge strane, sa najviše duhovne tačke gledišta, moraš znati da zakon karme ne znači strogo kažnjavanje. To je neophodno iskustvo za tragaoca; to je jedini način da se njegov napredak ubrza. Stoga, zakon karme je sam po sebi drugi oblik Božje Samilosti. Možeš ga zvati prerušena Ljubav puna blagoslova.

Šta je sudbina,
Ako ne ograničena stvarnost?
Tragalac za Istinom mora uvek da cilja
Na neograničenu Stvarnost,
Beskonačnog i besmrtnog Svevišnjeg.

Da li je svaki trenutak naših života predodreðen, ili postoji samo opšti pravac?

Najznačajniji dogaðaji u našem životu su predodreðeni, ali ne i ono što ćeš doručkovati. S druge strane, čak i ako je predodreðeno da sutra umreš, ako slediš duhovni život i Bog vidi da imaš iskrenu težnju, ne moraš umreti. Umesto toga, ako je to Božja Volja, možda ćeš jedino dobiti glavobolju. Sudbina može da se izmeni ako je to Volja Svevišnjeg.
U najvišem smislu, jedina stvar koja je predodreðena je ta da ćeš sigurno ostvariti Boga. Neznanje može da te spreči da ostvariš Boga danas, ali ne možeš ostati neostvaren kroz Večnost. Hajde da koristimo izraz “predodreðen” samo u dobrom smislu. Ako ti preti neka nesreća, onda možeš upotrebiti svoju snagu volje, svoju snagu težnje da promeniš svoju sudbinu. Neizmenljiva volja mo`e da izmeni sudbinu.

Kakva je uloga čovekove slobodne volje?

Slobodna volja je svetlost svesnosti naše duše. Mi možemo da upotrebimo svetlost duše za Ispoljavanje Boga, ili možemo da je uopšte ne koristimo. Ako je ne koristimo, onda dolaze do izražaja agresivni deo vitala, ili učmalost fizičkog, ili sumnja uma, i zarobljavaju nas. Bog sve radi kroz dušu, koja je Njegov direktni predstavnik. Bog je sunce, a duša je kao svetiljka. Ova svetiljka otelovljuje i predstavlja sunce ovde na Zemlji. Ali, mi obično ne ostajemo u svetlosti duše i ne koristimo je potpuno, tako da se naša slobodna volja pretvara u naše prijateljstvo sa učmalošću, naše prijateljstvo sa sumnjajućim umom, naše jedinstvo sa nesigurnošću srca. Naša slobodna volja ili zakljućuje da telo, vital i um imaju dovoljno svetlosti da nas vode, ili nam govori da smo bespomoćni bez voðstva našeg Gospoda Svevišnjeg.


Kako možemo da više koristimo našu slobodnu volju?

Kao obična ljudska bića, mi imamo veoma ograničenu slobodnu volju. Ali, ako postanemo iskreni tragaoci, onda ćemo konačno biti ispunjeni nesalomivom voljom. Sada smo kao krava koja je vezana za stub. Postoji granica koju ne možemo da pre|emo, ali unutar ovih granica imamo slobodnu volju. Što više ili dublje zalazimo u našu meditaciju, to više se naša sposobnost povećava.
Kada možemo da slušamo zapovesti duše, ili kada možemo da iznesemo dušu u prvi plan da prosvetli naš vital, naš um i naše fizičko telo, tad naša volja postaje neograničena. Tada se naša pojedinačna volja ujedinjuje sa Univerzalnom Voljom unutar nas. Kada Univerzalna Volja postane naša volja, tada je naša sloboda beskonačna. Iako trenutno imamo slobodnu volju u veoma ograničenoj meri, ova slobodna volja se može beskonačno uvećati.

Gde ti je slobodna volja
Ako živiš unutar
Svog vezujućeg uma?

Gde je ropstvo
Ako živiš unutar
Svog sveobuhvatnog srca?

Da li je volja moje duše isto što i Božija Volja?

Da, Božija Volja i volja duše su jedno te isto. Moramo, me|utim, znati razliku izmeðu volje naše duše i nagona našeg zahtevnog vitala. Mi ponekad smatramo da su ‘elje za zadovoljstvom zahtevajućeg vitala isto što i volja duše. Ako zaronimo duboko unutra, sigurno ćemo saznati stvarnu volju naše duše, a ta volja i Božja Volja su nerazdvojne. Kada je ta volja kao seme koje klija i postaje biljka, zovemo je volja duše. Kad ona izraste u ogromno banjan drvo, zovemo je Božja Volja. Ova Volja se konačno ispoljava u i kroz dušu, srce, um, vital i telo.

Da li su čovečja volja i Božja Volja uvek u suprotnosti?

U odre|enoj meri, to je taćno. čovek može da se nesvesno suprotstavlja Božjoj Volji, a sa druge strane, čovek može da se svesno suprotstavlja Božjoj Volji. Ponekad nam savest kaže šta je Božja Volja, ali mi na nju uopšte ne obraćamo pažnju. Osećamo, ako slušamo naloge naše savesti, da naš ego neće biti zadovoljen. Naravno da se tada suprotstavljamo Božjoj Volji. S druge strane, mnogo puta mi nismo direktno suprotstavljeni Božjoj Volji, već naprosto ne znamo šta je Božja Volja. U tim trenucima, mi se ne suprotstavljamo svesno Božjoj Volji. Ne možemo reći da je tada naša volja u suprotnosti sa Božjom Voljom.
Moramo, me|utim, znati da ako ne ispunimo Božju Volju, bilo svesno bilo nesvesno, mi ulazimo u neznanje i odlažemo naš napredak. Dete možda ne zna šta vatra može da mu učini. Ali, ako dodirne vatru, ona će ga opeći. Ja znam da će me vatra opeći. Ali, uprkos tome, dodirujem vatru i dobijam opekotine. Posledica nesvesnog suprotstavljanja i svesnog suprotstavljanja je ista. Ali, ako neko to čini nesvesno, onda je on bespomoćan. U tom slučaju, Božja Milost se spušta ranije nego što bi inače bioslućaj.
Ako neko zna kakve će biti naknadne posledice njegovog delovanja, ali uprkos tome čini nešto pogrešno, onda se Božja Milost neće odmah spustiti. Pojedinac mora da najiskrenije i najposvećenije te`i da bi Odozgo spustio Božju Milost.

Kako išta može biti van Volje Svevišnjeg?

Volja Svevišnjeg je u svemu, istina. Ali, moramo znati šta je Njegova krajnja Volja, i koliko od te Volje prihvatamo kao svoju sopstvenu. On nam je dao malu, ograničenu slobodu, baš kao otac koji daje deset dinara svom detetu i posmatra kako će ih ono upotrebiti. Ako ih dete iskoristi za dobru svrhu, onda mu otac daje još – pedeset dinara, pa sto dinara.
Bog nam je dao ograničenu slobodu da bi ispitao da li stvarno želimo da uradimo pravu stvar. Moramo biti veoma oprezni. Njegova Volja je u nama, tako da kada nam da deset dinara, budemo u stanju da ih upotrebimo kako treba. Ali, zbog toga što razvijamo naš ego, individualnost i osobenost, mi pokušavamo da iskoristimo tih deset dinara na naš sopstveni način, umesto da u|emo duboko u sebe da bismo videli zašto nam je dao novac. Kada nam On da nešto, mi smesta ‘elimo da to proćerdamo. Me|utim, ako to upotrebimo na Njegov sopstveni način, onda nam On daje sve više i više.
Bog nam je dao slobodu da bismo stekli radost. Ako nam kaže: „Dao sam vam deset dinara. Sada morate da ih upotrebite za ovu ili onu svrhu; dajem vam ih samo za to", mi se ne radujemo. Osećamo da smo pod prinudom. Ali, kada kaže: „Dao sam vam nešto. Upotrebite ga sada na vaš sopstveni način", mi to smesta zloupotrebimo. Ako smo mudri, znaćemo da će nam On dati mnogo više ako to upotrebimo na Njegov sopstveni način.
S jedne strane, On nam daje, a sa druge, On nas proverava. U isto vreme, iznutra nas nadahnjuje da uradimo pravu stvar. Ali, pošto želimo da zadržimo našu individualnost i osobenost, mi pokušavamo da to iskoristimo na naš sopstveni način. Upotrebljavamo našu sopstvenu veoma ograničenu volju. Šta jadni Bog može? Bezbedni smo samo ako prepustimo svoju volju Njegovoj Volji, samo smo tada ispunjeni.

Svaki put
Kada se radosno predam
Božjoj Volji,
Vidim ispred sebe
Slobodan i lep autoput
Koji vodi do Doma
Mog Voljenog Svevišnjeg.


Link

Nekeo tema

http://forum.burek.com/index.php/topic,330458.0.html
http://forum.burek.com/index.php/topic,338904.0.html

I dosta ti je vise, zavrsices skolu pre vremena.