Duhovni Učitelj




Pravi duhovni Učitelj je onaj ko je postigao ostvarenje Boga. Svi smo jedno sa Bogom, ali pravi duhovni Učitelj je sa Njim uspostavio svesno jedinstvo. U svakom trenutku on može da uðe u višu svest i onim učenicima koji veruju u njega donese Duhovni Učiteljporuke od Boga. Učitelj, ako je pravi, za one tragaoce koji istinski teže i veruju u njega, predstavlja Boga na Zemlji. On je ovlašćen ili poslat od Boga da im pomogne. Pravi Učitelj, pravi Guru, jeste Bog lično. Na Zemlji će, meðutim, Bog vrlo često delovati u duhovnom Učitelju i pomoću njega. Učitelj osnažuje tragaoca nadahnućem i vremenom mu, beskrajnom Milošću Svevišnjeg, nudi prosvetljenje.

Ljudi ponekad misle da je ostvarena osoba sasvim drugačija od obične i da se ponaša veoma neobično. Ali, želim da kažem da ostvarena osoba ne bi trebalo da se ponaša nenormalno. Šta je ona spoznala? Spoznala je krajnju Istinu u Bogu. A ko je Bog? Bog je neko ili nešto sasvim normalno. Kada neko spozna Najviše, to znači da u neograničenoj meri poseduje unutrašnji Mir, Svetlost i Blaženstvo. To ne znači da će njegov spoljašnji izgled i osobine biti nešto drugačije. To ne znači da će on na neki način postati abnormalan. Ne, on je normalan. Čak i kada duhovni Učitelj spozna Najviše, on još uvek jede, govori i diše kao i ostali.

Neduhovni ljudi često misle da potpuno ostvareni Učitelj mora u svakom trenutku da izvodi čuda. Meðutim, čuda i spoznaja Boga ne moraju obavezno da idu ruku pod ruku. Kada pogledate duhovnog Učitelja, vidite Mir, Svetlost, Blaženstvo i božansku Moć. Ako uðete u njega, obavezno ćete to osetiti. Ali ako od ostvarene duše očekujete nešto drugo, ako kod duhovnog Učitelja dolazite misleći da će vam on ispuniti brojne želje i učiniti vas multimilionerom, onda ste osuðeni na razočarenje. Ako je takva volja Svevišnjeg, Učitelj lako može da spusti materijalno blagostanje u ogromnoj količini i da nekoga preko noći učini multimilionerom. To, meðutim, nije Volja Svevišnjeg. Svevišnji hoće napredak iznutra, a ne bogatsvo spolja.
Ostvareni Učitelj je kao čovek koji je veoma vešt u penjanjima i silaženju sa drveta. Kada Učitelj siðe, ne gubi ništa, jer zna da će sledećeg trenutka ponovo moći da se popne. Pretpostavimo da dete pod drvetom kaže: „Molim te, daj mi najukusniji mango.“ Učitelj će jedan odmah doneti dole, a potom će se ponovo popeti na drvo. Čak i ako mu više niko ne zatraži mango, on će sedeti na drvetu i čekati.

Osoba koja je spoznala Boga uvek može da bude srećna u svojoj unutrašnjoj svesti gde postoji stalni priliv Svetlosti i Blaženstva. Učiteljeva nesreća u spoljašnjem svetu dolazi od njegovih učenika, jer sebe poistovećuje sa svim lošim silama od kojih oni boluju. Guru ima moć da poništi zakon karme za svoje učenike, ali kada ga poništava, on ulazi u njihove probleme. Ako nekoga treba da izvučemo iz vode, moramo da uðemo u vodu da bismo mu pomigli. Isto tako, potrebna nam je svesna pomoć onoga ko se davi. Učitelj najviše pati kada učenici ne saraðuju, kada neguju svoje nebožanske osobine i neće da ih se oslobode.

Pravi Učitelj želi da svojim odanim učenicima da sve, ali je njihova sposobnost ograničena. On se zato trudi da proširi njihovu posudu da bi mogli da prime Mir, Svetlost i Blaženstvo koje donosi. Meðutim, on ne može da prisili tragaoca da primi više nego što može da zadrži. U suprotnom bi tragaočeva posuda pukla. Učitelj može samo da izliva svoju beskrajnu Svetlost u svoje učenike, ali kada jednom stigne do granica njihovih mogućnosti, sve što im daje preko toga, biće izgubljeno.

Tradicionalno su Učitelji imali običaj da kažu: „Ako nešto poseduješ, učenici moraju da doðu. Ne ide bunar žednome, već žedan bunaru.“ To je sasvim tačno ako je žedna osoba odrasla. Ali ako osećate da je žedna osoba samo dete, onda je to sasvim nešto drugo. Beba plače u svojoj sobi, a majka trčeći mora da doðe da je nahrani. Majka ne kaže bebi: „Moraš ti da doðeš do mene zato što želiš nešto od mene.“ Ne, majka ostavlja sve i trči svojoj bebi. Na isti način, u duhovnom životu neki Učitelji osećaju potrebu da izaðu u svet, jer smatraju da je u svojoj svesti spoljašnji svet samo beba. Ti Učitelji osećaju da ima puno dece koja plaču za duhovnim životom, duhovnom mudrošću, duhovnim savršenstvom, ali koja ne znaju gde i kako da ih pronaðu. Zato Učitelji idu iz mesta u mesto i nude svoju svetlost sa ciljem da služe onome što je božansko u čovečanstvu.


Preuzeto sa Link

Odlicno. Pravi ucitelj moze biti samo savrsen ucitelj, u suprotnom kako je vec receno - slepac vodi slepca.
Smem se zakleti da sam postigao tu svesnost ali zelja mog ega je ucinila svoje. Sad ta svesnost bezi od mene daleko daleko.
Ne uzalud se vecina tih ucitelja u potrazi za blazenstvom usamljuje negde, jer misaoni haos u ljudima je zarazan i za njih.

Luke cini mi se da ti objektivizujes tvog ucitelja - i ideaizujes na isti nacin. Ocekujes da ces ko u Idndijskim oricama naci na starca sa belom bradom koji ce ti otkriti tajne univerzuma. To je identicno hriscanskoj prici o Bogu koji sedi na nebu i kaznjava ljude.

Prvo - ucitelj se uvek nalazi sa tobom jer on nikada nije odvojen od tebe. Ne postoji jedan nego bezbroj ucitelja - svaki trenutak tvog postojanja moze ti doneti novog ucitelja i novu lekciju - samo treba da gledas pazljivo.

Drugo - ni jedan ucitelj ne moze da ti pokaze nista osim onoga sto ti vec znas. Ucitelj je tu samo da te podseti.

Na kraju - ne trazi ucitelja - naci ce on tebe bas inda kada ti bude bilo neophodno. Isto je kao u meditaciji - ako se trudis nista neces uraditi - sve sto se desava desava se onda kada treba da se desi.

Ok Decky, subjektivno onaj koji je za mene dobar ne mora da znaci da je i za drugog.
I ono zadnje je u redu, samo je cesto izgovor za lenjost cini mi se...

Pa znas kako - ja bih rekao da ces naci ucitelja tek kada budes napustio sva ocekivanja a posebno ocekivanje da ces naci ucitelja   

Hrist nam izričito ukazuje da niko nije ravi pri tome se misli na učenog, prosvetljenog. Zato sa učiteljima kao i sa literaturom starih učitelja moramo biti obazrivi. Jedino što je gore od totalnog neznanja i nerazumevanja sveta i sebe je nekritičko podpadanje pod tuđi uticaj. Sam Hrist dozvolio je Sv. Apostolu Tomi da pregleda njegove rane i uveri se u njihovu istinitost.

Slične primere imamo u i budizmu.  Na pitanje svojih učenika šta je Buda veliki zen mislilac Bodidarma odgovara Buda to je sasušeno govno.

Ja se lično najlošije osećam u odnosu sa religijama kanonskog tipa u kojima nije dozvoljeno misliti svojom glavom nego samo doslovno slediti nekog prosvetljenog vođu.

Jedini problem sa kanonskim religijama je sto ce ti dopustiti da se priblizis sebi i Bogu samo onoliko koliko dopusta kanon. Da bi Boga uvidela koriscenje sopstvnog uma i srca je ne pozeljno nego neophodno.

Za Bodidarmu sto si rekla je apsolutno tacno a to je upravo rekao zbog toga da ljdi ne bi pratili kanon nego slusali svoje srce. Percepcija pravila i ispunjenja istih da bi se dobila nagrada (prosvetljenje) je percepcija ego-centricnog uma i nema nikakve veze sa sopznajom sopstvene istinske duhovne prirode. Ucenici Bodidarme su tragali za Budom kao objektom - ego percepcijom - sto je izvor zvih iluzija. Sa druge strane Buda-priroda, Hrist-priroda ili Bog kako mi to zovemo je svuda i u svemu pa cak i u osusenom govnetu - samim tim Bodidarma je govorio istinu ali njom umesno razbijao ego-iluziju ucenika.

Imam ja jedan nemir u sebi, osecam neki poriv da budem neko i nesto a nemam jasnu predstavu sta bi to bilo. Da budem mocan recimo, i snazno samouveren. Autosugestija mi ne pomaze u tome, jedino sto mi je pomoglo je bio post, ali samo privremeno. Posle nekoliko dana skoro potpunog gladovanja osecao sam se tako fizicki jako i samouvereno da je bilo cudo. Medjutim brzo je to nestalo, slabost me je obuzela a takodje i apetit. Reci ces da to nije cudo nego realnost a upravo je cudo kako sam slab obicno Nikad nisam smogao dovoljno volje da isteram taj post do kraja, da budem ili ne budem, tendencija da to odlazem posle nekoliko dana je mnogo snazna, isto kao i zelja u pocetku da to uradim do kraja. Ok, post mi bar pomaze da se umirim bar malo, i shvatam njegovu delotvornost.
Hvala na savetu Decky, "let it go", pokusavam, al mi uvek ostane neka bubica, valjda da ne bi bilo dosadno...

Duhovni učitelj se ne traži , već on nalazi učenika , za kog proceni da je sam dostigao određeni nivo svesnosti.

Ovo sam nalazio i u delima Rudolfa Štajnera, i Karlosa Kastanede.

I da, takođe se sećam da sam u nekoj od knjiga K.G.Junga pročitao da u Indiji možete sami naći "učitelja" (gurua), jer kako on tvrdi tamo ih ima na svakom koraku.


Da , baš tako.......

Karakter i duh se ne izgrađuju za dan. Naprotiv treba živeti vrlo intenzivno i svakodnevni, obični život, i onaj duhovni, misaoni, intelektualni. Treba naći način da se jedno sa drugim preplete.

Post nije čak ni preporučen od strane Hrista svojim učenicima kao nekakva forma. Naprotiv on im kaže postićete onda kad za to dođe vreme.

Buda je svoje prosvetljenje dobio onda kad je prekinuo sa dugogodišnjim iscrpljujućim postom i vratio se normalnom životu.