Dugorepi bazilisk uspeo je da pobedi prirodne zakone i da hoda po površini vode. Gušter Isusa Hrista je pravi stručnjak za hodanje po vodenoj površini.

Kada su doseljenici iz Evrope istraživali nepregledne južnoameričke prašume, ostali su zapanjeni ugledavši neobičan prizor: dugorepog guštera kako na zadnjim nogama hoda po površini vode! Dileme oko imena nije bilo. Čudesni reptil nazvan je gušter Isusa Hrista.

Ovaj nesvakidašnji stanovnik gustih šuma Centralne i Južne Amerike ima i "zvanično" ime, ništa manje neobično od onog koje mu je nadenuo narod. Zove se bazilisk, po legendarnom kraljevskom zmaju koji je svojim dahom, tobože, zadavio smrt.

Bazilisk pripada porodici iguana i može se prepoznati po dve kreste, jednoj na glavi i drugoj od sredine leđa do repa. Zajedno s repom, odrasli primerci dugački su oko 90 centimetara, a teški oko 200 grama. Kao i drugi reptili, i gušter Isusa Hrista je dnevna životinja. Hrani se insektima, sitnim beskičmenjacima, manjim zmijama, mladim pticama i ribom, a voli da jede i cveće i voće.

Iako ima oštre kandže, bazilisk izbegava sukobe s grabljivcima. Dok se odmara, najčešće je skriven u gustom rastinju u blizini vode, gde ga je, zbog boje koja se potpuno stapa s okolinom, teško primetiti. Kada je prinuđen da beži od ptica grabljivica, velikih guštera, oposuma i zmija, bazilisk se uspravlja, daje se u trk i upućuje u neočekivanom pravcu - ka reci. Čak i kada izgubi tlo pod nogama, ovaj gušter nastavlja da trči još oko pet metara, brzinom od oko metar i po u sekundi, a zatim se spušta na sve četiri noge, tone u vodu i nastavlja da pliva i roni dok opasnost ne prođe. Pod vodom može da ostane skoro pola sata. Što je mlađi i lakši, bazilisk može duže da trči po vodi. Prema neproverenim informacijama, mladunci pretrče i do petnaestak metara pre nego što potonu.