Deca koja su žrtve vršnjačkog zlostavljanja često i sami postanu nasilnici

Duboke traume ostaju zauvek

beograd - Iako škole u Srbiji sve češće potresaju slučajevi zlostavljanja među decom, nasilnike ne izbacuju iz škola, već im daju ukore i jedinicu iz vladanja, tako da deca, žrtve nasilja, svakodnevno viđaju učenike koji su ih maltretirali. Bez obzira na velike napore, žrtve nikada ne zaboravljaju traume, a često i sami postaju nasilni, mišljenje je sagovornika Danasa.
Ljiljana Levkov, dečiji psiholog, ističe da tragovi nasilja koje deca trpe nikada ne mogu u potpunosti da se uklone, jer ostaju zabeleženi bar u sećanju.
- Detetu nad kojim je vršeno nasilje život nikada ne može da bude kao pre tog nasilja. Da bi to dete moglo da se vrati nekom normalnom životu potrebna je odgovarajuća stručna intervencija, normalni uslovi u neposrednoj okolini, porodična sredina koja maksimalno podržava orijentaciju ka budućnosti svog deteta, kao i lične detetove snage - ističe Levkova. Kako navodi, teško je govoriti o tome kako će dete da se ponaša kada odraste, "ali u psihologiji, u većini slučajeva, oni koji su žrtve ranog sistematskog i produženog maltretiranja postaju u nekom trenutku nosioci takvog ponašanja." Prema tome, dodaje ona, potrebno je da se nasilno ponašanje spreči po svaku cenu.
Zašto se đaci tuku
"Oko 60 odsto osnovaca potuklo se u proseku pet do šest puta, a 30 odsto đaka kaže da se posle tuče oseća lepo, što znači da su motivisani da se fizički razračunavaju i ubuduće. Posle tuče, "super" se oseća 13,5 odsto učenika, kao pobednika sebe vidi devet procenata, dok 7,5 odsto njih kaže da je time dobilo na popularnosti. Postiđeno se oseća 11,5, a uplašeno 20,5 odsto đaka". Dečaci se obračunavaju zbog devojčica, devojčice zbog dečaka, zatim zbog ljubomore, vređanja, psovanja članova porodice, provokacija, izazivanja, nesuglasica, da bi pokazali ko je glavni, da bi bili "face", zbog porodičnih problema...", rekao je za Danas autor istraživanja "Zašto se učenici tuku" Slobodan Malušić.
Kako je saopšteno prethodnih dana, deca koja su vršila nasilje neće biti izbacivana iz škole, već će dobiti ukor i biće im smanjena ocena iz vladanja. Ovakva odluka nije pogrešna, kaže naša sagovornica, jer za dete koje je bilo žrtva maltretiranja može da bude dobro to što viđa nasilnike, s obzirom na to da oni neće smeti ponovo da ga zlostavljaju.
- I ti nasilnici su na neki način žrtve, jer ih niko nije naučio šta smeju, a šta ne smeju da rade. I za tu decu je važno da uvide da ne moraju da se nasilno ponašaju - objašnjava Levkova. Prema njenom mišljenju, ako nasilnika izbacimo iz škole, on će otići u drugu, gde bi mogao da postane "heroj" zbog svog dotadašnjeg ponašanja.
Sociolog Ratko Božović objašnjava da je nasilje nad detetom od strane druge dece vrsta ubistva, sa stanovišta njegovog uzrastanja i opstanka.
- Svet tog deteta još nije formiran i kada mu se desi takvo nasilje, ono ostavlja ogromnu frustraciju. Bilo koja naknadna forma to neće moći da otkloni. Frustracija u najvećem broju slučajeva prerasta u agresiju - upozorava Božović. Prema njegovom mišljenju, ta matrica je nepopravljiva, "jer su deca nežna kao cvet i kada neko zgazi cvet, on ne može normalno da raste".
Ratko Božović takođe naglašava da mnogo toga zavisi i od individualnosti žrtve, kao i od toga da deca žive u nasilnom društvu i porodici, koji proizvode agresore, pa zbog toga ceo koncept nasilnog ponašanja ne može da se svede na jedan razlog.
- U Srbiji postoji problem nedostatka empatije, odnosno uvređeno je okretanje glave od nasilja nad drugima. Deca su nasilna, jer znaju da to može da im prođe, da će im biti oprošteno. Zašto bi deca bila bolja od odraslih, kada je nasilje postalo opredeljenje mnogih grupa i političkih orijentacija. Potrebno je pomoći žrtvama, u smislu povratka normalnom životu, ako je to moguće. Zato bi bilo dobro da ih upravo oblici normalnog života okružuju. Međutim, treba imati u vidu da je svaki slučaj individualan, pa će neka od te dece moći da se vrate normalnom životu, a neka nikada neće - navodi Božović.

Jelena Diković

Izvor: Danas