Države planiraju zaštitne mere protiv gojaznih građana
Rat protiv debelih

Posle pušača koji uzmiču pred sve rigoroznijim zakonima širom sveta, red je došao na borbu protiv gojaznosti. Poslednji primer dolazi iz Velike Britanije, čija je ministarka zdravlja Patriša Hjuit najavila da bi vlada mogla da zabrani državnu, besplatnu zdravstvenu zaštitu debelim ljudima i pušačima.

Neke državne bolnice u Britaniji već su samoinicijativno preduzele takve mere i odbijaju da prime pušače i debele ljude za određene lekarske intervencije.

Primer je bolnica u Safolku, u istočnoj Engleskoj, koja odbija da operiše kukove ili kolena debelim osobama i traži od njih da prvo smršaju pa da onda dođu lekaru. Kao obrazloženje navodi se da će novac na operaciju biti uzalud potrošen. Stručnjaci upozoravaju da je to vrlo opasna praksa i podsećaju britansku vladu da su te ideje protiv niza ljudskih prava i antidiskriminatornih zakona.

Britanske zdravstvene služe godišnje izdvajaju 13,5 milijardi dolara za lečenje bolesti čiji je uzrok gojaznost.

Finci su izračunali da svake godine na lečenje bolesti koje su posledica gojaznosti (moždani udari, srčani udari, dijabetes, artritis) gojaznih osoba troše 260 miliona evra, iz koga je proistekla ideja da se gojaznim ljudima poveća porez. Gojaznost se održava i na produktivnost, tako je utvrđeno da godišnje Finci izostaju sa posla ukupno 340.000 radnih dana upravo zbog problema sa preteranom težinom.

„Poremećaj u spavanju takođe je posledica gojaznosti. Ove osobe su tokom dana manje aktivne i manja im je produktivnost“, kaže profesor Aila Risanen.

Dok se proizvođači brze hrane u razvijenom svetu trude da iz ponude izbace proizvode prepune masti, šećera i soli, gojazni ljudi su i dalje suočeni sa brojnim problemima u svakodnevnom životu.

Zvanični statistički podaci pokazuju da žene koje pate od gojaznosti imaju u proseku 5,9 odsto manja primanja iako obavljaju isti posao kao i osobe skladne težine. Istovremeno, muškarci koji imaju problema sa težinom zarađuju oko dva odsto više od svojih atletski građenih kolega.

Jedan od onih koji su na svojoj koži najbolje osetili šta znači nerazumevanje na poslu jeste i Stiv Pasanski iz Mičigena, SAD, prodavac koji je otpušten samo zbog preterane težine:

„Bio sam najbolji prodavac u kompaniji, ali moja težina je bila preveliki problem za poslodavce. Nije mi ostalo ništa drugo nego da ih tužim i potražim drugi posao.“ Pasanski je na osnovu zakona o diskriminaciji dobio odštetu od 284.000 dolara.

Ankete među poslodavcima u Americi pokazuju da 16 odsto njih ne bi zaposlilo radnika koji ima problema sa težinom. Mane koje su poslodavci navodili gojaznim ljudima su: nedovoljna kvalifikacija, loše radne navike, česti izostanci sa posla, česti emotivni problemi i sklonost ka sukobima sa kolegama.

Koliko je raširena predrasuda među poslodavcima svedoči i to sa su šanse gotovo nikakve da sretnete debelog vatrogasca, pilota, prodavca automobila, medicinsku sestru, psihijatra ili nastavnika. Za osobe koje imaju problema sa težinom gotovo da su rezervisani poslovi koje mogu da obavljaju bez kontakta sa drugim ljudima, kao što je prodavac preko telefona.

Poznato je i da neke avio-kompanije u SAD gojaznim ljudima naplaćuju duplu kartu.

A. Petrović

    EU će proglasiti epidemiju gojaznosti

    Evropski parlament bi uskoro mogao da proglasi epidemiju gojaznosti u Evropi, čiji svaki treći stanovnik ima problema sa prekomernom težinom.

    Tim tragom će Evropska komisija uskoro uvesti pravila za borbu protiv gojaznosti, a koja podrazumevaju zabranu reklamiranja slane, masne, slatke hrane među decom.

    Procenjuje se da u Evropskoj uniji trenutno ima 14 miliona gojazne dece i oko 200 miliona gojaznih osoba.“
   

Polovina građana Srbije kuburi s kilogramima

    Više od polovine odraslog stanovništva u Srbiji, skoro 54 odsto, ima problem sa prekomernom težinom, pri čemu je 16 odsto gojazno. Oko 100.000 ljudi u Srbiji ima telesnu težinu od 120 do 170 kilograma. U našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike epidemije.


Izvor: Blic

Gojaznost se leči



Polovina populacije Srbije ugojena

Gojaznost je jedan od vodećih problema zdravlja ljudi širom sveta. Broj osoba sa prekomernom težinom iz godine u godinu raste, a u našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboličke bolesti (skup bolesti - dijabetes, gojaznost, visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak). To su sve ozbiljni problemi koji mogu ostaviti posledice na opšte zdravstveno stanje populacije.

Više od polovine odraslog stanovništva u Srbiji, skoro 54 odsto, ima problem prekomerne težine, pri čemu je 36,7 odsto odraslih predgojazno, a 17 odsto gojazno.

Prekomerna telesna težina je oboljenje koje se karakteriše uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija.

- Mnogobrojni podaci studija, sprovedenih tokom poslednjih nekoliko godina, pokazali su da zbog savremenog načina života ljudi više jedu nego što su njihove stvarne potrebe. S druge strane, sve manje se bavimo nekom fizičkom aktivnošću. Smanjenje nivoa fizičke aktivnosti doprinosi savremena tehnologija kao što je korišćenje kompjutera, motornih vozila, liftova. Nažalost, savremeni čovek sve manje vremena posvećuje rekreativnim aktivnostima, a radije sedi pored televizora ili kompjutera - objašnjava dr Dragan Micić iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.

Veliki broj studija jasno je ukazao na povezanost gojaznosti sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom, povećanim nivoom masnoće u krvi. Takođe, poslednjih godina metabolički sindrom poprima razmere epidemije.

- Metabolički sindrom je skup metaboličkih poremećaja koji se manifestuju kao dijabetes, gojaznost, visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak. Reč je o sindromu koji obuhvata vodeće bolesti savremene civilizacije - koronarno-srčana oboljenja, šlog i periferne vaskularne bolesti - kaže dr Micić.

Metabolički sindrom najčešće je uzrokovan pogrešnim načinom života. Izloženost stresu, neredovna i nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i nedostatak sna odlike su savremenog života.

- Cilj lečenja gojaznosti je redukcija prekomerne telesne težine, ali i održavanje postignutog terapijskog efekta, uz istovremeno sprečavanje ponovnog dobitka u telesnoj masi. Istovremeno, primarnim ciljem očekuju se i povoljni efekti na već postojeće faktore rizika i prateće bolesti. No, krajnji efekat lečenja svakako treba da bude poboljšanje kvaliteta života bolesnika - ističe doktor.

Lečenje gojaznosti mora se sprovoditi pod nadzorom lekara, ali uz veliku podršku svih članova porodice. Osnovu lečenja gojaznosti čini dijetetski režim ishrane prilagođen svakom bolesniku ponaosob, povećana fizička aktivnost, promena stila života uz moguću primenu medikamenata.

S. Todorović

    U Nemačkoj najdeblji muškarci

    U zemljama Evropske unije ima više muškaraca sa viškom kilograma nego žena. U Nemačkoj ima više gojaznih i muškaraca sa prekomernom težinom nego u bilo kojoj drugoj zemlji Unije. Najmanji procenat muškaraca s viškom kilograma živi u Letoniji, Estoniji i Francuskoj, dok je najmanji procenat gojaznih registrovan u Rumuniji i Holandiji. Najveći procenat gojaznih žena živi u Britaniji i Nemačkoj, a najmanje u Austriji, Francuskoj i Slovačkoj.

Izvor: Blic