Podeljena mišljenja o smanjenju radne nedelje
Država nema da dotira iste plate za manji posao
Autor: Bojana Stamenković | Foto:N. Pavlović | 10.03.2009. - 05:00


Kako sada stvari stoje predlog Ministarstva rada za skraćenje radnog vremena sa 40 na 32 sata, trebalo bi ozbiljno doraditi i usaglasiti stavove sa poslodavcima i sindikatima. Iako se radi samo o preporuci preduzećima, ideja da će se manje raditi a zarađivati kao ranije za sada izgleda neizvodljivo, baš kao i mogućnost da država dotira taj jedan dan zaposlenima.

Mada nema sumnje da se radi o dobroj nameri, predlog o smanjenju radnih sati podelio je sindikate, zaposlene i ekonomiste oko toga da li će radnici pristati na eventualno smanjenje plata zarad očuvanja radnih mesta. I sam ministar za rad Rasim Ljajić izjavio je da ne može da govori o konačnom predlogu mera jer tek predstoje razgovori sa sindikatima i poslodavcima. U ostalim ministarstvima za sada se još ne oglašavaju po ovom pitanju i ne mogu da kažu da li će podržati predlog. Kako navode, zvanična verzija socijalnih mera još nije stigla do njih.
Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta premijera Srbije, kaže za „Blic” da je očigledno da finalna verzija ovog predloga još ne postoji, te da ima još dosta dilema i opcija.
- Jedino što sa sigurnošću može da se kaže jeste da ne bi imalo smisla da se ovakav predlog nameće kao obaveza, ali mislim da su u Ministarstvu rada svesni problema koji mogu da se jave primenom ovakve odluke. Treba se konsultovati i s pravnicima kako bi se rešili eventualni problemi povezivanja radnog staža - objašnjava Arsić.
On dodaje da očekuje da se tek formira finalna verzija jer ovakav predlog ništa ne znači poslodavcima i teško je održiv.
- U drugim državama, kao na primer u Sloveniji, država daje subvencije za taj jedan dan, a mislim da naša država to neće moći jer nema tih sredstava. S druge strane, ako ne radite taj jedan dan, a plata vam se smanji, to znači da bi smanjenje bilo 20 odsto. Predlog bi onda mogao da bude da se primanja smanje za 10, a ne za 20 odsto - ističe Arsić.
Podsetimo, od firmi u Srbiji do sada je „Ju-Es stil” iz Smedereva skratio radno vreme, ali i zarade i to za sedam odsto, pa nema sumnje da će za isti nivo plata država ipak morati da daje dodatni novac.
Zoran Stoiljković, potpredsednik UGS „Nezavisnost”, smatra da predlog mora da bude precizan i vezan za vrlo kratak rok.

Dobre strane
- poslodavci mogu da uštede
- nema otpuštanja
- zaposleni ne gube motivaciju za rad

Loše strane
nsmanjenje plata
nproblem sa povezivanjem staža
nprolongiranje mere i nakon krize
- U suprotnom, to može nekome preći u praksu i posle završetka krize. Zatim treba videti ko bi to dotirao jer nije rešenje da se prihodi smanje za 20 odsto. Možda su moguća neka poreska rasterećenja, ali sve je to stvar dogovora jer je u pitanju veliki posao. Sve mora da bude jasno i precizno, do kada se primenjuje i na koga se primenjuje - objašnjava Stoiljković.
I ekonomisti se slažu da je vrlo teško sprovesti ovakav predlog u delo, pa tako Vladimir Vučković ističe da tu nema interesa za poslodavce iako smatra da je dobro u vreme krize probati sve mogućnosti kako bi što manje radnika ostalo bez posla.
- Radite manje, a dobijate isto, to je neizvodljivo. Sa druge strane, to nadoknađivanje sa prekovremenim radom zvuči prilično diskutabilno i ekonomski nesigurno. Pesimista sam kada je primena ove mere u pitanju. Trebalo bi jasnije izaći sa ovim planom, da li će država to dotirati radnike, ali mislim da efekti u svakom slučaju neće biti veliki - objasnio je Vučković.

Anketa: Privrednici o skraćenju radne nedelje

Nemanja Popov, generalni direktor „Centroproizvoda”
Ekonomski neizvodljivo
- To jeste jedno od rešenja za firme kada dođe do smanjivanja obima posla jer su zaposleni najvažniji. Ipak, predlog da se manje radi, a da plate ostanu iste je ekonomski nemoguć. Za sada u „Centroproizvodu” nema potrebe za tim, pa nismo razmatrali ovu mogućnost.

Rade Veselinović, predsednik „Galeb grupe”
Raditi više, a ne manje
- To je loše rešenje jer se mi sada nalazimo u krizi, pa moramo da radimo više, a ne manje. Druga je stvar to što je država u drugim zemljama prihvatila da dotira taj jedan dan zaposlenima, ali ukoliko će se smanjiti radni sati, treba svi da primaju manju platu, ali neradom nećemo ništa uraditi.

Petrašin Jakovljević, direktor „Metalca”
Dobra ideja
- Mislim da je to dobra ideja dok traju ovakve okolnosti, da bismo zadržali isti broj zaposlenih. Ipak, ne treba očekivati da ostanu iste plate ako manje radimo. Nado­knađivanje prekovremenim radom nije rešenje jer kako pričati o prekovremenom radu kada nema posla.

Dimitraki Zipovski, izvršni direktor „Energoprojekta”
Loša strategija
- Sve je to gašenje vatre koje je nerazumljivo. Ako imate posla, radićete normalno i mi ćemo ubuduće tako i raditi. Ukoliko se smanjuje obim posla, vi dugoročno nemate potrebu za nekim radnicima. Prema tome, nisam siguran da je ovo najispravnija strategija.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća
Smanjenje cene rada
- To nije rešenje. Mnogo bi pametnije bilo da se poveća neoporezivi cenzus u platama. Radnici sami kažu da su spremniji da se plate smanje nego da gube zaposlenje. Bilo bi bolje da se smanji najniža cena rada jer se smanjenjem radnog vremena smanjuje i obim proizvodnje.

Zoran Drakulić, direktor „Ist pointa”
Država da snosi troškove
- Ukoliko se država odluči da uvede kao meru skraćenje radnog vremena, moraće da snosi troškove kao što je to slučaj svuda u Evropi gde država snosi 80 odsto svih troškova. Mislim da nije realno da firme pokrivaju taj trošak. Kod nas svi ostaju na svojim radnim mestima i videćemo kako će to dalje izgledati.

Izvor: Blic

Ma ovi hoce neke skroz nerazumne mere. Kaze odobrava kredit poslodavcima, ali da ne otpustaju radnike.
Pa silom hoce da od poslodavca napravi socijalnu kategoriju.
U nekim uslovima, ja znam da trebas poslodavca osloboditi dela poreza ako uposli ljude, ako im da plate.
Nikako mi ne ide u glavu: banke privatne, drzava socijalna, poslodavac privatnik. Sta ima tu drzava?
Ono malo proizvodnje sta imas, treba da stimulises svim sredtvima. Poslodavci koji proizvode, nisu tajkuni, to su ljudi koji hoce da nesto korisno urade da bi profitirali na legalan nacin.