Počela restauracija srpske kulturne baštine u zemlji i inostranstvu

Država je okretala glavu od svoje istorije

Obilazeći lokalitete u preko 30 zemalja sveta, stručni tim Ministarstva nailazio je na pusta i zapuštena groblja srpskih vojnika, značajne crkvene objekte koji su u katastrofalnom stanju, nemarne i nezainteresovane predstavnike lokalnih samouprava

BEOGRAD - Stručni tim pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije od 2000. godine počeo je intenzivno da evidentira i revitalizuje srpska nepokretna kulturna dobra iz ratnih perioda koja se nalaze na i izvan teritorije Republike Srbije.

Obilazeći lokalitete u preko 30 zemalja sveta, stručni tim Ministarstva nailazio je na pusta i zapuštena groblja srpskih vojnika iz velikih ratova u dvadesetom veku, značajne crkvene objekte koji su u katastrofalnom stanju, nemarne i nezainteresovane predstavnike lokalnih samouprava, na čijem se području nalaze srpski spomenici. U projektu učestvuju zavodi za zaštitu spomenika kulture, raznorodne muzejske, arhivske institucije, naučni instituti, visokoškolske ustanove, kao i nevladine organizacije opredeljene za stručnu brigu o kulturnoj baštini.

- Pokušavamo da ispravimo višedecenijski nemaran odnos države prema sopstvenoj kulturnoj baštini. Nebrigom i ignorisanjem istorijskih okolnosti u kojima su neki spomenici postali naša kulturna baština u inostranstvu, država je u velikoj meri okretala glavu od sopstvene istorije, kaže za Glas istoričar Dejan Ristić, vođa stručnog tima koji evidentira srpsku kulturnu baštinu u inostranstvu.

- Najveći broj kulturnih spomenika i spomen obeležja nalazi se u zemljama u regionu. Većina je u lošem ili katastrofalnom stanju i zahteva hitnu rekonstrukciju. Na primer, zgrada Vrhovne Komande u Baču, u Makedoniji, gde je posle borbi na Kajmakčalanu boravio regent Aleksandar, napukla je i spolja i iznutra i pitanje je trenutka kada će se urušiti. U Rumuniji postoje monumentalni objekti koji nisu ni obeleženi niti ograđeni.

Na primer, spomen kosturnica u Medžidiji, u kojoj počiva 8.000 boraca Prve srpske dobrovoljačke divizije stradalih u borbama između 25. avgusta i 12. septembra 1916. godine, liči na uraslu livadu, ili rodna kuća velikana srpske kulture Dositeja Obradovića u Čakovu, koja je potpuno zapuštena, bez obzira što je od početka ove godine u vlasništvu Zadužbine "Dositej Obradović" iz Beograda, kaže Dejan Ristić i napominje da ima i drugačijih primera gde se lokalne vlasti trude da obeleže i održavaju srpsku kulturnu baštinu.

- Zejtinlik u Solunu, vojno groblje na kojem je sahranjeno više hiljada naših vojnika stradalih tokom Prvog svetskog rata, u perfektnom je stanju, i to je primer kako bi trebalo da se održavaju istorijski i kulturni spomenici. Na ostrvu Vidu postoje Mauzolej, delo arhitekte Nikole Knjazeva iz 1936, i Srpska kuća, u kojem je stalna postavka koja dokumentuje boravak srpskih trupa na Krfu. Ti objekti su očuvani, sa kustosima koji turiste informišu o događajima vezanim za boravak srpske vojske na Vidu za vreme Prvog svetskog rata-rekao je Dejan Ristić.



Izvor: Glas Javnosti \ A. Nikolić