šta sadrži Paket mera Vlade Srbije
Država će svima povezati staž od 2005. do 2009.
Autor: Ž. Jevtić, J. Aleksić, D. Pušonjić-Veljković | Foto:M.Đurica, Beta | 20.08.2009. - 08:00


Vlada Srbije, odnosno njena Radna grupa na čelu sa Rasimom Ljajićem, ministrom rada, završila je načelni paket mera čiji je cilj da pomogne svim radnicima kojima poslodavci nisu redovno uplaćivali doprinose, zbog čega ne mogu u penziju niti kod lekara, jer nemaju zdravstvenu knjižicu. Prema planu socijalne sigurnosti u koji je „Blic“ imao uvid, sedam je ključnih tačaka koje bi trebalo da obezbede sigurniji život srpskom radniku koji svoj hleb sve češće traži na uličnim protestima.

Pored povezivanja staža za zaposlene kojima doprinos nije uplaćivan od 2005. do 2009, Vlada planira i sklapanje sporazuma o socijalnom partnerstvu, obezbeđenje prava radnika na zdravstveno osiguranje, sprečavanje zloupotreba i različitih oblika privrednog kriminala, prekvalifikaciju zaposlenih, jednokratnu pomoć za radnike, kao i konverziju potraživanja u kapital, što podrazumeva i mogućnost da zaposleni postanu vlasnici preduzeća konverzijom svojih potraživanja.
Rasim Ljajić
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, objasnio je za „Blic“ da će Vlada ili izmenom zakona ili uredbom omogućiti povezivanje staža za sve koji su radili, a ne mogu u penziju jer je poslodavac jednostavno preskočio svoju obavezu da uplati doprinose. Takvih radnika je danas u Srbiji između 100.000 i 200.000, procena je Ministarstva rada i socijalne politike. Penzionisanje će biti omogućeno svima koji nemaju povezan staž od 1. januara 2005. do 30. juna ove godine. Prema Ljajićevim rečima, još se prave projekcije koliko će ova mera države koštati budžet Srbije.
Novac za povezivanje staža država će nadoknaditi iz imovine preduzeća koja nisu plaćala doprinose, odnosno konverzijom duga u kapital, kaže on i dodaje da će mere koje je Radna grupa usaglasila biti dostavljene sindikatima i poslodavcima.
- Ukoliko usaglasimo mere sa socijalnim partnerima, predlog ćemo izneti na sednici Vlade već naredne nedelje. Mere će odmah početi da se primenjuju, nećemo čekati da ljudi stignu na ulice. Dosadašnji problemi radnika rešavani su tek kada se selo za sto, a ne na ulicama. Naš cilj je da u razgovoru sa radnicima, na terenu vidimo koji su problemi, pre nego što dođe do štrajkova - kaže Rasim Ljajić.
On ističe da je najvažniji dijalog između poslodavaca, sindikata i države koja ima najveću odgovornost za trenutni položaj radnika u Srbiji.
- Ispitaćemo svaki slučaj zloupotrebe u privatizovanim preduzećima u kojima su radnici oštećeni, a protiv odgovornih će odmah biti pokrenuta istraga. Javnost će biti upoznata sa svakim slučajem zloupotrebe. Nisu sve te firme profiteri, ali ne treba ni država da rešava probleme kod privatnika. Sve se ovo čini jer radnik ne treba da snosi štetu. Rešićemo i problem zdravstvenih knjižica - kaže Ljajić.
U planu socijalne sigurnosti, kako saznajemo iz kabineta premijera, ostalo je još da se precizira da li će i na koji način biti rešeno obezbeđenje prava na zdravstveno osiguranje onima kojima nije uplaćivan doprinos. U listi mera Vlade Srbije za sada nema jednokratne pomoći, jer o tome tek treba da usledi precizan dogovor. U Vladi kažu da problem nije u novcu već u preciziranju ko ima pravo na jednokratnu pomoć. Prema ranijim najavama, jednokratna socijalna pomoć trebalo bi da iznosi 5.000 dinara.
Ministar Ljajić kaže da je mera jednokratne pomoći za najugroženije najmanje važna, jer trajno ne rešava nijedan problem. Ministar ističe da je mnogo važnije što će svi socijalni partneri imati svoje predstavnike u Radnoj grupi koja će obilaziti posebno ugrožena preduzeća i opštine i u razgovoru sa tamošnjim nadležnim organima, na licu mesta pokušati da reši problem.
Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije, kaže da u Srbiji problemi nisu nastali zbog svetske ekonomske krize, već počev od 2000. kad je započeta tranzicija „u kojoj je država dobila i potrošila novac od privatizacije, ali privreda nije postala efikasnija i imamo pad industrijske proizvodnje“.
- Kad je o merama Vlade reč, najviše će je koštati preuzimanje plaćanja penzionog i zdravstvenog doprinosa za radnike. Država bi morala da se pozabavi i smanjenjem sive ekonomije - smatra Atanacković.
Sindikat „Nezavisnost“ je pak rezervisan prema merama Vlade, jer ona, prema rečima Slavka Vlaisavljevića, potpredsednika tog sindikata, „nije pokazala da ozbiljno shvata u kakvom su zaista položaju radnici“. Vlaisavljević dodaje da sindikati neće odustati od protesta ako mere Vlade, ove ili neke druge, ne daju rezultate.

Stanje u privredi
61.285 preduzeća je u blokadi, preko 60 odsto ih je u blokadi duže od godinu dana
150.000 zaposlenih radi u tim preduzećima
262 milijarde dinara je ukupan minus na računima tih preduzeća u bankama
15 odsto je uvećan broj preduzeća u blokadi, a čak 56 odsto njihov minus u odnosu na oktobar 2008.

 PLAN SOCIJALNE SIGURNOSTI
1. Povezivanje staža osiguranja za zaposlene kojima
nije uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje od 2005. do 2009. godine
2. Konverzija potraživanja u kapital:
Smanjuju se obaveze prema državi da bi se omogućila isplata zarada
Omogućava se zaposlenima da konverzijom svojih potraživanja postanu vlasnici preduzeća
3. Sporazum o socijalnom partnerstvu - preuzimanje uloge i odgovornosti svih zainteresovanih strana u rešavanju problema
4. Blagovremeno i efikasno preduzimanje mera MUP za održavanje javnog reda i mira
5. Obezbeđenje prava
na zdravstveno osiguranje
6. Sprečavanje zloupotreba i različitih oblika privrednog kriminala; vanredne kontrole Finansijske policije, Inspekcije rada i Agencije za privatizaciju u problematičnim preduzećima
7. Prekvalifikacija i obuka zaposlenih - investicija u budućnost građana Srbije

Izvor: Blic

E sad se postavljaju sledeća pitanja:
da li će biti uplaćivan staž i onim radnicima koji su radili 2005. i 2006. ostali bez posla,ništa im nije uplaćivano,a ne mogu još u penziju?
Da li će oni koji sada ne rade imati bilo kakvu pomoć,ili treba da pasu travu i glodju koru s drveta?!