Država borcima protiv korupcije ne da čak ni radni sto

Vlast u Srbiji onemogućava svaku kontrolu
Država borcima protiv korupcije ne da čak ni radni sto
Autor: Tamara Spaić | 27.09.2008. - 05:00

Država nije obezbedila osnovne uslove za rad nijednoj nezavisnoj instituciji u Srbiji koja je formirana da bi zaustavila korupciju, kontrolisala trošenje državnog novca ili obezbedila poštovanje prava građana. Direktori ovih institucija tvrde za „Blic“ da ih država onemogućava da u punoj meri rade svoj posao. Bez njihovog efikasnog rada neće biti moguće zaustaviti korupciju u Srbiji, ali nećemo moći ni da konkurišemo za novac iz evropskih fondova.

Državna revizorska institucija, poverenik za informacije od javnog značaja, Uprava za javne nabavke, Komisija za zaštitu prava, zaštitnik prava građana, Savet za borbu protiv korupcije... Nijedna od ovih institucija nema dovoljan broj zaposlenih, ni odgovarajuće prostorije, čak ni telefone i opremu koji bi im omogućili da obavljaju svoj posao.

- Nijedna nezavisna institucija čija je ustavna i zakonska uloga da se bori protiv korupcije ne može da ispunjava svoju osnovnu funkciju jer nema osnovne uslove za rad. Državna revizorska institucija je svakako u najlošijem položaju. Što se tiče zaštitnika građanskih prava, recimo, Skupština Srbije ni posle godinu dana nije izabrala četiri zamenika koje sam predložio. Prostor u kome radimo nije dovoljan ni za polovinu stručnih službi. Zaposleno je oko 30 ljudi, a prema sistematizaciji je potrebno 68. Realno, vlast sužava našu efikasnost. Mislim da na najvišem državnom nivou nema opstrukcije našeg rada. Međutim, na svim nižim nivoima ima onih kojima nije u interesu da mi radimo naš posao i opstruiraju ga - kaže za „Blic“ Saša Janković, ombudsman.
U najtežem položaju je Državna revizorska institucija od čijeg rada zavisi, kako to za „Blic“ kaže švedski ambasador u Beogradu Hakon Bankenborg, „međunarodno poverenje“.
- Državna revizija, odnosno kontrola javnih finansija, jedna je od ključnih funkcija u svakoj zemlji i preduslov je za poverenje građana u institucije, kao i za međunarodno poverenje - naglašava ambasador Bankenborg.
Vlast je u Srbiji do sada sve učinila da rad ove važne institucije onemogući. Zakon o osnivanju DRI donet je pre tri godine i mada je, po njemu, savet DRI trebalo da bude izabran u roku od šest meseci, predsednik, potpredsednik i još dva člana izabrani su tek pre godinu dana. Tu nije bio kraj opstrukciji, jer Vlada ni za tih godinu dana nije uspela da im obezbedi prostorije, već rade u jednoj od sala Doma Narodne skupštine. Skupština Srbije trebalo je da decembra prošle godine usvoji i poslovnik DRI, međutim, to ni do danas nisu uradili.
- Potrebna je politička volja da pomogne tu instituciju. Nije dovoljan samo zakonodavni okvir, inače sve ostaje samo na deklarativnoj osnovi i tada teško može da se govori o efikasnom sistemu kontrole vlasti. U Sloveniji 130 zaposlenih radi na kontroli oko 3.400 subjekata, a u Srbiji postoje 9.504 subjekta - kaže Igor Šoltes, direktor slovenačke revizorske institucije.
Nasuprot evropskim iskustvima, srpska DRI za sada ima svega deset zaposlenih i po svim stručnim procenama moći će da adekvatno uradi kontrolu završnog računa državnog budžeta tek za godinu dana, i to samo pod uslovom da joj se pod hitno obezbede osnovna sredstva za rad, počev od kancelarija.
- U ovom trenutku mi nismo u mogućnosti da obavimo nijednu reviziju jer nemamo potreban kadar. Bez toga evropska sredstva neće naći put ka Srbiji - kaže Radoslav Sretenović, predsednik Saveta DRI i generalni državni revizor.
Čelni ljudi nezavisnih institucija koje bi trebalo da zaustave korupciju pisali su nedavno predsednicima Vlade i Skupštine i zahtevali da im se omoguće osnovni uslovi za rad.
- Nijedna nezavisna institucija nema uslova za rad. Služba poverenika za informacije ima sedam zaposlenih, a po sistematizaciji radnih mesta trebalo bi da nas je 21. Možete misliti šta to znači kad radimo sa 5.000 predmeta - kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, za „Blic“.
Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ smatra da vlast pokazuje nizak stepen političke volje za borbu protiv korupcije.
- Prosto je neverovatno da i pored stalnih apela javnosti i izveštaja ovih institucija stalno ostaju nerešeni jedni te isti problemi. Pri tom, ne govorimo o podršci za ostvarivanje njihovih odluka, mada je i to problem, već o obezbeđivanju osnovnih uslova za rad. Dobro je što sve ove nezavisne institucije, kao četvrta grana vlasti, sarađuju i vrše pritisak na vlast, ali to nije dovoljno. Uz ovakav odnos vlasti prema nezavisnim institucijama, njihov rad neće biti održiv i neće biti moguća efikasna borba protiv korupcije - kaže za „Blic“ Nenadić.

Stranke troše novac bez ikakve kontrole
- RIK je pre nekoliko dana Državnoj revizorskoj instituciji naložio da sprovede kontrolu kako su stranke skupile i trošile novac tokom parlamentarnih izbora, iako nema na to pravo. RIK je već prekršila svoju obavezu da u roku od 90 dana sprovede tu kontrolu. U situaciji kad DRI ne može čak ni da izvrši reviziju završnog računa budžeta, nije moguće očekivati da DRI kontroliše stranke. Istovremeno, buduća agencija za borbu protiv korupcije koja bi to trebalo da radi neće biti formirana još najmanje godinu dana- kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić.

Revizori
Revizori u evropskim zemljama imaju dugu tradiciju. Državna revizorska institucija u Francuskoj radi već 250 godina, u Engleskoj 150, a u Hrvatskoj i Sloveniji već 15, odnosno 14 godina. Plate državnih revizora u Švedskoj „takmiče sa platama zaposlenih u privatnim firmama“ - kaže Igor Šoltes, direktor slovenačke revizorske institucije.

Ugrožena bezbednost zaposlenih
Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke:
- Nas je ukupno 40 zaposlenih, zajedno sa Komisijom za zaštitu prava. Uprava radi u nepunih 200 kvadrata prostora koji nema ni grejanje zimi, ni hlađenje leti. Praktično smo smešteni u jedan malo veći funkcionerski stan. Nemamo ni kvalitetne telefonske veze. Bezbednost zaposlenih je na tako niskom nivou da neretko razni nezadovoljni ponuđači dolaze i fizički prete. To sve nisu odgovarajući uslovi za službu koja treba da kontroliše četiri milijarde, koliko je prosečna vrednost javnih nabavki u Srbiji. Obraćali smo se vladinoj komisiji koja je bila dužna da nam obezbedi prostor i oni za šest godina nisu uspeli da nam izađu u susret. To je bez presedana i jasno govori o odnosu države prema nama. Komisija za zaštitu prava nema čak ni svoj budžet. Budžetska inspekcija ne radi svoj posao. Sudije, posebno sudije za prekršaje, izbegavaju da se bave našim slučajevima, a bez kazni ne možemo imati efikasnu primenu zakona. Pokušaji da se borimo protiv korupcije zbog svega toga izgledaju kao kad bi se vaterpolo utakmica, umesto sa pet, igrala sa dva igrača.

Mere za efikasnu borbu protiv korupcije
* Omogućavanje rada nezavisnih institucija
*Donošenje zakona o borbi protiv korupcije, zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, zakona o javnim nabavkama, zakona o finansiranju stranaka
*Oduzimanje imovine stečene krivičnim delima
*Samostalan rad pravosuđa, pre svega tužilaštva
*Hitna primena novog Zakona o prekršajima, kojim bi se utvrdila stalnost funkcije sudija za prekršaje i smanjio uticaj izvršne vlasti na njihov izbor i odluke

Izvor: Blic