Državna revizorska institucija utvrdila niz nepravilnosti u trošenju državnih para, najavljuje se podnošenje velikog broja prijava zbog kršenja zakona.

Javne finansije Srbije su u potpunom haosu! Državna revizorska institucija (DRI) ustanovila je brojne nedostatke i nepravilnosti vršeći prvu pravu kontrolu trošenja novca iz državne kase. Ovakva revizija urađena je prvi put u istoriji Srbije.

Zbog silnih nepravilnosti, predsednik DRI Radoslav Sretenović najavio je da će ta institucija pokrenuti brojne postupke protiv onih koji su učinili najteže povrede u korišćenju državnog novca, ali nije mogao da iznese ni procenu za koliko su novca oštećeni građani Srbije. On je, međutim, istakao da se najveći broj nepravilnosti odnosi na nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama.

Ne postoji evidencija o državnoj imovini

Revizija je obuhvatila potrošnju 27 odsto budžetskih sredstava u 14 ministarstava, tri uprave i u Direkciji za imovinu. Skoro kod svih su otkrivene nepravilnosti u trošenju para građana. Predstavljajući izveštaj, Sretenović je ukazao na najveće probleme u javnim finansijama - ne postoji popis državne imovine, ne vode se evidencije o donacijama i njihovoj realizaciji, krši se zakon u oblasti kratkoročnih potraživanja i obaveza, a interna revizija i kontrola se ili uopšte ne vrše ili se ne vrše u skladu sa propisima. Otkrivene su i nepravilnosti u računovodstvenom sistemu, naročito u podacima iz glavne knjige trezora.

- Glavna knjiga trezora se ne vodi u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, koji predviđa da se u njoj evidentiraju sve promene na računima. Ona ne sadrži podatke o prihodima i rashodima korisnika budžetskih sredstava. Podaci u obrascima, koji sačinjavaju završni račun, nisu sveobuhvatni i uporedivi jer ne sadrže sva stanja i promene u imovini, potraživanjima, obavezama, rashodima, prihodima, primanjima... - navodi Sretenović.

On je kao jednu od najvećih zamerki istakao da u završnom računu ne postoji pouzdana evidencija o državnoj imovini Srbije.

- Ne postoji centralni registar o državnoj imovini. Direkcija za imovinu mora da vodi potpunu i ažuriranu evidenciju o tim nepokretnostima, ali ona to nije uspostavila. Državna imovina je prvi put uknjižena i iskazana u budžetu za 2005, a narednih godina su samo vršene korekcije vrednosti - objasnio je Sretenović.

On je naglasio i problem nenaplaćenih dividendi od javnih preduzeća, banaka, fondova, berzi, agencija... u kojima država ima vlasništvo:

- Mi nemamo ni spisak svih tih subjekata. Naplaćeni prihodi u 2008. godini po osnovu dividendi su oko 748 miliona dinara. Ali, to su samo uplaćene dividende, dok se pravo države na prihod uopšte ne prati.

DRI je ustanovio i da je ukupan javni dug Srbije 31. decembra 2008. iznosio 715,7 milijardi dinara. Od domaćih obaveza ubedljivo najviše otpada na staru deviznu štednju - oko 260 milijardi dinara, dok su neuporedivo manje obaveze prema domaćim bankama (7,2 milijarde) i obaveze nastale na osnovu emitovanja hartija od vrednosti (10,7 milijardi).

Što se tiče obaveza Srbije prema inostranstvu, najviše dugujemo multilatelarnim institucijama (Međunarodno udruženje za razvoj, Evropska banka...) i stranim vladama (151,6 milijardi), od kojih najviše Pariskom klubu (148,4 milijarde).

Srbija potražuje 31,7 milijardi

S druge strane, ukupna kratkoročna potraživanja Srbije iznose oko 31,7 milijardi dinara (dugoročna praktično ne postoje, pošto su i ona stavljena među kratkoročna). Tako se među kratkoročnim potraživanjima našlo i 641,7 miliona dinara koje je Narodna banka Jugoslavije pozajmila budžetskim korisnicima, bankama i preduzećima od 1994. do 2000. godine. Revizori predlažu da se taj dug otpiše pošto je nenaplativ i za njega ne postoji dokumentacija.

Najveći deo duga od 11,9 milijardi dinara odnosi se na pozajmice koje je Srbija dala od 1999. do 2004. i to: EPS-u 1,9 milijardi, fondu PIO 7,5 milijardi i Direkciji za robne rezerve 2,6 milijardi dinara. I dok EPS svoj deo duga redovno vraća, fond PIO nije vratio ništa, iako su mu pare odobrene 2003. da ih vrati do kraja iste godine!

Država je davala pare i drugim javnim preduzećima (NIS, „Železnice"), ministarstvima, odbrambenoj industriji („Zastava oružje", „Sloboda", „Prvi partizan" i „Prva iskra" Barič), ali nijedna od svih tih milionskih pozajmica nije vraćena u predviđenom roku.

Interesantno je da nijedan dinar nisu vratili ni oni koju su pozajmili pare od fonda u koji se slivaju pare od privatizacije. Radi se o dugu od 15 milijardi dinara, od čega najviše duguju javna preduzeća - 7,8 milijardi i korisnici budžeta - 5,8 milijardi dinara. Revizori su zamerili što u ovim slučajevima uopšte ne postoje rokovi za vraćanje novca, pa se pare i ne vraćaju, a neki od starih dužnika čak dobijaju nove kredite (NIS, ŽTP).   

Diana Dragutinović: Otpis 15 milijardi

Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je da je upoznata s činjenicom da su revizori utvrdili da 15 milijardi dinara nije vraćeno u budžet. Prema njenim rečima, zakon je omogućavao da se deo privatizacionih prihoda koristi za pozajmice.
- Te pozajmice su zapravo bile subvencije, uglavnom javnim preduzećima. To je nasleđeno stanje. Sigurna sam da niko ne može u ovom trenutku da obezbedi da ta sredstva budu vraćena, i jedino je moguće da ona budu otpisana - rekla je Dragutinovićeva.

Sumnjivi ministarstva, Uprava za javne prihode...

Predsednik DRI Radoslav Sretenović ističe da se najmanje poštuje Zakon o javnim nabavkama. Kao primer je naveo Upravu za javne prihode, koja nije sprovela postupak javne nabavke za kupovinu bonova za gorivo od 110 miliona dinara. Kod ministarstava je utvrđeno da se zaključuju ugovori o delu suprotno Zakonu o radu, „sa osobama sa kojima to nije bilo moguće i za obavljanje poslova sa kojima to nije bilo moguće".
- Kod Ministarstva ekonomije smo utvrdili, i ne samo kod njih, da se zaključuju ugovori o delu i za poslove koji su sistematizovani u okviru delokruga tog ministarstva, što je nedopustivo. Ne postoje ni dokazi da su, recimo, zaista izvršene kompjuterske ili usluge informisanja, koje razna ministarstva plaćaju tokom cele godine. Jedno od retkih ministarstava u kome je sve urađeno po zakonu je Ministarstvo nauke - kaže Sretenović.

Javni dug Srbije na dan 31. decembar 2008.         

dugoročne obaveze    714,3

- domaće     278,7   
hartije od vrednosti    10,7
krediti od domaćih banaka     7,2
krediti od domaćinstava    260,8
(od čega stara devizna štednja - 2,85 milijardi EUR)

- strane     435,6
krediti stranih vlada     151,6
(od čega pariski klub 148,4)
multilateralne institucije    192
strane banke     67,7
ostali strani kreditori    24,2
- ukupno        714,3
kratkoročne obaveze     1,4

Ukupan javni dug    715,7
(sve cifre su u milijardama dinara)


Izvor: Press

Ajmo svi po 100 kinti za propalu drzavu....

Шта рећи?! Колико год да се баца, ова Србија још се држи. Треба једна гов*ива мотка за сва њих. 

samo cekam 2010 .. i ekonomske reforme 

firme,kompanije,institucije,preduzeca duguju drzavi,drzava duguje njima,ili drugim drzavama...
i tako lepo u krug,a sve preko nasih ledja. 

taj ukupan dug je 90000 dinara po jedno stanovniku , strašno mnogo.....

Unutrasnji dugovi su permanentna boljka sistema.
Oni su daleko opasniji od spoljasnjeg duga. Dzaba se daje oprost dugova, kad se ono odmah drugi dan obnavlja. Paritet cena je skroz poremecen od promarnih resursa.
To je rezultat komunizma. U ovoj drzavi nemoj ni da kazes da ako nesto potrosis mora da platis.
To vazi samo za gradjane koji se ne bave politikom.
Njih treba odrati.
Kako reci da se svaki kilovat mora platiti? Kako reci da se svaki ugrejan stan treba platiti?
nasa energetska efikasnot je takva da bi ako bi trebalo da se plati po utrosku energije, gradjani placali vodu tri puta skuplju nego u evropi, struju takodje, autobuske karte takodje.

To jeste jedno pogresno shvatanje socijalne politike, gde se svi pozivaju na socijalu, svi kradu a socijale nema.

Medjutim, narod ne sme da pljuje na ovu situaciju. Oni su sami krivi pritiskanjem na socijalu, na plate bez rada, velike penzije, regrese, tople obroke itd.
Politicari se ovde dovijaju preko javnih preduzeca, odnosno preko mesetarenja.
U mesto da svako plati kilovat, grejanje itd, pa da se siromasnima nadomesti preko socijalnog, oni to rade preko unistavanja javnih preduzeca gde se svi ogrebu. Jer tu im je zaposleno aktivno clanstvo.

Tako da narode, trpi i gutaj, tu je i tvoje maslo. Teorija sise od partije a ne rad i zarada.