Drvo s kraja sveta

U zimskim mesecima većina sobnih cvetnica se odmara. Jedna od retkih biljaka koja cveta tokom zime jeste novozelandska mirta, ili potukva, kako je zovu domoroci s Novog Zelanda. U prirodnom staništu ovo drvo može da naraste i do 20 metara, dok je u našim krajevima žbun visok najviše dva metra.

Novozelandska mirta raste u priobalju severnog dela Novog Zelanda i veoma je otporna. Može da izdrži jake vetrove, čak i udare morskih talasa. Listovi su joj tamnozeleni, debeli i tvrdi, sa srebrnastim naličjem. Crveni mirisni cvetovi s puno prašnika rascvetaju se oko Nove godine, u vreme kada u zavičaju ove biljke počinje leto, i cvetaju do kraja januara. Kad mirta procveta, ispod krošnje se formira debeli crveni tepih od opalih cvetova. Prvi doseljenici na Novom Zelandu kitili su ovim cvetovima svoje domove za Božić, pa je zato biljka dobila ime i novozelandsko božićno drvo.

U toku toplih meseci novozelandska mirta drži se na otvorenom, a u sobu se unosi tek kasno u jesen. Gaji se u baštenskoj zemlji pomešanoj s manjom količinom peska. Da bi cvet duže trajao, biljku treba držati u svežoj prostoriji, ali temperatura vazduha ne sme da padne ispod osam stepeni Celzijusa. Zimi biljku treba umereno zalivati, a kada procveta, zalivajte je mlakom vodom.

Cvetna Novozelanđanka razmnožava se semenom i reznicama. Seme se nalazi u duguljastoj čauri ne većoj od osam milimetara. Pošto većina semenki u našim uslovima ne može da proklija, za razmnožavanje se koriste vršne reznice koje se oživljavaju zabadanjem u topli pesak. Da bi se krošnja novozelandske mirte pravilno formirala, početkom proleća, po završetku cvetanja, treba orezati grane.

Leti biljku treba držati na sunčanom mestu u bašti. Uz pravilno orezivanje i izlaganje svetlosti, novozelandska mirta nagradiće vas krupnim cvetovima i u letnjim mesecima. Ova biljka dobro podnosi presađivanje. Kada je sadite u baštu, posadite je dalje od zgrade i vodovodnih cevi, jer ima snažan koren.