Imamo li?

1. Pravo na samoubistvo. Imamo li pravo na samoubistvo, na udruzivanje i agitaciju sa ciljem samoubistva? Posto ne postoje kazne za samoubistvo znaci da je samoubistov dozvoljeno.

2. Pravo na osvetu. Ko ima pravo da se osveti za zlocin? Da li je osveta dobra ili losa to odredjuje grupa a ne pojedinac. Ima li pravo bilo ko da se udruzuje i poziva na osvetu?

3. Pravo na izdaju. Ne samo u ranijim drustvenim sistemima, nego i u liberalnij je izdaja tabu tema. Tesko je pronaci argumente za ili protiv izdaje, ali se izdaja generalno samtra losom jer izaziva nestabilnost grupe. Ima li pravo bilo ko da se udruzuje ili poziva na izdaju?

Imamo pravo slobodne volje i pravo na izbor. Da, mozemo se odluciti za samoubistvo, osvetu ili izdaju, a koliko je to ispravno i koliko je to u redu, to je vec druga prica.
Kazne za samoubistvo ne postoje, jer je nemoguce sprovesti kaznu (u slucaju uspjesnog samoubistva, je li). Mada, ako posmatras sa druge strane... Neke kazne ipak i postoje. Koliko ja znam, svestenici ne dolaze na sahrane samoubicama... Za nekoga je to vid kazne...
Ko ima pravo da se osveti za zlocin? Po meni, oni koji su zrtve zlocina, ili ciji su najblizi bili zrtve zlocina. Problem i jeste u tome sto mnogo toga odredjuje grupa a ne pojedinac. Grupi je zlocin povod za rjesavanje nekih problema koji cesto nemaju veze sa samim zlocinom, a zrtve tu obicno najgore prodju, i pravda nikada ne bude zadovoljena.
Sto se izdaje tice.... Nije mi bas najjasnije na sta tacno mislis. Kao sto si i sam rekao, ne postoje argumenti ni za ni protv... Ali, po mom skromnom misljenju, ako nesto ne valja, treba to mjenjati. Milom (sto nikako ne pali) ili silom.

Pravo na samoubistvo postoji, niko ne moze da mi zabrani da sam sebi oduzmem zivot, to je licni izbor. Sto se tice agitacije i udruzivanja sa ciljem samoubistva to je vec besmisleno. Mislim, koliko bi ljudi mogao da navatas na foru: "Ajd' da se ubijes samnom?" Ili recimo oglas:"Trazi se partner za samoubistvo." Samoubistvo je duboko individualna stvar nesrecnih ljudi i njima ne trebaju svedoci ili kompanjoni za tako nesto. Kolektivna samoubistva su postojala, ali su u pitanju bili "verski obredi odlaska u raj", a to je vec u domenu verskih sekti, fanatizma i ispiranje mozga.

Pravo na osvetu zlocina? Pa tu smo vec umesali pravdu zar ne? A kako je moguce definisati pravdu? Da li je pravda pokusaj ispravljanja ucinjene nepravde? Ako jeste, njenim sprovodjenjem (osvetom) mi cemo takodje uciniti nepravdu nekome. Pravda ide ruku pod ruku sa nepravdom, cak se pretapaju jedna u drugu a sve to u zavisnosti sa aspekta gledista. Ne postoji dobro u kome nema zla niti zla u kome nema bar trunke dobrog!

A sada pitanje izdaje. Izdaja postoji samo ako pojedinac izneveri (povredi, usmrti) durgog pojedinca ili grupu. Ako grupa (u smislu vecina) izneveri (povredi, usmrti) pojedinca onda se takva akcija moze lako proturiti pod parolom "zrtva jednog za korist vecine", ili cak moze da nosi masku pravde, kompromisa napredka.

Pojmovi izdaje i osvete su u sustini dosta nedefinisani i njima je moguce dosta manipulisati, upravo su iz tih razloga dugo bili, a i bice tabu.

Unatoć našoj slobodnoj volji mislim da nemamo pravo ni na samoubojstvo, ni na osvetu, ni na izdaju, jer u svakom će mo slučaju odgovarati. Temeljno ljudsko pravo je pravo na život i nikome ne odgovaram zato što živim. Pravo na rad - nikome ne odgovaram zato što radim. Pravo na traženje puta koji će mi donijeti sreću - nikome ne odgovaram za traženje i življenje tog puta i te sreće. Mislim da pravo na nešto ne vuče za sobom sankcije, a u spomenuta tri slučaja sankcije su očite. Zato mislim da samoubojstvo, osveta i izdaja nisu naša prava, nego naše mogućnosti, a za njihove posljedice odgovaramo.

Na samoubistvo svako ima prava, ali ne i na eutanaziju -- ne zato sto se pacenicima ne bi trebale prekratiti muke, nego zato sto postoji ogromna mogucnost zloupotrebe gde ce se ordinarno ubistvo iz koristoljublja proglasiti za eutanaziju.

Pomaganje pri samoubistvu ili -- jos gore -- nagovaranje drugog na samoubistvo je kaznjivo delo u vecini zemalja (ako ne i u svim).

Po mom misljenju covek bi smeo slobodno da izrazava misljenje o uopstenom pravu na samoubistvo, ali ne i da nagovara pojedinu osobu da ga izvrsi.

==============================

Pravo na osvetu drzave uglavnom zabranjuju zrtvi -- odnosno uzimaju sebi pravo da vrse samkcionisanu, uniformnu osvetu u ime "opsteg dobra", koju maskiraju u "prevaspitavanje" isl.

Neka bi me veliki bogovi i Majka Boginja sacuvali od svakoga zla, ali ako bi se nekom nesrecom dogodilo, mislim da bih se osvetio -- ali iskljucivo osobi koja je to zlo izvrsila, nikad clanovima njene porodice, sunarodnicima itd.

Osveta naravno moze da se izvede i tako da ne bude kaznjiva, jer nema dokaza: magijom, spletkom i intrigama koji se ne mogu potvrditi, psihickom manipulacijom trece osobe koja osvetu vrsi u nase ime.

===============================

Izdaja poverenja -- dakle bliskog srodnika ili prijatelja -- neoprostiva je. Bolje je imati 3 prijatelja"i u vatri i u vodi" nego 1000 ortaka/drugara na koje se ne moze racunati.

Ne pripadam nikakvim grupama sa kojima bih delio zajednicke interese. Uclanjujem se samo u grupe koje postuju individualna prava na procenu.

Drzavu meni licno nije moguce izdati jer prema njoj nemam nikakve obaveze osim da ne krsim njene zakone (placam porez, ne kradem, ne ubijam, itd.), a spijuniranjem nemam namere da se ikad bavim -- ni za jednu drzavu.

@Tralalalala

Mislim da nema prava na samoubojstvo, jer slijede poslijedice. Svatko tko pokuša samoubojstvo bit će stavljan pod liječničku kontrolu da bi se ustanovilo je li s njime sve u redu. I pokušat će mu se pomoći koliko može da izađe iz stanja koje ga je navelo na pomisao o samoubojstvu. Mislim da u tim slučajevima ljudski rod još uvijek pokazuje da mu je stalo do života kao najvrednijeg (dara). Po meni su poslijedice vrlo važne za naša prava. Mislim da za naša prava ne možemo i ne trebamo snositi poslijedice. Samo mislim. 

Hoces da kazes da mislis da:

za nase pravo da imamo decu ne moramo snositi posledice da ih podizemo barem do 19. godine

i za zenino pravo na abortus ona ne mora snositi posledice ako ostane infertilna, nego je neko duzan da joj obezbedi da ponovo moze da radja

i da za necije pravo da vozi automobil i sleti u jarak ne smeju da postoje posledice kao sto je slomljena kljucna kost ili jos gore, itd?


Psiholosko savetovanje kod pokusaja suicida nije obavezno. Okolina koja zeli da zivi pokusava da nametne svoj stav pojedincu koji ne zeli.

Slicno rade roditelji koji ne koriste drogu sa detetom koje drogu koristi (koriscenje vise nije krivicno delo u vecini zemalja; prodaja, naravno, jeste), roditelji heteroseksualci sa kcerkom lezbejkom, "branitelji" i "domoljubi" sa pacifistima i mirovnim aktivistima itd.

Nijedno od toga nije zakonski nuzno, a i moralno je u najmanju ruku problematicno ako ne i nedopustivo.

A i kad bi bilo zakonski nametnuto, postoje zakoni koji su nepravedni, kao sto su bili nacisticki tzv. Zakoni o rasnoj cistoti, koje osoba sa savescu ne moze da sprovodi.

@Tralalalala

Zato i mislim da ovdje spomenuto samoubojstvo, izdaja i osveta nisu prava jer nakon njih obavezno slijedi nekakva, ne poslijedica, tu sam se krivo izrazio, nego kazna, recimo. Za izdaju i osvetu će mo zakonski odgovarati, a i za samoubojstvo ima ta nekakva kazna - psihičko savjetovanje ( Kad smo kod samoubojstva, mislim da nakon svakog pokušaja obavezno se ide na promatranje, barem kod nas.) koje bi se i moglo gledati kao što si rekao, nametanje volje većine.
Kad govorim da ovo nisu prava onda mislim da nisu prava kao pravo na život, na slobodu, na sreću, na posao, na zdravlje, gdje je čovjek obavezan sve učiniti da bi ostvario ta svoja prava. Čovjek je dužan brinuti se za svoje zdravlje do te mjere da može žrtvovati jedan dio za cjelinu. Dužan je boriti se za slobodu i sreću. U tom smislu gledam. Mislim da djeca nisu pravo svakog čovjeka, jer na taj način postaju vlasništvo, jer prava i jesu neka vrsta vlasništva. Isto je s pobačajem. To dijete ima pravo na život i mislim da ono nadvisuje, diskusije radi, eventualno pravo žene da radi sa svojim tijelom što hoće. U tom smislu čini mi se da ne postoji pravo na samoubojstvo, izdaju i osvetu, nego samo mogućnost.
I opet vožnja automobila nije pravo, jer ima ljudi koji nisu sposobni voziti automobil. A pravo mi ne možemo ukinuti. Zapravo možemo, ali ne smijemo. Zar ne?
Ne zanima me ovo zbog nekakve svađe nego jer si ti potkovaniji u filozofiji i možda bolje razlučuješ te pojmove. Po meni bi ovo troje bile mogućnosti a ne prava. Zanima me što misliš o tome.

Za izdaju prijatelja i rodjaka se ne odgovara zakonski. A to je jedina prava izdaja jer se izdaje poverenje. Za izdaju grupe koja nije drzava mogu da postoje kazne (npr. ako neko odaje profesionalne tajne 2 godine posto je negde prestao da radi), ali to je najobicniji ugovor.

Izdaja drzave nije moguca. Emigracija nije izdaja u kaznenom smislu, ali mozda jeste u nekakvom morlanom, za ljude koji su opsednuti svojim drzavljanstvom. Ali je kod trajne emigracije un pitanju ne izdaja nego napustanje nekih dragih ljudi 9osim ako se iseljavate svi zajedno).

A ako mislis na "veleizdaju" (high treason) -- saradnju sa okupatorom isl. -- to nije u sustini izdaja kolektiva, nego cinjenje radnji koje su i inace protivzakonite (izdavanje vojnih tajni isl.) pa jos pogorsano cinjenicom da je zemlja u ratu/pod okupacijom. To onda nije izdaja u smislu u kojem je Serbian Fighter postavio pitanje -- odnosno to je sasvim minorni deo pokusaja odgovora (skrenut u stranu od osnovnog pitanja) i, nadam se, takav deo koji niko od nas nece biti u situaciji da uopste uzima u razmatranje ikada (vise).


Najzad odakle ti samo ideja da covek ima obavezu da izvrsava nesto ako ima prava??!! To me vrlo cudi. Retko sam nailazio na takav Weltanschauung...

Ogroman broj ljudi ne glasa (izuzev u one tri zemlje na svetu gde se za neucestvovanje na izborima kaznjavaju novcano ili otezanim dobijanjem pasosa -- sto je uostalom protiv svih mejdunarodnih konvencija). Oni svakako imaju prava da glasaju sto podrazumeva i pravo da NE glasaju.

To sto ljudi imaju prava da se zene i udaju ne sprecava neke ljude da postaju monasi. Da li mislis da je Karol Wojtyla prekrsio obavezu da se ozeni? Da li kazniti sve koji nisu iskoristili pravo da se skoluju do doktorata? I da ne nabrajam. Pravo je diskreciono, odnosno svako sam odlucuje koje ce pravo da koristi.

Sto se tice abortusa, dete ima prava na zivot, ali fetus nije dete (u pravnom smislu). A zena takodje ima prava da odlucuje o svome telu. Donde dokle nije moguce svaki fetus izvaditi iz zeninog tela bez ostecenja i razviti ga u laboratoriji do "rodjenja", niko -- a najmanje muskarac -- nema moralnog opravdanja da zeni makar i kaze da fetus ima prava na zivot, a kamoli da lobira na vlast da abortus zabrani.

Najzad sto se tice lica sa polozenim vozackim ispitom, ono svakako ima prava da vozi. To, naravno nije univerzalno ljudsko pravo, kao npr. pravo na rad (a nezaposlenost u raznim drzavama je ipak 7-35%), ali se polozeni vozacki ispit priznaje i u inostranstvu, sto ukazuje na tendenciju univerzalizacije stecenih prava. 

Nije mi jasno... pa iza svakog naseg dela sledi posledica.. ako se nazderes jedan dan ko stoka bolece te stomak.. i to je posledica..
U ostale teme za sada ne bih ulazio, nemam vremena, ako budem imao i u to cu se upetljati.. ali zasto covek ne bi imao pravo na samoubistvo? Ne zanima me da li to religija opravdava ili ne, cisto ljudski, zasto covek ne bi trebao da ima to pravo?
Nekome je zaista dosta svega, ne vidi kraj svojih problema i muka, hoce da to prekrati i sad treba da se pati i muci decenijama da drugi ne bi patili? Ne shvatam. Mozda jeste sebicno i kukavicki, ali u takvim situacijama je bitno samo sebi resiti problem na jedan ili drugi nacin, a sta ce biti kad tog nekog vise ne bude nije vise njegova stvar niti ce on tada na to ikako moci da utice, lezace mrtav i beo i mirisati cvece odozdo.