Društvena mreža debljine
Izgledi da će neko postati gojazan znatno porastu ako on ili ona imaju prijatelja, brata, sestru i supružnika s viškom kilograma. Koliko na to utiče razdaljina u kilometrima

Svi ćemo biti ugojeni


Vitak čovek među gojaznim prijateljima ima više izgleda da nabaci koji kilogram ako je u društvu istih takvih, prenosi ugledni časopis „Nauka” (Science) zaključak istraživanja utemeljenog na podacima prikupljanim više od tri decenije. Prekomerna telesna težina je, prema tome, u sprezi s društvenim mrežama! (Šest od deset odraslih Amerikanaca nosi, u proseku, 31 odsto suvišnih kilograma.)

Odranije je poznato da tzv. društvene mreže utiču na pušenje, vežbanje tela, verovatnoću da će neko umreti ubrzo posle smrti supružnika i druge zdravstvene pojave.

„Ali većina sličnih proučavanja oslanjala se na podatke jednokratno sakupljene za potrebe nekog istraživanja”, kaže Dankan Vats, sociolog sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku (SAD), koji je saradnicima prekopao zdravstvene činjenice koje su se odnosile na društvenu povezanost ispitanika u razdoblju od 32 godine.

U stvarnosti društvene mreže su podložne promenama i teško je sasvim pouzdano uočiti obrasce koji se neprestano menjaju.

Uloga čvrste veze

Da bi ustanovili kako splet međusobnih odnosa i veza vremenom deluje na telesnu težinu, medicinski sociolog i lekar Nikolas Kristakis, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard, i politikolog Džejms Fauler, sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu, latili su se zdravstvenih kartona nastalih u praćenju srčanih smetnji pacijenata u Fremingamu (država Masačusets). Pokrenut 1948, da bi se odgonetnuo nastanak obolevanja srca, program je okončan prikupljenim činjenicama za hiljade stanovnika i njihovih potomaka u Fremingamu.

Nikolas Kristakis se naročito usredsredio na podatke koji pokrivaju društvene mreže oko 5.000 ljudi i više od 7.000 njihovih roditelja, braće i sestara, supružnika i prijatelja (ukupno 12.067).

Izgledi da će neko postati gojazan znatno porastu ako on ili ona imaju prijatelja, brata, sestru i supružnika s viškom kilograma, napisali su istraživači u uglednom časopisu „Nju Ingland džornal of medsin”.

Zanimljivo je da u ovome bitnu ulogu igra čvrstina veza: ukoliko je prijateljstvo uzajamno, verovatnoća gomilanja kilograma se povećava čak za 171 odsto! Ako jedan od prijatelja nije pridavao veliku pažnju tom odnosu, tada ni drugi nije bio izložen većem riziku debljanja.

Ni daljina (čak 800 kilometara) nije ništa promenila u konačnom ishodu, iako je uočeno da se gojaznost brže proširuje u manjim (veće preplitanje) nego u većim gradovima.

Istraživači su isključili tzv. zbunjujuće činioce koji bi mogli nezavisno da deluju na to da se dva prijatelja jednako udebljaju, kao što je sklonost druženju s pojedincima slične težine (i zapremine) ili navika da se odlazi u novi restoran brze hrane. I zaključili su da se učinak gojenja ispoljava u tri razdvojena koraka (stepena) - na primer, do prijatelja sestrinog muža - što ukazuje da se preterana gojaznost širi društvenim mrežama gotovo poput bolesti.

Zato nameravaju da još pročešljaju sakupljene činjenice i protumače napisane zaključke nadajući se da će dubljim pronicanjem u samu suštinu, zapravo, uočiti nevidljivu nit u koliko se koraka društvenih veza razgranaju druge pretnje zdravlju, kao što su pušenje ili opijanje.

Dankan Vats pozdravlja uloženi trud u prekopavanju i raščlanjivanju tolike gomile podataka, uz opasku da je, zapravo, veoma teško dokazati da mreža uopšte utiče na širenje gojaznosti.

Društveni uticaj

Zanemarimo li teškoće, dokazivanje društvenog uticaja na prekomernu telesnu težinu nije nikakvo iznenađenje, primećuje Dejvid Alison, koji se bavi biološkom statistikom i izučavanjem gojaznosti na Univerzitetu Alabama. Ovaj naučnik usput iskazuje izvesnu suzdržanost prema nekim saopštenim tvrdnjama, a pogotovo to da li se može dokazati da se gojenje širi kao zarazna bolest.

I na kraju, nije uveren da prekomerna težina nekog čoveka izaziva to isto kod ljudi udaljenih dva ili tri stepena.

Sličnu pojavu je u svojoj duhovitoj knjizi „Tačka preokreta” (izdavač „Portalibris” iz Beograda) još 2000. godine opisao Malkolm Gledvel, dočaravajući je istinskom pomamom za uveliko zaboravljenim cipelama „haš papiz” (od mekane štavljene kože s lakim gumenim đonovima) ili neobjašnjivom osekom krivičnih dela u Njujorku početkom devedesetih.

-----------------------------------------------------------

Gojazni s gojaznima

Kada treba da odaberete s kim ćete uspostaviti vezu umeša se razum s mnoštvom svojih razloga. Godinama se zna, međutim, da se čovek opredeljuje za drugoga na osnovu sličnosti sa sobom. Na primer, visoki naginju braku s visokima; ljudi nastoje da stanu pred oltar s nekim iz svojeg društvenog sloja, iste rasne pripadnosti ili sličnog obrazovanja.

Naučnici sa Univerziteta Aberdin su nedavno otkrili da i debljina u tome ima udela, što bi moglo da objasni zašto se gojaznost toliko širi: pojedinci s viškom kilograma biraju parnjake s viškom kilograma. Svoje istraživanje objavili su u poznatom „Američkom časopisu za kliničku ishranu”.

Izmerili su telesni sastav 42 para koristeći veoma usavršen postupak snimanja pomoću iks-zraka (DXA). Ishod merenja je pokazao da je količina masnoće jednog bila srazmerna količini masnoće drugog izabranika, ukazujući da se sparujemo prema telesnoj težini. I ranija proučavanja su istakla ovu povezanost, a pretpostavljalo se da je indeks telesne mase u sprezi s položajem u društvu ili godinama života.

Najnovije ispitivanje je ponudilo tačnije podatke, iako nije našlo nikakvu sponu s tim koliko će parovi dugo ostati zajedno.

Možda se društvene obaveze gojaznih i punačkih poklapaju, zbog čega se takvi ljudi češće sreću, upozorili su neki naučnici. Četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka većina je stupala u brak na početku treće decenije života, pre nego što su se podgojili. Teško je reći da su tada imali u vidu telesnu težinu. U naše vreme se kasnije udaju i žene.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika