Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 03. Okt 2024, 18:01:08
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Drugi punski rat  (Pročitano 7750 puta)
24. Apr 2006, 22:29:44
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.50
mob
Apple iPhone 6s
Drugi punski rat

Drugi punski rat ( 218. pne. - 202. pne. ) bio je rat između Kartagine i Rimske Republike.To je bio drugi od tri velika rata, koji su se nazivali Punski ratovi.

Uvod
 
Hanibal prelazi Alpe sa ratnim slonovima

U Prvom punskom ratu Kartagina je izgubila Siciliju. Kartagina kompenzira gubitak šireći svoje posede u Španiji. Tu politiku je započeo Hamilkar Barka, a nastavio njegov zet Hasdrupal, a kasnije njegov sin Hanibal.

Sporazum između Kartagine i Rimske Republike je nalagao da Kartaginjani ne smiju ići severnije od reke Ebro. Sagunt je bio ispod te linije. Sagunt je izazvao Kartaginjane napadajući okolna plemena pod protektoratom Kartagine i ubijajući pripadnike pro-punske frakcije u gradu. Hanibal napada Sagunt (blizu sadašnje Valencije u Španiji), koji je bio pod specijalnom zaštitom Rima, ali taj zaštitni pakt nije bio deo ugovora sa Kartaginom. Ipak Rimnjani zahtevaju da im se preda Hanibal. Pošto je to Kartagina odbila, Rim proglašava rat.

Hanibal napada Italiju kopnenim putem
 
Hanibal Barka

Hanibalova armija imala je 90.000 vojnika pešadije i 12.000 konjanika., ali izgleda da je to uključivalo u Hasdrubalove vojnike. Ekspediciona armija brojala je 75.000 pešadinaca i 9.000 konjanika. Hanibal kreće iz Nove Kartagine u kasno proleće 218. pne. . Pretpostavio je da će se rimska armija kretati duž obale prema Španiji, pa se on kreće dalje od mora. Krajem Juna dolazi do reke Ebro.

Tu odabire najpouzdanije delove velike armije sastavljene od libijskih i iberijskih plaćenika. Borio se do Pirineja pokoravajući tu severna plemena. Na Pirinejima ostavlja 11.000 španskih vojnika, koji nisu želeli da idu daleko od svoje domovine. Ti vojnici čuvaju novo osvojenu teritoriju. Hanibal prelazi u Galiju ( današnju francusku )sa 50.000 pešadinaca i 9.000 konjanika.

Pokorovaju mu se galska plemena, pa dolazi do reke Rone do septembra, mnogo pre nego što su Rimljani mogli poduzeti protumere. Hanibalova armija je tu imala 38.000 pešadinaca i 8.000 konjanika i 37 ratnih slonova. Hanibal uspeva da izbegne Rimljane i njihove saveznike.

Hanibal prelazi Alpe
 
Pravac Hanibalove invazije Italije preko Alpa, courtesy of The Department of History, United States Military Academy

Nastavlja put duž jedne od pritoka Rone (verovatno Izer) i dolazi do Alpa. Na Alpama se suočava sa surovom klimom i terenom i gerilskim napadima lokalnih plemena. Ipak on uspešno prelazi Alpe, što je bilo jedno od najslavnijih dostignuća bilo koje vojne sile u antičko vreme. To je predstavljalo veliko iznenađenje za Rimljane. Spušta se sa brda u Severnu Italiju, ali sa duplo manje vojnika od onog broja, koji je krenuo na dugi put. Preostalo je samo nekoliko slonova. Hanibal je putem izgubio 20.000 vojnika .

Rat u Italiji

Bitka kod Tikinusa i Trebija

Hanibal je ušao na rimsku teritoriju i time je sprečio namere Rima da se bitka odvija na stranom terenu. Hanibalova nagla pojava među Galima omogućila je da se relativno lako raskinu veze tih plemena sa Rimljanima, jer Rimljani nisu imali vremena da reaguju.

Konzul Publije Kornelije Scipion komandovao je rimskim trupama, koje su poslane da zaustave Hanibala. On nije očekivao da Hanibal pređe Alpe. Očekivao je borbe sa Hanibalom u Španiji. Sa malim snagama u Galiji pokušao je zaustaviti Hanibala. Šalje armiju u Italiju morem da bi sprečio Hanibalovo nadiranje.

Hanibal prelazi Alpe i osigurava pozadinu zauzimajući Taurini (današnji Turin). Krećući se dolinom reke Po, nailazi na rimsku vojsku i pobeđuje u bici kod Tikinusa. Pobedio je zahvaljujući superiornijoj konjici. Rimljani se povlače iz cele Lombardije. Ta pobeda je bitno oslabila Rimljane, jer sada se Gali potpuno pridružuju Kartagini, a cela severna Italija je neslužbeni saveznik. Time Hanibalova armija od 40.000 ljudi, dobija galske i druge trupe kao pomoć i značajno pojačanje i preti invazijom cele Italije. Scipion je bio povređen u bici i povukao se sa armijom preko reke Trebije i čekao je pojačanja.
 
Bitka kod Trebija

Čak i pre nego što je u Rim stigla vest o porazu kod Tikinusa, senat naređuje da se konzul Sempronije Long povuče sa armijom sa Sicilije i pomogne Scipionu. Hanibal se veštim manevrima postavlja na drum kojim je trebao Sempronije Long doći sa pojačanjima u pomoć Scipionu. Hanibal pri tome osvaja jedan grad, kojima omogućava odličnu opskrbu svoje vojske. Ali Sempronije Long uspeva da se provuče oko Hanibalovih pozicija do Scipiona.

Tako u decembu 218. pne. Hanibal pokazuje izuzetnu vojničku veštinu briljantnom pobedom protiv Rimnjana u bici kod Trebije. Rimljani su u toj bici pretrpeli teške gubitke.

Bitka kod jezera Trasimen
 
Bitka kod jezera Trasimen, courtesy of the Department of History, United States Military Academy

Osiguravši pobedu u severnoj Italiji, Hanibal je tu prezimio zajedno sa Galima. U proleće 217. pne. odlučuje da ide dalje južnije. Rim je bio alarmiran teškim porazom i senat pravi planove kako da se suoči sa opasnošću. Izabiru se novi konzuli. Novi konzuli sa Gnaj Servilije i Gaj Flaminije. Očekujući Hanibalovo napredovanje dva konzula raspoređuju svoje armije na dva moguća pravca Hanibalove moguće putanje. Servilije se postavlja u Arimin na Jadranskom moru, a Flaminije u Aretijum, blizu apeninskim planinskih prelaza.

Jedini preostali put je bio kraj Arnoa. To je bila velika močvara, a baš tada su bile poplave. Hanibal je znao da je taj pravac pun poteškoća, ali bio je najsigurniji i najbliži put u centralnu Italiju. Kako Polibije tvrdi ostali putevi su bili duži i dobro poznati neprijatelju, a ovaj kroz močvare je bio kraći i njime bi iznenadio Flaminija. Hanibalova vojska je marširala 4 dana i 3 noći kroz močvare , što je dovelo do teškog zamora . Hanibal je prešao Apenine bez otpora, ali u močvarama je izgubio dosta vojnika i preostale slonove.

Stigavši u Etruriju u proleće 217. pne. , Hanibal odlučuje da navuče Flaminija u odlučnu bitku. Počeo je uništavati, rušiti i spaljivati po okolini, smatrajući da Flaminije to neće moći pasivno gledati, jer ta je područja trebao štititi. U isto vreme pokušava razbiti savezništva Rima sa mnogim regionima, dokazujući im da je Rim nemoćan da ih zaštiti.

Ipak Flaminije ne pokreće svoju vojsku prema Hanibalu, pa Hanibal maršira oko Flaminijevog levog krila i odseca Flaminija od Rima. Napredujući visočjem Etrurije Hanibal je izazvao Flaminija i u bici kod jezera Transimen uništava Flaminijevu armiju. Flaminije je takođe ubijen u toj bici.

Hanibal više nije imao nikoga ispred sebe sve do Rima. Hanibalovi generali su inzistirali da se opseda Rim, ali Hanibal nije hteo. Nije imao dovoljno opsadnih sprava, a nije imao ni bazu u centralnoj Italiji. Odlučuje da krene južno, da bi potakao pobunu Grka protiv Rima.

Fabije Kuntaktor preuzima komandu
 
Tri Hanibalove glavne pobede u Italiji: (1) Bitka kod Trebija (2) Bitka kod jezera Trasimen (3) Bitka kod Kane, courtesy of The Department of History, United States Military Academy.

Rim je bio u stanju panike nakon teškog poraza u bici na jezeru Trasimen. Hanibalu je bio otvoren put na sam Rim. U trenucima takvih kriza bilo je nužno da se proglasi diktator, kome bi se dale sve ovlasti obično oročeno na 6 meseci. Za diktatora je odabran Kvint Fabije Maksim zvan Kunktaktor (čovek koji odgađa).

Odstupajući od uobičajenih rimskih strategija, Fabije usvaja Fabijansku strategiju izbegavanja otvorene bitke sa neprijateljem, a ipak ograničavajući kretanje neprijatelja pomoću nekoliko rimskih armija u blizini Hanibalovih trupa. Fabije je uvek slao male jedinice protiv Hanibalovog snabdevanja i uvek je nastojao da manevrira po planinskom terenu, gde nije dolazila do izražaja Hanibalova konjica.Ohrabrivao je osmatračnice i sakupljanje u utvrđene gradove.

Hanibal je krenuo taktikom uništavanja, najpre Apulije, pa onda najbogatijih delova Italije Kampanje. Hanibal je svesno uništavao izazivajući Fabija. Fabije je sve to pratio, ali nije ulazio u odlučnu bitku. Takvo veliko uništavanje počelo je izazivati bes i kod vojske i u Rimskom Senatu. Fabije postaje jako nepopularan. Postaje nepopularan i kod naroda. Svi su želili da brzo vide kraj rata, a vide samo uništavanje. Dalje vladao je strah da ako Hanibal tako dalje nastavi uništavati bez otpora mnogi rimski saveznici bi mogli napustiti Rim i preći Kartagini, jer ih Rim ne može obraniti.

Pred dolazak zime Hanibal odlučuje da mora prezimiti na drugom području, jer Kampanja u kojoj se nalazio je uništena. Ali Fabije je zatvorio sve prolaze iz Kampanje. Jedan kartaginjanski general je smislio varku. Po nođi je skupio svu stoku i zavezao joj baklje za rogove. Rimljani, koji su čuvali prolaz pomislili su da Kartaginjani nameravaju nameravaju da prođu nođu kroz šumu pomoću baklji. Rimljani su krenuli za stokom, a Hanibal zauzima prolaz. Koristeći osvojeni prolaz Hanibal je prešao u Apuliju, gde je prezimio.

To je bio teški poraz za Fabija i usled nezadovoljstva naroda i senata nakon 6 meseci vlasti Fabije je smenjen. Fabije je bio nepopularan jer njegova taktika nije vodila brzom završetku rata. Izabrana su dva nova konzula Gnaj Servilije Gemin i Marko Atil Regul s ciljem da se vodi ofanzivnija kampanja.

Bitka kod Kane
 
Bitka kod Kane i uništenje rimske armije, courtesy of The Department of History, United States Military Academy.

Hanibal zauzima Kanu

Tokom kampanje 217. pne. Hanibal nije uspeo da dobije sledbenike međi Talijanima, a sledeće godine već ima mogućnost da to i ostvari. U proleće 216. pne. Hanibal poduzima inicijativu i zauzima velika skladišta u Kani u Apuliji. Zauzimajući Kanu, Hanibal se postavlja između rimljana i izvora snabdevanja.

Rimski senat postavlja dva konzula :Kaja Terentija Varoa i Lucija Aemilija Paula . Neke procene govore da su Rimljani imali 100.000 vojnika. Rimske i savezničke legije pod vodstvom dva konzula su odmarširale u Apuliju da se sukobe sa Hanibalom. Posle dva dana marša, našli su Hanibala na levoj obali reke Audif udaljenog 10 kilometara.

Jedan od najtežih poraza Rima u bici kod Kane

Hanibal iskorištava jaku želju Rimljana za okršajem. Rimljane je uvukao u zamku koristeći taktiku obuhvatanja, kojom je eliminisao rimsku brojčanu nadmoć. Taktikom obuhvatanja smanjio je površinu, na kojoj se odvija bitka, što daje prednost manjoj armiji. U centar polukruga Hanibal postavlja svoje najmanje pouzdane trupe, a na krila polukruga postavlja galsku i numidijsku konjicu, te libijske plaćenike.

Rimljani lako prodiru kroz slabi Hanibalov centar, ali libijski plaćenici udaraju sa krila u bokove rimske armije, koja je uletila u Hanibalov centar. Napad Hanibalove konjice sa krila je izazvao pokolj rimskih vojnika. Hanibalov brat Hasdrubal komandovao je levom stranom i snažno je ušao u rimsku desnu stranu, pokosio je pozadinu i napao verovu konjicu na rimskoj levoj strani. Onda napada rimske legije odotraga. Rimska armija je uhvaćena u nakovnju bez mogućnosti izlaza. Zbog briljantne taktike Hanibal je sa daleko manjim brojem vojnika uspeo da opkoli i uništi ogroman deo rimske vojske. U zavisnosti od izvora 50.000-70.000 rimskih vojnika je ubijeno ili zarobljeno u bici kod Kane.To je bio jedan od najkatastrofalnijih poraza u istoriji Antičkog Rima, te jedna od najkrvavijih bitaka u istoriji.

Rimski saveznici se kolebaju i osipaju

Posle bitke kod Kane dotad lojalni rimski saveznici gube veru i neki počinju prelaziti na stranu Kartagine. Tokom te godine grčki gradovi Sicilije bune se protiv Rima. Makedonski kralj Filip V podržava Hanibala i izaziva Prvi Makedonski rat protiv Rima. Hanibal osigurava savezništvo sa kraljem Sirakuze, a Tarent takođe prilazi. Drugi najveći grad U Italiji Kapu prelazi na stranu Hanibala i postaje nova Hanibalova baza.

Međutim Hanibal nije dobio iz Kartagine potrebna pojačanja da bi direktno napao Rim, tako da se zadovoljio sa pokušajima podjarmljivanja tvrđava, koje su još stajale protiv njega. Ipak na Hanibalovu stranu nije prešlo dovoljno gradova-država, nego samo nekoliko. Iako je dobio Makedoniju za saveznika, njena mornarica nije dorasla rimskoj, pa mu nije bila od pomoći.

Zastoj u Italiji
 
Najznačajnije bitke drugog punskog rata

Rat u Italiji ušao je u zastoj nakon bitke kod Kane. Rimljani su posle tri uzastopna poraza i bezbroj manjih poraza morali promeniti strategiju. Ponovo su počeli koristiti Fabijevu strategiju, jer to je bio jedini način da se pobedi Hanibal. Fabije Maksim je ponovo izabran za konzula 215. pne. i 214. pne. . Rimska armija je otada uvek držala oko na Hanibalu, a borili su se samo tamo gde su bili u prednosti. Tražili su načina da Hanibalu učine štetu, gde god mogu, a sa druge strane smanjuju Hanibalovu mogućnost činenja šteta.

Uprkos porazima i prebezima Rimljani su još uvek imali veliku bazu i mogli su još uvek skupiti mnogo veću armiju od Hanibala, zamenjujući tako gubitke. Uvek su imali najmanje 80.000 vojnika na raspolaganju. Hanibalova armija je postajala sve lošija , a brojno je bila duplo manja od rimske. Umesto da koriste jednu veliku armiju, Rimljani koriste mnoštvo manjih armija. Te manje armije su nastojale da zamaraju Hanibalovu armiju stalnim marševima, stalnim amnjim okršajima i sa glađu. Sledećih nekoliko godina Hanibal napušta politiku spržene zemlje i nastoji dobiti lokalnu opskrbu za neefikasne operacije duž južne Italije. Pošto nije mogao navući rimsku armiju u jednu veliku bitku, sve se svodilo na manje operacije, koje su uglavnom bile oko gradova Kampanje.


Kako se rat odugovlačio, Hanibal je tražio Kartaginjansku oligarhiju da pošalju pojačanja. U to vreme dve glavne frakcije su bile proratna frakcija i frakcija za mir sa Rimom. Hano Veliki je bio vođa partije za mir i osuđivao je Hanibalove akcije. On je bio predstavnik kartaginjanskog plemstva i bio je protiv osvajanja, koja je sprovodio Hanibal. Hano Veliki je na taj način svojim delovanjem potkopavao Hanibalove napore u Italiji. U međuvremenu Rimljani su uspeli ostvariti neke uspehe u Španiji, koja je bila najvrednija kolonija i glavni izvor bogatstva Kartagine.

Tako da se pojačanja ne šalju Hanibalu u Italiju, nego u Španiju. Pojačanja su se poslala i na Siciliju i na Sardiniju. U isto vreme Hanibal ima velikih problema sa savezništvima u Italiji. Mnogo Hanibalovih saveznika je postalo saveznik pod uslovom da nisu prisiljeni da služe protiv svoje volje. Tako da on nije mogao mnogo da računa na takva savezništva. Rimljani postaju sve snažniji i po broju i po iskustvu.

Hanibalovi ljudi postaju sve slabiji. Njegovi podređeni više ne mogu da drže zaposednuto, a nitko ne pomaže pojačanjima, ni njegova vlada u Kartagini ni makedonski saveznik Filip V. Hanibalova pozicija u južnoj Italiji postaje sve gora, a šanse da zaposedne Rim su još manje. Rimljani 211. pne. zauzimaju Kapuu, drugi grad po veličini iza Rima. Sirakuza je isto tada pala posle dvogodišnje opsade. Sirakuza je bila poznata po obrambenim spravama, koje je napravio Arhimed. Arhimeda ubijaju Rimljani kad su zauzeli grad. Rimljani 209. pne. zauzimaju Tarent.

Hanibal još uvek dobija mnogo bitaka, potpuno uništavajući dve rimske armije 212. pne. , pa čak ubija dva konzula u bici 208. pne. . Jedan od tih konzula je bio Marko Klaudije Marcel. Međutim bez pojačanja i bez sredstava od saveznika Hanibal nije mogao da učini značajniji napredak. Nedovoljno snabdeven od saveznika, napušten od svoje vlade i bez mogućnosti da ima i približne izvore kao Rim, Hanibal počinje polako gubiti tlo pod nogama, iako svuda pobeđuje. Hanibal nastavlja da dobija bitke protiv Rimljana, ali nije mogao da im nanese odlučnu pobedu, koja bi proizvela dugotrajan strateški efekt.

Rat u Španiji
 
Scipion Afrički

Dok se glavna kampanja odvijala u Italiji, Rimljani su preneli rat u Španiju. Rim se postepeno širio obalom, dok nije 211. pne. zauzeo Sagunt. To je sprečavalo Hasdrubala Barku da šalje svom bratu Hanibalu bilo kakvu pomoć. Španija je bila Kartagini najvažniji izvor bogatstva, pa je moraju braniti. A kartaginjanska pojačanja time dolaze u Španiju, a ne Hanibalu u Italiju.

Hasdrubal Barka pobeđuje Rimljane u bici kod gornjeg Betisa. Pri tome su ubijena dva rimska komadanta Publije Kornelije Scipion i Gnaj Kornelije Scipion Kalvus. Ipak Hasdrubal nije uspio isterati rimsku armiju.

Sledeće godine Rimljani šalju Publijevog sina Publije Kornelije Scipion Afrički. Želeći da osveti svog oca i ujaka krenuo je na centar punske Španije na Novu Kartaginu, koja pada 209. pne. posle bitke kod Bekule. Hasdrubal je ostao bez luke, pa odlučuje da krene u Italiju ostavivši neke samo slabe garnizone u Španiji. Nastoji da preko Alpa dođe do Italije, ali to je ovoga puta bio potpun promašaj.

Rimljani su očekivali njegov dolazak. Dve legije su čekale njegov silazak niz Alpe. U bici kod Metaura 207. pne. Hasdrubal je poražen i ubijen. Hanibal za vest o dolasku njegovog brata u Italiju saznaje kad je rimski konjanik bacio Hasdrubalovu glavu u Hanibal kamp.

Preostale kartaginjanske snage u Španiji poražene su 206. pne. bici kod Ilipa. Španija (zvana Hispanija) postaje rimska provincija.

Kraj rata u Italiji

Rimljani su tako loše vladali Tarentom da zaverenici puštaju Hanibala u grad. Hanibal je sprečio da mu vojska vrši u to doba uobičajenu pljačku. Hanibal je poštovao slobodu Tarenta i dao je stanovnicima, da obilježe svoje kuće, tako da su se pljačkale samo rimske kuće. Grad ipak nije dozvoljavao Hanibalu da koristi luku. Hanibalov brat je pobeđen u Beneventu, što dalje smanjuje snagu Kartagine. Malo pomalo ratna sreća se okreće sve više u korist Rimljana. Hanibal gubi Kampanju, ne uspevajući da spreči koncentraciju tri rimske armije oko Kapue.

Rimljani su sa dve armije držali Kapuu pod opsadom toliko dugo da Hanibal napada opsedajuće armije. Dve godine kasnije Rimljani opet opsedaju Kapuu sa 3 armije. Hanibal maršira prema Rimu i dolazi na tri kilometra od Rima. Nadao se da će time odvući rimsku armiju od opsade Kapue i da će ih uništiti u otvorenoj bici. Opsada Kapue se nastavila i grad pada 211. pne. . U leto 211. pne. Rimljani osvajaju Sirakuzu i uništavaju kartaginjansku armiju na Siciliji.

Ubrzo Rimljani pacificiraju Siciliju i ulaze u savez sa Etolskom ligom da bi se suprostavili makedonskom kralju Filipu V. Filip V je iskoristio zauzetost Rimljana u Italiji, pa je zauzeo Iliriju. Ali sada Rimljani i njihovi grčki saveznici Etolske lige napadaju Makedonce i smiruju ih. U međuvremenu Hanibal pobeđuje Fulvija kod Herdoneje u Apuliji, ali gubi Tarento sledeće godine.

Hanibal ponovo dokazuje svoju superiornost u taktici velikom pobedom 210. pne. kod Herdoniaka u Apuliji nad prokonzularnom armijom. Isto tako uništava Rimljane, koji su opsedali Lokri Epizefiri.

Međutim gubi Tarent 209. pne. , pa onda Rimljani popnovo zauzimaju Samnij i Lukaniju, tako da Hanibal gubi skoro sve posede južne Italije. Jedno vreme se povlači u Apuliju, pa prelazi u Brutij. Hanibal ima sve manje šansi.
 
Scipion Afrički

Rat se seli u Afriku

Posle pobeda u Španiji Scipion Afrički se vraća u Rim kao veliki heroj, tako da ga biraju za konzula 205. pne. . On odlučuje da završi rat napadom na samu Kartaginu. Dobija dve legije i 7.000 dobrovoljaca, koje je sam regrutirao i iskrcava se u Severnoj africi u Utiki, oko 35 kilometara od Kartagine. Računao je da će dobiti podršku Numidijaca, koji nisu voleli vlast Kartagine, pa su se složili da pomognu Rimljane sa konjicom. Posle Scipionove pobede u bici kod Bagbrada 203. pne. Hanibal je pozvan iz Italije da bi obranio samu Kartaginu.

Hanibal je pokušao da sklopi mir sa Scipionom, ali pošto je Scipion postvljao teške uvete do mira ne dolazi. Sledi odlučna bitka celog drugog punskog rata, bitka kod Zame.

Bitka kod Zame
 
Za razliku od drugih bitaka drugog punskog rata, Rimljani su bili superiorniji u konjici, a Kartaginjani u pešadiji. Scipion je dobio konjicu od Numidije. Rimska armija je bila bolja od kartaginjanske, a Hanibal je bio zamoren i narušenog zdravlja posle mnogo godina ratovanja u Italiji.

Rimska konjica se pokazala odmah na početku, a Scipon Afrički je smislio specijalnu taktiku protiv slonova. Bitka je bila dugo neodlučena, čak je povremeno izgledalo da Hanibal pobeđuje. Ipak Scipion sa konjicom i delom pešadije uspeva da napadne Hanibalovu pozadinu, što je izazvalo kolaps kartaginjanskih formacija.. Posle bega generala, Kartaginjani se predaju Rimu.

Posledice
Španija više ne pripada Kartagini
nametnuta je ratna odšteta u iznosu od 10.000 talenata
mornarica je ograničena na 10 brodova
zabranjeno je da ima ili regrutira vojsku bez rimske dozvole

Numidija iskorištava priliku i zauzima ili pljačka deo Kartagine. Kada pola veka kasnije Kartagina stvara armiju da se obrani od upada, Rim razara Kartaginu u trećem punskom ratu.

Ovaj rat označava ključni korak uzdizanju Rima do statusa najveće sile celog Mediterana.

Izvor: Wikipedia
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.50
mob
Apple iPhone 6s
Bitka kod Ticina odigrala se u novembru 218. pne. između vojske Kartagine pod Hanibalovom komandom i vojske Rimske Republike pod komandom Publija Kornelija Scipiona. Bitka je bila na severu Italije, kad je Hanibal prešao Alpe. To je bila jedna od bitaka Drugog punskog rata i prva bitka na talijanskom tlu.

Uvod

Nakon što je Hanibal napustio Španiju, rimska armija pod komandom Publija Kornelija Scipiona poslana je u Masiliju (današnji Marselj), da bi zaustavila napredovanje Hanibala. Dve armije su ukrstile puteve na Roni, ali u razmaku od nekoliko dana, tako da su Rimljani zakasnili. Scipion ostavlja armiju da nastavi prema Španiji prema preostalim kartaginjanskim trupama, a on sam se vraća u Italiju.

Bitka

Hanibal prelazi Alpe i dolazi u današnju severnu Italiju. Tu regrutira lokalna galska plemena. Kad je Hanibal čuo da se Scipion vratio krenuo je prema njemu da pokaže snagu kartaginjanske vojske. Publije Kornelije Scipion je isto tako bio spreman za obračun. Sreću se na reci Ticin i obe armije tu prave logor.

Kreću u obračun samo sa delom svojih armija. Hanibal je verovatno u bitku krenuo sa većinom od svojih 6.000 konjanika, koji su mu ostali nakon prelaska Alpa. Scipion je krenuo sa koljicom i malim brojem velita (laka pešadija sa kopljima ). Kad su se dve armije srele zamešao se centar pun konjanika. Hanibal je međutim čuvao svoju numibijsku konjicu na krilima, pa im naređuje da napadnu sa strane velitsku formaciju. Rimska linija je bila probijena, pa su se Rimljani razbežali i vratili u svoj logor.

Posledice

Gubici na obe strane su bili mali, jer je glavnina armija ostala netaknuta. Ipak bitka kod Ticina ohrabruje Gale da se pridruže Hanibalu. Ubrzo je cela severna Italija bila Hanibalov saveznik, a sa galskim i ligurskim trupama, Hanibal ponovo raspolaže sa 40.000 vojnika. Hanibalova armija je bila spremna za invaziju Italije.

Publije Kornelije Scipion je povređen u bici i povlači se do reke Trebija. Njegova armija je očuvana, a on čeka pojačanje i dolazak armije pod komandom konzula Tita Sempronija Longa. Ta armija koju očekuju povučena je sa Sicilije. Sledeća bitka je bitka kod Trebije.

Izvor: Wikipedia
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.50
mob
Apple iPhone 6s
Bitka kod Trebije
   
Vreme:   18. decembar 218. pne.   
Lokacija:   kraj reke Trebije, Italija   
Rezultat:   Pobeda Kartagine   
Sukobljene strane   
Kartagina   Rimska Republika   
Jačina   
26.000   45.000   
Gubici   
nepoznato, ali malo   20.000   

Bitka kod Trebije bila je prva velika bitka Drugog punskog rata . Odigrala se 18. decembra 218. pne. između armije Kartagine pod vođstvom Hanibala i Rimske Republike. Hanibal je uspio ratnim lukavstvom teško poraziti dvostruko brojniju rimsku vojsku.

Uvod

Hanibal je započeo Drugi punski rat 219. pne. napadom na Sagunt u Španiji. Nakon osvajanja Sagunta on maršira kopnenim putem preko Alpa do Italije. Krenuo je sa 40.000 vojnika i desetcima ratnih slonova, ali izgubio je dosta vojske putem, a pogotovo preko Alpa. Došavši u Italiju pobeđuje u maloj bici kod Ticina. Konzul Publije Kornelije Scipion je bio ranjen u bici kod Ticina, ali ukupni rimski gubici su bili mali, tako da je cela armija ostala skoro cela.

Rimski senat je bio zabrinut porazom kod Ticina, pa hitno zove konzula Tita Sempronija Longa, koji je sa armijom bio na Siciliji. Hanibal se veštim manevrima postavlja na put, kojim konzul Long treba ići da bi došao da pomogne konzulu Publije Kornelije Scipionu. Hanibal zatim zauzima jedan grad Klastid na tom putu, koji mu omogućuje da dobro snabdije trupe. Dotle je konzul Long uspeo da prođe do konzula Scipiona. Sada su se dve rimske armije našle zajedno kod reke Trebije koja utiče u reku Po .

Hanibalu je sad samo preostalo da se bori protiv obe rimske armije. Hanibal je znao da je Tito Sempronije Long impulsivan i da ga može lakše navući u bitku nego opreznog Publija Kornelija Scipiona. Scipion je bio ranjen i to je Hanibal mislio iskoristiti.

Bitka

Pripreme

U decembru 218. pne. bilo je osobito hladno i snježno. Scipion se još uvek oporavljao, a Sempronije Long se pripremao za bitku. Želio je da započne bitku pre nego što Scipion može da se oporavi i ponovo preuzme komandu. Sempronije se nije obazirao na Scipionova upozorenja da bude oprezan. On je takođe znao da se bliže izbori novih konzula.

Hanibal je znao za Sempronijevu nestrpljivost i zato mu priprema zamku. Hanibalova vojska je logorovala preko smrznute reke Trebija. Hanibal primećuje jedno mesto između dva logora, ravno i bez drveća, ali dobro za zasedu u grmlju. Nakon što je od špijuna saznao tačne pozicije neprijatelja Hanibal šalje u zasedu u grmlju 1.000 lakih pešaka i 1.000 konjanika pod komandom svog mlađeg brata Magoa . Sledeće jutro šalje konjicu da napadne obližnji rimski logor i da se povuku, tako da navuku Rimljane u zamku u kojoj ih čeka Magova skrivena vojska.

Događaji
 
Bitka kod Trebije, courtesy of The Department of History, United States Military Academy.

Kad se konjica pokazala kraj rimskog logora, Sempronije Long šalje svoju konjicu za njima, a onda brzo posle toga šalje celu armiju od 36.000 pešadinaca, 4.000 savezničkih konjanika i 3.000 galskih pomoćnika. Bio je nestrpljiv da pobedi. Sneg je padao, Rimljani još nisu doručkovali, a od hladnoće su jedva držali oružje. S druge strane Kartaginjani su dobro doručkovali i pripremili se za bitku.

Hanibal raspoređuje 1.000 lakih pešaka , a iza njih postavlja 20.000 afričkih,španskih,galskih i keltskih pešaka, te 10.000 konjanika podeljenih na dva krila i ratne slonove. Sempronije postavlja armiju u standardnu tro-linijsku formaciju, gde velite postavlja napred, a koljicu na krila. Galske ratnike postavlja levo od legija.

Prvo se sukobila laka pešadija, ali veliti su bili slabi i povučeni su. Njihovo mesto na rimskoj strani zauzimaju hastati i principi , koji predstavljaju teško naoružanu pešadiju i legionare. Dok su teške pešadije dve strane vodile teške borbe prsa o prsa, brojnija Kartaginjanska konjica i slonovi napadaju rimsku konjicu. Postepeno rimska konjička krila su sve više gurnuta natrag i natrag, tako da više nisu štitili pešadiju.

U međuvremenu Hanibal koristi slonove protiv galske pešadije na levom rimskom krilu. Prestrašeni od ogromnih životinja, koje nikad dotad nisu videli ono beže. Pošto je kartaginjanska konjica odgurala rimski konjicu, rimska teška pešadija je ostala izložena napadu konjice sa strane i sa leđa. U isto vreme Magova skrivena vojska izlazi iz zasede i napada rimsku pešadiju sa leđa. Pod tolikim pritiskom Rimljanima preostaje samo da beže, što isto više nije bilo lako izvesti.

Hiljade su pobijene na licu mesta, a mnogi su se podavili u reci. Rimljani su izgubili više od trećine vojnika.

Posledice

Taj poraz je zapanjio i dotukao Rimljane. Odmah se prave planovi obrane sa severa. Izabiru se novi konzuli Gnaj Servilije i Gaj Flaminije. Flaminije će odvesti rimsku armiju u novi poraz u bici kod jezera Trazimen.

Izvor: Wikipedia
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.50
mob
Apple iPhone 6s
Bitka kod Zame


Bitka kod Zame, slika od Kornelija Korta 1567.   
Vreme:   19. oktobar 202. pne.   
Lokacija:   Zama, blizu Kartagine,Tunis   
Rezultat:   Pobeda Rima i kraj Drugog punskog rata   
Sukobljene strane   
Kartagina   Rimska Republika   
Jačina   
oko 50.000 pešadije
4.000 konjanika
80 slonova   34.000 pešadije
2.700 rimskih konjanika
6.000 numidijskih konjanika   
Gubici   
20.000 ubijeno
10.000 ranjeno
15.000 zarobljeno   1.500 mrtvih
4.000 ranjenih   

Bitka kod Zame bila je konačna i odlučujuća bitka Drugog punskog rata ,a odigrala se oko 19.oktobra 202. pne.. Rimsku armiju je predvodio Scipion Afrički, a kartagiljansku Hanibal. Kartagina je poražena u toj bici i molila je za mir. Bitkom završava Drugi punski rat, a Kartagini se nameće plaćanje ratne odštete i zabranjuje se da ima vojsku bez dozvole Rima.

Uvod

Hanibal je izvršio invaziju,a velikim pobedama u bitkama kod Ticina,Trebije, jezera Trasimen i Kane ponizio je rimsku vojsku. U bici kod Kane uništio je celu jednu armiju. Te pobede koristio je ne bi li dobio saveznike u Italiji. Odziv je bio slab. Koristio je politiku spržene zemlje, ali nije uspevao da dobije pojačanje potrebno za konačnu pobedu. U bici kod Metaura strada mu brat Hasdrubal, koji je došao preko Alpa kao dugo čekano pojačanje.

Scipion Afrički preseljava bitke u Španiju i tu pobeđuje i pretvara Španiju u rimsku provinciju. Zatim Scipion predlaže da se rat preseli u Afriku, blizu same Kartagine. Posle Scipionove pobede u bici kod Bagbrada, Hanibal je pozvan iz Italije da dođe da obrani samu Kartaginu. Numibija, stalno pod kontrolom Kartagine, daje vojsku Rimu, da bi se oslobodila kartaginjanske vlasti. Hanibal skuplja šaroliku nedovoljno spremnu i na brzinu skupljenu armiju od lokalnih građana i veterana iz Italije. S druge strane suočava se s najboljim delom rimske armije.

Snage pred bitku

Ѕa razliku od drugih bitki Drugog punskog rata Rimljani ovaj put imaju više konjice od Hanibala, zahvaljujući Numiđanima, koji su prebegli Rimu. Numiđani su dotad bili glavni konjanici Hanibalove vojske. Hanibalova koljica je ovoga puta bila neiskusna, dok su rimsku predstavljali iskusni Numiđani. Rimljani su imali 34.000 vojnika pešadije, 2.700 rimskih konjanika i 6.000 numibijskih konjanika. Hanibal je imao 50.000 vojnika pešadije i 4.000 konjanika i 80 slonova.

Početni raspored

Hanibal postavlja svoju neiskusnu konjicu na krila. Iza slonova postavlja trupe u tri linije falangi. Prva linija sastojala se od pešadije Gala, Liguraca i Balerijana. U drugu liniju postavlja skupljene Kartaginjane i Libijce, a svoje veterane postavlja u treću liniju. Hanibal namerno postavlja treću liniju kao rezervu da spreči Scipiona da okruži Hanibalove linije, kao u bici kod Ilipa. Hanibal se nadao da će kombinacija ratnih slonova i dubine prve dve linije oslabiti i dezorganizirati rimski napad, a da će on ostvariti pobedu pomoću rezervne treće linije. Iako je to Hanibal dobro zamislio pobeda mu se nije osmehnula.

Bitka

Superiornija i brojnija rimska i numiđanska konjica su brzo pomeli kartaginjansku konjicu i oterali ih sa bojnog polja. Hanibal ostaje u bici bez konjice. Hanibalove prve dve linije nisu bile spremne da se nose sa dobro obučenim rimskim vojnicima i bile su izbačene iz bitke. Godinama se Hanibal borio i pobeđivao u Italiji sa iskusnom armijom, a sada se suočavao sa najboljim delom rimske armije. Protiv nje je vodio vojsku skupljenu na brzinu.

Osim toga Scipion Afrički je našao i način da se reši hanibalovih slonova. Hanibal je pre izgubio gotovo sve slonove u Italiji, ali nabavio je nove u Africi. Scipion je zano da slonovi nastupaju samo prema napred pravom linijom. Zbog toga svoju vojsku raspoređuje tako da se mogu otvoriti prolazi, kojima će proći slonovi, a da ne učine nikakvu štetu trupama. Kad bi slonovi prošli bili bi izbodeni.

Kada su se Rimljani suočili sa Hanibalovom trećom linijom, usledila je krvava bitka, u kojoj nijedna strana nije ostvarivala pobedu. Jedno vreme je čak Hanibal bio na rubu pobede. Ali Scipion Afrički je uspio sakupiti svoje ljude i konjicu nakon ganjanja kartaginjanske konjice. Rimska konjica se vraća taman na vreme da zada odlučujući udarac odotraga Hanibalovim veteranima. Napad konjicom sa leđa, a rimskim vojnicima spreda razara kartaginjansku formaciju. Hanibal je pretrpio težak poraz.

Hanibal se nije mogao suprostaviti dobro obučenim rimskim vojnicima koristeći se trupama skupljenim zbrda zdola. Oko 20.000 hanibalovih vojnika je ubijeno, a 15.000 je zarobljeno u bici kod Zame. Rimljani su imali samo 1.500 mrtvih i 4.000 ranjenih.

Posledice

Posle ppraza kod Zame kartaginjanski senat moli mir. Ovaj put Kartagini se nameću vrlo teški uslovi mira, koji uključuju plaćanje ratne odštete.
Španija više ne pripada Kartagini
nametnuta je ratna odšteta u iznosu od 10.000 talenata
mornarica je ograničena na 10 brodova
zabranjeno je da ima ili regrutira vojsku bez rimske dozvole

Izvor: Wikipedia
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.50
mob
Apple iPhone 6s
Bitka kod Trazimenskog jezera
   
Vreme:   24. jun 217. pne.   
Lokacija:   nedaleko od Trazimenskog jezera, severna Italija   
Rezultat:   Pobeda Kartagine   
Sukobljene strane   
Kartagina   Rimska Republika   
Jačina   
30.000 vojnika   30.000-40.000   
Gubici   
1.500 vojnika   oko 15.000 vojnika   


Bitka kod Trazimenskog jezera odigrala se 24. juna 217. pne. između vojske Kartagine pod Hanibalovom komandom i vojske Rimske Republike pod komandom Gaja Flaminija. To je bila jedna od bitaka Drugog punskog rata. Ta bitka je primer najveće i najuspešnije zasede u istoriji ratovanja.

Uvod

Rim je bio alarmiran teškim porazom u bici kod Trebije i senat pravi planove kako da se suoči sa opasnošću. Bili su izabrani novi konzuli za 217. godinu. To su bili Gnej Servilije i Gaj Flaminije. Dve rimske armije su bile poprilično smanjene nakon poraza kod Trebije, pa se regrutuju 4 nove legije, koje se dodeljuju postojećim utanjenim armijama. Posle bitki kod Ticina i Trebije Flaminijeva vojska je krenula južno, da se pripremi za obranu samog Rima. Hanibal je krenuo u istom smeru marširajući većom brzinom tako da je pretekao rimsku vojsku. Flaminije povećava brzinu marširanja da bi zapošeo bitku sa Hanibalom pre nego što on dođe do Rima. Druga Servilijeva vojska kretala se u istom smeru i trebala se spojiti sa Flaminijevom, ali bila je zaostala.

Hanibal odlučuje da navuče Flaminijeve odrede u odlučnu bitku pre nego što stigne konzul Servilije sa svojom vojskom. Smatra da će taktikom spržene zemlje navući Flaminija u odlučnu bitku, jer ovaj neće moći gledati takvo uništavanje područja, koje je on dužan da zaštiti. S druge strane takva razaranja pokazuju rimskim saveznicima da je Rim nesposoban da ih zaštiti i time slabe veze Rima i njegovih saveznika. Međutim Flaminije je sedeo pasivno u Arecijumu tokom Hanibalovih pustošenja. Pošto nije mogao navući Flaminija u bitku Hanibal je izveo veliki manevar prolazeći kraj levog Flamenijevog krila i odsekao je Flaminija od Rima. Taj potez je bio veliki udarac za moral rimske vojske. Sedeli su i gledali neprijatelja gde sve uništava, a i nalazi se bliže Rimu nego oni. Flaminije je i dalje ostao pasivan, a Hanibal je krenuo prema Apuliji, nadajući se da će sam Flaminije odabrati mesto bitke.

Flaminije je trpio veliku kritiku iz Rima, a i sam se želio što pre osvetiti za razaranja i uničtavanja, pa se odlučuje za bitku protiv Hanibala. Savetnici su ga savetovali da ne žuri, da pričeka Servilija sa njegovom armijom i da dotad vrši iznenadne napade konjicom na isturene delove Hanibalove vojske. Međutim Flaminiju se žurilo da započne bitku.

Bitka

Bitka kod Trazimenskog jezera, courtesy of the Department of History, United States Military Academy

Hanibal je primetio da je Trazimensko jezero predstavlja prikladno mesto za zasedu. Čuo je da je Flaminije krenuo za njim, tako da je počeo sa pripremama za bitku. Primetio je da severno od jezera postoje dobro pošumljena brda, tačno iznad puta na severnom delu jezera. Postavlja logor na jedno brdašce, odakle ima dobar pogled na bilo koga ko dolazi.

Gotovo celu noć je pripremao vojsku za bitku. Ispod logora postavlja tešku pešadiju (vojnike iz Iberije, Kelte i Afrikance) na nešto malo uzvišeniji teren, sa koga se mogu sjuriti na Rimljane kada ovi naiđu. Galsku pešadiju i konjicu sakriva po brdima u dubinu šumovitog predela, najbliže mestu gde Rimljani trebaju prvo ući u taj prostor severnog dela jezera. Laku pešadiju postavlja u intervalima po vrhovima sa kojih se vidi ravnica uz jezero. Laka pešadija je time postavljena duž cele ceste sa striktnim naređenjima da budu sakriveni i da čekaju signal za napad. Da bi što bolje zavarao Rimljane Hanibal naređuje svojoj vojsci da zapale te noći logorske vatre na jednom udaljenom području, tako da Rimljani misle da su oni mnogo udaljeniji, nego što stvarno jesu.

Događaji

Sledeće jutro Rimljani su se približavali prema istoku duž severne strane jezera. Spreman i željan bitke Gaj Flaminije je nemilosrdno požurivao svoje vojnike. Kad su Rimljani ušli u dugu, usku i maglovitu dolinu ispod brda na severnoj strani jezera trubama su pozvane skrivene Hanibalove jedinice da napadnu.

Od tog trenutka skrivena Kartaginjanska konjica i pešadija iznenada silazi sa okolnih brda, zatvara ulaz u dolinu i napada sa svih strana iznenađene Rimljane. Rimljani nisu imali vremena da se postave u borbene formacije, pa su postali laka meta za Kartaginjane. Rimljani su brzo razbijeni u tri grupe. Najzapadniju grupu je napala konjica i doterala ih do jezera i prisilila da pobegnu u vodu. Onda opkoljavaju druge dve grupacije. Flaminijev centar se dobro držao i dugo borio, ali Hanibalovi Gali su ih sasekli nakon tri sata teške borbe.

Tokom tri sata bitke cela rimska armija je uništena. Kada su videli da više nemaju nikakvog izlaza preostali vojnici su se dovukli do šume i kroz šumu su bežali. Samo 6.000 vojnika se izvuklo koristeći šumu i maglu, ali većina je uhvaćena sledećeg dana. Od preostalih 30.000 pola je ubijeno ili se udavilo (uključujući Flaminija) a druga polovina je zarobljena. Hanibalovi gubici nisu bili veći od 1.500 vojnika. Za dan ili dva Hanibal presreće rimsko pojačanje od 4.000 vojnika i uništava ih.

Posledice

Hanibal je u toj bici postigao briljantnu pobedu najvećom zasedom u istoriji. Vesti o rimskom porazu su izazvale paniku u Rimu. Rim je bio u stanju panike nakon ovog teškog poraza. Hanibalu je bio otvoren put na sam Rim. U trenucima takvih kriza bilo je nužno da se proglasi diktator, kome bi se dale sve ovlasti obično oročeno na 6 meseci. Za diktatora je odabran Kvint Fabije Maksim zvan Kunktaktor (čovek koji okleva). Hanibalovi generali su insistirali da se opseda Rim, ali Hanibal nije hteo. Nije imao dovoljno opsadnih sprava, a nije imao ni bazu u centralnoj Italiji. Odlučuje da krene južno, da bi potakao pobunu Grka protiv Rima.

Izvor: Wikipedia
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.50
mob
Apple iPhone 6s
Bitka kod Metaura
   
Vreme:   207. pne.   
Lokacija:   kraj reke Metaur, Italija   
Rezultat:   Pobeda Rima   
Sukobljene strane   
Kartagina   Rimska Republika   
Jačina   
30.000 vojnika   37.000   
Gubici   
10.000 vojnika   nepoznato   

Bitka kod Metaura odigrala se 207. pne. između Rima i Kartagine blizu reke Metaur. Bitka je deo Drugog punskog rata i predstavljala je značajnu rimsku pobedu. Rimljani su sprečili da Hanibal dobije pojačanje. Time je značajno određen smer Drugog punskog rata.

Kartaginjane je vodio Hanibalov brat Hasdrubal Barka. Trebao je doći sa opsadnim spravama i pojačanjima da bi Hanibal mogao osvojiti Rim. Hasdrubal Barka je došao iz Španije kopnenim putem preko Alpa ponovivši Hanibalov legendarni put. Međutim Hasdrubala Barku su čekale dve rimske armije, koje su vodili konzuli Marko Livije Salinator i Gaj Klaudije Neron.

Gaj Klaudije Neron se borio sa Hanibalom stotine kilometara južnije od reke Metaur. Usiljenim maršem stiže konzula Salinatora. Njegov marš nije primetio ni Hanibal ni Hasdrubal. Njegovim dolaskom Rimljana ima daleko više. U bici je bilo 30.000 Kartaginjana i 37.000 Rimljana.

Hasdrubal Barka pokušava kopirati Hanibalovu taktiku iz bitke kod Kane, pa postavlja svoje najiskusnije vojnike na krila, a sveže regrutirane u centar. Međutim centar je toliko brzo poražen da veterani nisu ništa stigli da učine. Rim pobeđuje, a Hasdrubal gine u bici. Oko 10.000 Kartaginjana je poginulo u toj bici. Posle bitke Hasdrubalu odsecaju glavu, te odnose i bacaju u Hanibalov logor da mu pokažu znak teškog poraza.

Hanibal više nije mogao računati ni na kakvo veliko pojačanje, a ovom pobedom Rim je pokazao dovoljno veliku snagu.

Izvor: Wikipedia
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.50
mob
Apple iPhone 6s
Bitka kod Ilipa

Vreme:   206. pne.   
Lokacija:   Ilipa, 15 kilometara severno od Sevilje, Španija   
Rezultat:   Pobeda Rima, Kartagina zauvek gubi posede u Španiji   
Sukobljene strane   
Kartagina   Rimska Republika   
Jačina   
54.000-70.000 vojnika   oko 43.000 vojnika   
Gubici   
cela vojska uništena   nepoznato   

Bitka kod Ilipa ( 206. pne. ) predstavlja najbriljantniju pobedu Scipiona Afričkog. Ta bitka se odvijala tokom Drugog punskog rata između Kartagine i Rima. Ovim porazom Kartagina gubi posede u Španiji i gubi mogućnost bilo koje invazije Italije kopnenim putem u budućnosti. Španija je predstavljala značajan izvor bogatstva za Kartaginu i zbog srebra i zbog radne snage.

Uvod

Posle bitke kod Bekule i odlaska Hasdrubala Barke u Španiju se iskrcavaju 207. pne. kartaginjanska pojačanja pod Hanom. Zatim se pridružuje Mago Barka. Oni regrutuju snažnu armiju od španskih Kelta. U međuvremenu Hasdrubal Gisko je napredovao sa svojom armijom do Andaluzije. Scipion Afrički se sad suočavao sa dve armije. Ako napadne jednu druga ga može napasti sa leđa.

Posle pažljivog planiranja, Scipion šalje deo svoje armije pod komandom Silana da prvo udari na Marga. Marširajući velikom brzinom Silan je iznenadio Kartaginjane napadajući logor. Margovi Kelti su se razbežali, a Hano je uhvaćen.

Time je Hasdrubal Gisko ostao sam protiv armije Scipiona Afričkog, ali Hasdrubal Gisko je svoje trupe smestio po više utvrđenih gradova. Ta godina 207. pne. završila se bez daljnjih većih akcija.

Manevar pred bitku

Sledeće godine 206. pne. Kartaginjani započinju zadnje velike pokušaje da povrate njihove španske posede. Mago se pridružuje Hasdrubal Gisku i zajedno imaju 54.000 -70.000 vojnika, što je bilo znatno više od Scipionovih 43.000 vojnika. Scipionova vojska je uglavnom bila sastavljena od španskih saveznika, koji su bili manje iskusni od rimskih legionara.

Kad su stigli Rimljani, Mago izvodi smeli napad na rimski logor sa većinom svoje konjice pod komandom numidijskog saveznika Masinise. Scipion je predvidio takav napad, pa je sakrio svoju konjicu iza brda. Prikrivena Scipionova konjica udara u kartaginjanski bok i izaziva velike gubitke kod Kartaginjana.

Sledećeg dana dva protivnika su se međusobno posmatrali i testirali jedan drugoga. Scipion bi izlazio sa svojom vojskom, samo kad bi Mago prvi izašao iz svog logora. Scipion bi uvek izlazio sa legionarima u centru, a Špancima na krilima, navodeći Hasdrubala i Maga da pomisle da bi to bio bojni raspored rimske vojske. To je bila fatalna pretpostavka po Kartaginjane. To je uspešna obmana.

Bitka

Verujući da je mu je uspela obmana što se tiče bojnog rasporeda, Scipion naređuje da vojska bude nahranjena i naoružana pre svitanja. Šalje konjicu i lake trupe napred, dok glavnina vojske ide iza sa legionarima na krilima, a Špancima u sredini. Iznenađeni nenadanim napadom Rimljana, Kartaginjani su krenuli u bitku bez doručka. Verujući da će Scipion rasporediti vojsku onako kako je viđao svih dana, Hasdrubal raspoređuje elitne afričke snage u sredinu, a španske plaćenike na krila. Kada je otkrio strvarni rimski raspored snaga, bilo je prekasno i nije mogao menjati svoj raspored snaga.

Sledećih nekoliko sati bitke Scipion je držao svoje elitne snage iza lake pešadije koja se obračunavala. Na taj način povećavao je efekt preskočenog doručka kod Kartaginjana. Kada se odlučio za pravi napad, pozvao je natrag laku pešadiju. Tada počinje glavni napad. Scipion dopušta da krila brže napreduju od centra. Na krilima su bili legionari. Time formira "obratnu Kana" bojnu liniju. Rimljani još više šire krila dodajući lake trupe na same bokove krila, a konjicu na bokove lakih trupa. Time je bila obuhvaćena cela kartaginjanska linija na obe strane.

Scipionove legije, laka pešadija i konjica napadaju slabo treniranu špansku vojsku na kartaginjanskim krilima sa svih strana. Kartaginjanski centar sa elitnim trupama nije mogao da pomogne krilima jer su im se približavao rimski centar. Ne samo da je kartaginjanski centar video da je neminovno uništenje krila, nego su i njihovi vlastiti slonovi počeli praviti štetu. Gladni, umorni i demoralizirani Kartaginjani počinju sa povlačenjem. U početku su se povlačili u pravilnom rasporedu. Scipion je videći svoju prednost naredio svom španskom centru da napreduje. Tada su Kartaginjani pogubili raspored i mogao se očekivati veliki pokolj. Veliki pljusak spašava Kartaginjane , tako da se deo mogao povući u svoj logor.

Manevri posle bitke

Iako su privremeno bili sigurni u logoru, Kartaginjani su se suočavali sa neminovnim rimskim napadom sledećeg jutra. Većina španskih plaćenika je dezertirala iz redova Kartaginjana. Hasdrubal je imao sada relativno malo vojnika, pa oni pokušavaju noćni beg. Scipion je ovaj put bio oprezan. Odmah narećuje svojoj vojsci da ih sledi. Kada su ih Rimljani stigli usledio je pokolj posle koga Hasdrubalu ostaje samo 6.000 vojnika koji su pobegli po okolnim brdima bez vode. Ostatci kartaginjanske vojske su se predali nešto kasnije, ali Hasdrubal i Mago su uspeli pobeći.

Posle bitke

Scipion je pokorio Kartaginjansku Španiju i kaznio je španske vođe, čija izdaja je dovela do smrti njegovog oca i ujaka. Posle toga Scipion se vraća u Rim. Biraju ga za konzula 205. pne.. Scipion posle toga priprema Siciliju kao bazu za osvajanje Kartagine.

Izvor: Wikipedia
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 8.50
mob
Apple iPhone 6s
Bitka kod Bakule ( 208. pne. ) je bitka između Kartagine i Rimske Republike tokom Drugog punskog rata. Bitka se odigrala na tlu Španije. To je bila prva pobeda Scipiona Afričkog nakon što je on preuzeo komandu nad rimskom vojskom u Španiji. Kartaginjansku vojsku je predvodio Hasdrubal Barka.

Uvod

Posle Scipionovog iznenadnog napada i osvajanja Nove Kartagine, tri kartaginjanske armije su ostale razdvojene sa generalima koji se nisu slagali jedan s drugim. To je dalo priliku Rimljanima da pritisnu svakoga od njih posebno. Scipion je pokrenuo vojsku 208. pne. protiv Hasdrubala Barke, koji se nalazio kod Bekule, blizu današnjeg Guadalkivira.

Kad je sazano da se Scipion približava Hasdrubal zauzima jaku obrambenu poziciju. Postavio se na visoki i duboki plato zaštićen rekom napred i nazad. Plato se sastojao od dve stepenice. Na niži položaj Hasdrubal postavlja lakše trupe, a svoj logor iza. Kada je Scipion stigao bio je nesiguran kako da napadne Hasdrubala na tako dobrom položaju. S druge strane Scipion je bio zabrinut da ako ništa ne čini druge dve kartaginjanske armije se mogu pridružiti. Krenuo je u akciju treći dan.

Bitka

Pred napad Scipion šalje jedinice da blokiraju ulaz u dolinu i prolaz na sever, čime sprečava moguće kartaginjansko povlačenje. Rimske laka pešadija krenula je protiv kartaginjanske lake pešadije. Rimljani su bili pod kišom strela i morali su se penjati po strmini, ali ipak su uspeli potisnuti Kartaginjane kad je došlo do borbi prsa o prsa.

Sa svojom najboljom vojskom Scipion izvodi napad na bokove kartaginjanskog glavnog logora. Hasdrubal je bio pod utiskom da se i dalje radi samo o manjim okršajima i zbog toga nije upotrebio na vreme svoje glavne snage. Njegova loše pripremljena vojska je bila sa tri strane obuhvaćena Rimljanima.

Hasdrubal uspeva pobeći sa slonovima, svom svojom prtljagom i kartaginjanskom vojskom. Najviše je stradala laka pešadija i španski saveznici. Rimski legionari su krenuli sa pljačkom kartaginjanskog logora pa su tako omogućili Hasdrubalov beg.

Posledice

Posle bitke Hasdrubal Barka vodi svoju umanjenu vojsku preko Pirineja i Alpi u Italiju u nameri da pomogne svom bratu Hanibalu. Usput je prikupio nove vojnike Gale.

Mnogi istoričari su kritikovali Scipiona, smatrajući da je olako pustio da mu Hasdrubal Barka pobegne. Drugi smatraju da bi potera za Hasdrubalom bila rizik jer su po Španiji operisale jiš dve velike kartaginjanske armije, a postojala je i mogućnost zasede kao u bici kod Trazimenskog jezera.

Umesto toga Scipion se okrenuo sklapanju savezništva sa španskim plemenima. Nakon Scipionovih pobeda mnoga plemena menjaju stranu. U međuvremenu stižu kartaginjanska pojačanja, s namerom da se povrati izgubljeno.

Izvor: Wikipedia
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 03. Okt 2024, 18:01:08
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.13 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.