Boze, ljudi... kako vi sebi komplikujete zivot... 

joj zaista ne znam odakle da pocnem, ali probacu da skratim maksimalno...Bili smo u vezi god ipo dana, raskinuli tacno pre mesec dana... Sada se vidjamo kao drugovi (na moju inicijativu) i ja strasno patim. mnogo sam tuzna, placem po ceo dan/noc i zaista mi je jako tesko bez njega s obzirom na to da ga vidjam jednom nedeljeno...videli smo se veceras, sve je bilo ok, pricali kao uvek i poljubili se par puta. zaista sam bila srecna zbog toga. medjutim, krecemo mi i on kaze neka ovo ipak ostane na drugarstvu...sok, ako se tog trenutka nisam srusila necu nikad, jer zna koliko patim, koliko mi je tesko sto smo raskinuli...sada vas pitam za misljenje kako da skapiram to njegovo ponasanje? nisam sigurna da li me i dalje voli, posto je arogantan, ironican u zadnje vreme, pokusava da me povredi, ali ipak mislim da je to sve neka maska jer ne zeli da prizna da i dalje gaji neke emocije prema meni...kako da ga skapiram? da li i dalje da nastavim da se vidjam sa njim iako mi jako tesko pada to drugarstva ili da se okrenem i da odem....???

Unapred se izvinjavam ako je tema na pogresnom mestu 

edit by B@mbin@: nije tema na pogrešnom mestu, ali imamo već jednu sa identičnim naslovom. S obzirom da se kod tebe radi o tvojoj priči, ostaviću je, samo ću joj promeniti naziv.

Covek je primer tolerancije.
Mogao bi biti ministar spoljnih poslova ili manjinskih pitanja.

ova tema nema cilj, i puna je nezrelih pitanja opaski i konstatacija, puna zenskih hmmm mudrorija... zenska pameti....cudna li si!

Dominiče, nije mi jasno odakle ti pravo da daješ takve komentare:

Odmori malo...