U Zemunu je danas održana akcija prikupljanja potpisa da se most u izgradnji preko Dunava, od Zemuna do Borče, nazove po istaknutom srpskom naučniku.



Inicijativu da Mihajlo Pupin "dobije svoj most" pokrenuli su Ujedinjeni regioni Srbije (URS), pokreti Napred Banat iz Zrenjanina, Napred Pančevo, Zemunska priča i Pupinov biograf Dragiša Matić iz Idvora.

 "Ime Mihajla Pupina, koje bi po našem predlogu trebalo da ponese most koji povezuje Zemun i Banat, potpuno je logičan izbor s obzirom na to da je on rođen u Banatu, a radio u Beogradu, i da su iza njega ostala velika dela", rekao je član Predsedništva URS-a Miroslav Čučković i izrazio zadovoljstvo što je ta partija 2009. godine pokrenula inicijativu za izgradnju tog mosta.

 "Povezivanje regiona koje će biti realizovano izgradnjom ovog mosta po našem ubeđenju trebalo bi se veže za simbol našeg čuvenog naučnika. Mi smo ovim činom želeli da pokrenemo javnu raspravu i nadamo se da ćemo dobiti veliku podršku stanovnika za ovaj naš predlog. Mislim da i stanovnici Zemuna i stanovnici Palilule, kao i celog Beograda treba o tome da se izjasne u toku ove akcije koja će trajati sve dok traje izgradnja mosta", rekao je Čučković.

 Predsednik udruženja građana Zemunska priča Nikola Balać čije pristalice su podržale tu inicijativu da most Zemun - Borča ponese ime Mihjala Pupina, rekao je da to udruženje želi time da istakne priznanje svemu što je naučnik učinio za Banat.

 Pupinov biograf Dragiša Matić naglasio je da je u Idvoru ranije pokrenuta inicijativa da se beogradski aerodrom nazove po Pupinu, ali da ona nije uspela.

 "Ovoga puta sam siguran da će inicijativa uspeti zahvaljujući podršci Ujedinjenih regiona Srbije i građana Zemuna, Zrenjanina i Pančeva. Taj most treba da se zove imenom Mihajla Pupina jer on spada u naše najveće patriote", naglasio je Matić.

 Pupin po čuvenju u svetu elektrotehnike stoji "rame uz rame" sa zemljakom Nikolom Teslom. Za njega Wikipedija piše da je bio profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD.

 Kao poćasni konzuil dao je nemerljiv doprinos određivanju granica Kraljevine SHS na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919, te je Hrvatskoj uprkos Londonskom sporazumu ostala Dalmacija, a Srbiji Banat i Vardarska Makedonija do Skoplja.

 Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobitnik Pulicerove nagrade (1924.) za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka".

 Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Bez njegovom izuma, tzv Pupinovih kalemova, telefonija kakvu danas znamo bila bi nemoguća.

 Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.

Izvor: Mondo