Međunarodni dan borbe protiv droge, 26. jun, obeležava se i ove godine pod sloganom "Da li droga upravlja tvojim životom?", a cilj kampanje je širenje svesti o štetnosti narkomanije i potrebi suzbijanja kriminalnih aktivnosti u vezi s drogom.

Države članice UN, ustanovile su ovaj dan pre 11 godina, suočene sa ozbiljnim globalnim problemom zloupotrebe i krijumčarenja droge, i obavezale se na energičnu saradnju u naporima da se smanji šteta koju droga nanosi pojedincima, njihovim porodicama i zajednicama.

Tada su se saglasile da osobama koje se bore sa ovom bolešću, država treba da obezbedi jednak pristup zdravstvu i socijalnim službama i da niko ne sme biti diskriminisan, niti žigosan, zbog zavisnosti od droga.

Pored toga, odgovarajućom zakonskom regulativom treba da budu zaštićena prava zatvorenika koji su zavisnici od droge ili su u pritvoru zbog krivičnog dela vezanog za droge, uključujući zaštitu prava na život i pristup sudu.

Prema globalnim procenama droge širom sveta koristi oko 200 miliona ljudi, s tim što 162 miliona koristi marihuanu i hašis, a 35 miliona stimulanse tipa amfetamina, metamfetamina, ekstazija i metkationina.

Procene takođe govore da oko 16 miliona ljudi u svetu koristi opijate - opijum, morfijum, heroin, sintetičke opijate, a oko 13 miliona kokain, dok stručnjaci upozoravaju da je upotreba opasnog "belog praha" u zemljama zapadne Evrope dostigla alarmantan nivo.

Potencijal kanabisa, koji se uzgaja i koristi širom sveta, poslednjih godina se povećao, dok su rizici ove droge po mentalno zdravlje potcenjeni, ocenjeno je u globalnom godišnjem izveštaju Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC).

Veća tržišta kokaina, opijata i kanabisa su stabilna ili u padu, dok postoje indicije da je u porastu proizvodnja i upotreba sintetičkih droga u zemljama u razvoju.

Upotreba opijata najveća je duž puteva krijumčarenja iz Avganistana, koji je s 93 odsto i najveći proizvođač opijuma u svetu, dok u Aziji veliki problem predstavlja povećana upotreba stimulansa amfetaminskog tipa.

Povodom svetskog dana borbe protiv droge, izvršni direktor UNDOC-a, Antonio Maria Kosta, apelovalo je na veća ulaganja u borbu protiv zloupotrebe droga i nelegalne trgovine narkoticima.

Cilj međunarodne kampanje je povećanje svesti o tome da droge uništavaju zdravlje i živote ljudi, podstiču kriminal i prete održivom razvoju i zato države sprovode nacionalne strategije i razvijaju saradnju i tehničku pomoć u borbi protiv ovog zla.

U preporukama UN istaknuto je da vlade u borbi protiv zloupotrebe droge treba da unaprede zakonodavni sistem, povećaju sposobnost kriminalističkih službi, osnaže fondove za smanjenje siromaštva i ojačaju kapacitete za prevenciju i lečenje zavisnika od droge.

Borba protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci usmerena je na smanjenje dostupnosti droga kroz zabranu proizvodnje, distribucije i krijumčarenja, kao i suzbijanje svih oblika kriminala u vezi sa drogom.



Izvor: MTS-Mondo

Naravno da upravlja, kada se vlade najmoćnijih država bave prodajom droge, a svi ti ''dani protiv suzbijanja narkomanije'', pa i dela DEA u SAD su samo jedna šarena laža, fino upakovana za konzumente televizije.

Jebiga, mora od nečeg da se živi.

Svakodnevno gledam nasmrkane klince i pitam se gde su roditelji pogresili ,da i ja ne omanem!

Nemaju roditelji više sa tim toliko ni veze; ali to pre važi za Zapad, nego za nas.

ljudi koriste opijate hiljadam godina, velik broj njih raste u prirodi, e sad to sto ljudski organizam ne reaguje isto na bananu ili npr. meksicki kaktus to je iskljucivo problem ljudskog organizma, pa prema tome legalizacija ili zabrana bilo cega takvog je totalna besmislenost

ako nista drugo mladima treba objasniti neke stvari, pokazati i jednu i drugu stranu, jer mislim da vecina trenutnih edukacija, koje se uglavnom baziraju na zastrasivanju, jako lose funkcionise

Statistike su prilicno porazavajuce i sto se naseg podneblja tice. Prosto ne mogu da verujem da se deca u OS drogiraju!? Kuda ide ovaj svet...?! 

Nikada necu prihvatiti da roditelji nisu krivi, odnosno necu prihvatiti da je sistem/drustvo glavni krivac za sve sto se lose desava. Cinjenica jeste da smo prolazili kroz teske momente, osecamo to jos uvek, ali kucno vaspitanje je = kucno vaspitanje, odnosno sve polazi/dolazi od kuce.

Bilo i kada sam ja bio osnovna, pa normalno da ima i sada. Inace maruhana nije droga. Ne mozes da kazes da je isto fiksati se i pusiti wu.


Sto naravno nije istina.

Droga je droga, bez obzira na vrstu i nacin. Trava je nekome uvertira za iglu.

Hajde onda da okrivimo sistem/drustvo za ovo lose vreme koje se provlaci danima uz grmljavinu i pljuskove... ili jos bolje prethodnu vlast! Tacno, oni su nam poremetili i godisnja doba! Ma daj... Roditelji su jedini odgovorni za svoje dete.

Primer: pre neki dan sedim u basti jednog kafica sa prijateljicom, caskamo i pijemo kafu. Do nas za stolom sedi bracni par sa detetom od 2-3 godine. Zamajali se ljudi, pricali telefonima, zverali okolo... dete se vrtelo po stolici sve dok nije zviznulo sa pomenute pravo na glavu. Da li je sistem/drustvo trebalo da vodi racuna o detetu?  Jadno dete, doslo mi je da zaplacem, a roditelje da isamaram. Deca su odgovornost! Neces odgovornost - nemoj imati decu... bolje i tako nego da budu prepustena sama sebi, odnosno ulici.


Mislim da je krajnje vreme da pocnemo krivca za sve i svasta traziti u nama samima.

Taj primer koji si navela, nema veze sa temom. Ako neko dete zna da su mu matorci narkomani celog zivota, a primer da je on\ona primoran da zivi kod babe ili tetke zbog toga, ne mora da znaci da ce i on postati narkoman.

Kriva je drzava za sve. Jedna kostrukcija, panel ploca i obruc koji treba da stoje u parku, danas ne postoje, jer nasa drzava !nema pare?! za to? Zato mladi sami sebi finansiraju zabavu po parkovima...spricevi su mnogo jeftnija investicija... i nazalost danas svima dostupna.

Primer je vezan za odgovornost roditelja, a ne za naslov ove teme. Nisu obracali paznju = dete je palo. Roditelji svoje dete moraju da vaspitavaju na najbolje moguci nacin. Moraju da znaju kuda se krece, s kim se druzi, kakve su mu navike... itd itd itd i to sve na suptilan nacin koji nece dovesti do "gusenja" i revolta deteta. Dete se od malih nogu uci sta sme, sta ne sme, sta je dobro, sta nije dobro.

Vidis... u parkicu u mom kraju je sve bilo zabavno za decu. E onda su dosli neki stariji klinci, pa nocima razvaljivali klupe, ljuljaske... Razvaljeno je nekoliko puta bilo obnavljano/inovirano, ali je sve trajalo veoma kratko, jer su isti/slicni klinci to radili nekoliko puta... Ponovno investiranje nije imalo svrhu. Ko su ti koji su razvaljivali? Opet deca roditelja koji nisu umeli, nisu znali, ili nisu hteli da im objasne da se to ne radi, jer nije lepo. Visak svoje energije mogu da istresu baveci se sportom, a ne razvaljivanjem parkova. Naravno, u pravcu sporta su roditelji morali da ih usmere... ali ocigledno nisu.

Ne bih bas rekao da su roditelji krivi za sve. Kazes, bila je grupa koja je rasturala park. Nemoguce je da su svi u tom drustvu huligani i nevaspitana deca, mozda je tu i dece koja bi htela da se pokazu, a pred roditeljima su manja od mahovog zrna, sve je na tapetu, a kada izadju prave lom.

Drustvo - sistem - drzava.

Kapiras, isto tako je i sa drogom.

Opet su roditelji krivi jer nisu izgradili normalnu komunikaciju sa svojim detetom, koje je pred njima manja od makovog zrna, a kada je bez njih radi svasta. Dakle, greska u vaspitanju.

Vidim da ste oboje (Oblachak i Thug4ever) zauzeli pomalo ekstremističke stavove po pitanju ovog problema, pa bih se, ako dozvoljavate, umešala.

Dakle, ako je jedan ekstrem uticaj roditelja (ono što Oblachak zastupa), drugi je uticaj društva (Thug4ever).
Ja bih, onoliko koliko se razumem u problematiku vaspitanja dece i uticaja društva, rekla da je istina negde na pola puta.

Zašto?

Činjenica je da su roditelji ti koji grade ličnost svog deteta. Ali, taj uticaj nije neograničen, niti je svemoguć.
On je vidljiv kad je dete malo (negde do puberteta). Uz to, tu mogu postojati razni problemi, poput nedoslednosti roditeljskog vaspitanja (recimo, dete je jednom za neko ponašanje kažnjeno od strane jednog roditelja, a drugi put za to isto ponašanje nije kažnjeno, ili je čak nagrađeno!  ).

Kada dođe period puberteta, dete postaje sve manje prijemčivo uticajima roditelja; tad se javlja i bunt protiv njih. Dakle, tada je najvažnije ono što je roditelj do tad uradio po pitanju vaspitanja deteta. Ulogu vaspitača i onoga čije se ponašanje oponaša (učenje po modelu) - preuzimaju vršnjaci. Dete radi sve što rade njegovi vršnjaci, kako ne bi odudaralo od grupe. I tu je jako bitno ono što je dete ponelo iz kuće.

Uticaj društva je, opet, takav da on određuje zastupljenost i dostupnost droge.

Pa ako imamo: nedosledno vaspitanje, loš vršnjački uticaj, raširenost i dostupnost PAS (psihoaktivne supstance), onda nema mesta čuđenju ako to dete proba/konzumira PAS.

Isto tako - makar jedan od ovih uticaja može imati zaštitno dejstvo (dobro vaspitanje ili dobro društvo ili nedostupnost droge).

To je jedan prilično komplikovan proces, i zaista je nemoguće upreti prstom u roditelje ili u društvo, i biti siguran da je to taj proces koji je doveo do zloupotrebe PAS.

----

A da li je marihuana droga? Jeste, i te kako.
Šta neko od, recimo, 15 godina, zna koja je razlika između marihuane i heroina?
Kako on može da bude svestan da je jedno manje zlo od drugog?
Još ako se javi radoznalost, lako može, samo iz lakovernosti, da probla ''nešto jače'' i ode sve dovraga.

Odrasli može i da zna razliku; ali za dete (jer sa 15 godina - to je još uvek dete) - teško, ili nikako.

Bre Bambi majku mu, pa zar ti sa 15 godina (to je 8 razred) nisi znala razliku izmedju maruhane i heroina. Ja sam tada znao sve o drogama (dolazili neki likovi iz nekih ''ne drogirajte se'' organizacija i ucili nas kako je droga losa, kako prepoznati dilera i kako bezati od dilera. Pokazivali su nam i na slikama kako koja droga izgleda. Elem, nevezano za to, ja sam na raspustu izmedju 7 i 8 razreda prvi put video uzivo Meri, a da i ne pricam tone i tone odgledanih emisija na TV-u.

Sada meni nije jasno, kako neko sa 15 godina ne zna razliku izmedju herdze i Dzejn?

Sin od Olje Beckovic je vrlo dobro znao razliku, (a ima 15 godina) i jos je imao 15 grama.

Sve to zavisi od raznih faktora; neko prosto ne zna, nije informisan; ili nije svestan šta znači uzeti, kako kažeš - meri, ili hors; nije u stanju da shvati da su THC i opijum dve različite stvari.

Ne znaju, dalje, ništa o narušavanju zdravlja - što bi neko od 15 brinuo o zdravlju? Dalje, to što znaš šta je šta i kako izgleda, nije nikakva prevencija.
Još ako čuju da postoji mogućnost da vide ruzičaste leteće slonove, to im može biti podstrek da uzmu.

Ne svi, naravno, ali određen broj - da.

U tome inace cela poenta.

Uspešnost u lečenju bolesti zavisnosti - više od nade

Autor: Milena  Stamenković, psiholog    



Ovaj tekst je tekst sa one druge strane, strane onih kojima se to dogodilo. Ovo su iskustva našieg pacijenta, ili bolje rečeno apstinenta.

Veo mističnosti  i zabluda decenijama je obavijan oko pojave  narkomanije. Narkomanija je, ne uvek,  uspešno sakrivena tajna od očiju takozvanih onih drugih,  ljudi kojima se to nije desilo... Mišljenja o ovom problemu bila su različita i podeljena. Neki su smatrali da je u pitanju hir, neki da je u pitanju povodljivost ili možda slabost karaktera. U svakom slučaju, stvar je lične volje i odluke. Brojne predrasude i stereotipi sprečavali su ljude da pruže podršku, razumevanje i pomoć onima kojima je to bilo neophodno. Nažalost, umesto toga zavisnici su najčešće nailazili na osude, uvrede i odbacivanja. To je dodatno uticalo na njihovo osećanje neuklopljenosti  i otuđenja koje sama zavisnost stvara, a okolina izolacijom i netrpeljivošću doprinosi da traje.

A epidemija se širila....
U svetlu sadašnjeg vremena zavisnost od psihoaktivnih supstanci poprimila je oblik zastrašujuće pandemije. A kad neki problem dobije takve razmere, onda oni drugi, oni kojima se to nije desilo, shvataju da je to nešto što se događa njihovim prijateljima, rođacima, deci, ljudima koji su im bliski i dragi, onima  koji  se vrlo često nimalo ne uklapaju u okvire postojećih  predrasuda. Ljudi su shvatili da je u pitanju bolest. I to bolest mozga  teška, hronična, recidivantna  koja može imati smrtonosni ishod. Saznanje da je u pitanju bolest donelo je i svest o tome  da je za zavisnost, kao i za sve druge bolesti, potrebno lečenje. Lečenje koje je dugotrajno, uključuje kompletni angažman pacijenta, iskoriščavanje svih njegovih zdravih potencijala, saradnju porodice, prihvatanje i shvatanje šireg društvenog miljea. Uz postojanje ovih protektivnih faktora, zavisnicima i porodici ipak predstoji naporna i dugotrajna borba. Rad i lečenje sastoji se od uspeha i neuspeha, ličnih i profesionalnih, od prepreka i nalaženja načina za njihovo prevazilaženje.

Za poteškoće i posustajanja na koja nailaze  u lečenju, zavisnici pokušavaju da daju objašnjenje pre svega sebi, a onda i okolini, ispoljavajući svoju kreativnost i inteligenciju.

U bolnicu na lečenje su dolazili i ljudi koji su ovu borbu shvatili kao svoju konačnu pobedu. Kroz rešenost i istrajnost  u njoj izrazili su svoje mnogobrojne kapacitete, energiju, obrazovanje i bistrinu duha i uma. O mogućnosti uspešnog i zlečenja i oporavka govori i sledeći tekst.

 Poruke lečenog zavisnika M.Dj. 34 godine
1.    Apstinencija je moguća!
2.    Apstinencija je veliki posao. Svaki posao zahteva određen trud. Svaki uloženi trud rezultira uspehom. Apstinencija je uspeh. Dobitak i zadovoljstvo od apstinencije su neuporedivo veći i vredniji od uloženog truda. Kao kad osvajate najviši vrh. Uspon je naporan, ali zadovoljstvo, doživljaj i pogled sa vrha vredan je svakog napora. Budite na vrhu!
3.    Apstinencija je mogućnost izbora. Možete apstinirati ili ne apstinirati. Svako ima pravo da izabere da apstinira. Samo što mnogi ne koriste to pravo. Uz komentar da mogu da apstiniraju kad god reše, upravo se nikada ne odluče na taj korak zato što apstinencija zahteva odlučnost i doslednost na koju morati biti spremni. Napravili ste pravi izbor, doneli ste pravu odluku ako ste izabrali apstinenciju.
4.    Apstinencija je lična odluka. Sprovoditi ličnu odluku je neuporedivo jednostavnije i lakše nego izvršavati nametnute zahteve. Postizanje uspeha pri sprovođenju lične odluke predstavlja lično zadovoljstvo i učiniće vas srećnim. Neka apstinencija bude vaša najbitnija odluka. Bićete zadovoljniji sobom jednako kao i vaše okruženje. Vaš način života će se drastično promeniti na bolje.
5.    Apstinencija je stil života . Osim subjektivnog zadovoljstva, apstinencija, pre svega, znači zdrav život. Uvođenje i stvaranje novih navika, kako u fizičkom, tako i u psihološkom smislu, predstavlja kvalitetan doprinos sopstvenom zdravlju. Stavranje novih navika trebalo bi  da vam bude interesantno, da vam probudi znatiželju, da vam bude izazov.
6.    Apstinencija je izazov. Odabrati pravi put i ostati na njemu predstavlja veliki izazov  da se pre svega dokažete pred samim sobom. Apstinencija je upravo to. Pravi put i šansa da probudite i ispoljite jake strane svog karaktera. Što više vremena apstinirate, pozitivna strana vašeg karaktera postaće dominantnija i sve  ćete manje napora morati da uložite da biste ostali na pravom putu. Apstinencija je dokaz vašeg karaktera, lično zadovoljstvo.  Uživajte!
7.    Apstinencija je zadovoljstvo. Imate mogućnost da budete zadovoljni svojim životom ili da nastavite po starom. Pošto niste zadovoljni prethodnim načinom života, imate pravo i obavezu da to promenite. Apstinencija je način da budete zadovoljni svojim životom. To je mogućnost pronalaženja zadovoljstva u svakodnevnim stvarima i dogadjajima koje ste zaboravili, a koji su sastavni deo života. Jedino od vas zavisi da li ćete iskoristiti mogućnost da budete zadovoljni. Iskoristite je!
8.    Apstinencija je izvor beskrajnih mogućnosti. Vaša apstinencija vam jedino uskraćuje mogućnost da upropašćavate sopstveni život. Sve ostale mogućnosti u životu su upravo pred vama. U vašim rukama se nalazi katalog prepun mogućnosti. Za koju ćete se odlučiti jedino zavisi od vaše želje, mašte i kreativnosti. Ne očekujte priliku, iskoristite svoje potencijale i prednost apstinencije. Stvorite sebi priliku! Dokažite se u ličnom i porodičnom životu. Realizujte svoje poslovne ideje. Apstinencija vam daje šansu za to. Neka izbor svake vaše prilike bude vaša pobeda. Borite se za pobedu!
9.    Apstinencija je pobeda. Sama činjenica da apstinirate je vaša pobeda. Pobeda zdravlja nad bolešću. Pobeda zadovoljstva nad agonijom. Pobeda sreće nad očajom. Pobeda napretka nad propašću. Pobeda zdravog razuma nad bolesnim umom. Pobeda harmonije nad konfuzijom. Apstinencija je vaša životna pobeda. Vi ste nosilac te pobede.
10.    Apstinencija je individualizam. Vaša apstinencija vas izdiže iznad uobičajenih modela ponašanja. Jača vas kao individuu. Vaše «ja» je opet veliko JA. Donošenje odluka, ponašanje i razmišljanje je u potpunosti pod vašom kontrolom. Postupci koje činite su svesni, promišljeni i nikada se nećete stideti i kajati zbog njih. Apstinencija vam omogućuje da čvrsto držite kormilo svog broda  koji se zove život. Vaš brod je na pravom kursu. Budite ponosni zbog toga!
11.    Apstinencija je ponos. Imate puno pravo da budete ponosni na sebe. Apstinencija je posao koji zahteva angažovanje cele ličnosti. Ponovno potvrđivanje ličnih kvaliteta ućiniče da budete sigurniji u sebe. Promena ličnih osećanja i ponašanje izazvaće obavezno promenu i u vašem okruženju. Kada se vide rezultati pozitivne promene i vaši najbliži će biti ponosni na vas. U pozitivnom i srećnom okruženju svi problemi koji naiđu prevazilaze se mnogo lakše ili prosto se rešavaju sami od sebe. U interesu vam je da istrajete u kreiranju pozitivnog okruženja.
12.    Apstinencija je proces.   Proces koji ima svoj početak i koji traje. Ne može se malo ili mnogo apstinirati. Može se samo apstinirati. U suprotnom prekidate proces, a posledice koje bi izazvao eventualni prekid procesa apstinencije već ste iskusili. Apstinencija je može da bude životno opredeljenje, sam život. Kao što ne razmišljate o konačnostima u vezi sa  sopstvenim životom, tako ne razmišljate ni o apstinenciji u tim kategorijama. Jednostavno život i apstinencija postaju jedno. Razmišljajte samo kako da ih unapredite i oplemenite kako bi vam bili što ugodniji. Vi ste jedini kreator svojih životnih uspeha.
13.    Apstinencija je realnost. Apstinencija je zdrava realnost i ona čini realno životno okruženje puno jednostavnijim i konfornijim. U prilici ste da opet primetite neke detalje koji su sastavni deo života. Osećate prave mirise, raspoznajete zvuke i boje. Imate osećaj za normalnu komunikaciju sa okruženjem i uživate u tome. Suptilniji ste prema najdražim osobama. Imate osećanje brižnosti za najbliže. Ponovo volite. Gajite tu realnost!
14.    Apstinencija je sadašnjost. Živite u sadašnjosti! To je jedini vremenski period na koji možete direktno da utičete. Prošlost i budućnost su kategorije nad kojima nemate direktni uticaj. Apstinencija je vaša sadašnjost i dovoljno je da samo u tim okvirima razmišljajte o njoj. Ostanite u razmišljanjima o apstinenciji u sadašnjem trenutku i bićete srećni. Svoju odgovornost usmerite na sadašnji trenutak, na današnji dan. To je jedina vaša obaveza u vezi sa apstinencijom. Priznajte da je, u odnosu na dobrobit koju dobijate od apstinencije, vaša obaveza zaista jednostavna, ali je od presudnog značajna.
15.    Apstinencija je promena. Velika promena na bolje. Za ovakvu promenu ste lično najzaslužniji i najodgovorniji. Da bi ste postigli potpuni uspeh u menjanju svog načina života,  okruženja, komunikacije i odnosa sa okruženjem, potrebno je da učinite samo jednu stvar: da promenite sebe. Još jednostavnije, da promenite način razmišljanja. Sve ostalo će se automatski promeniti. Apstinencija je upravo ta promena. Sada možete ispravno da razmišljate. Samim tim i vaši postupci su ispravni, a ujedno ste zadovoljniji svojim životom. Vaše zadovoljstvo kao pojedinca prenosi se na vaše okruženje, porodicu. I obrnuto, opšte stanje u porodici se prenosi na svakog člana. A ništa lepše nego živeti u zadovoljnom okruženju. Sve to samo zbog promene načina razmišljanja i ugla iz koga ste do sada gledali na svoj život. Razmišljajte o svom razmišljanju. Razmišljajte o apstinenciji.
16.    Apstinencija je sloboda. Konačno ste slobodni. Traganje za slobodom je išlo zaobilaznim putem. Način na koji ste pokušali da iskažete svoju slobodu bio je sve samo ne sloboda. Shvatili ste da čovek ne može da se ponaša i da živi po svom, pa čak ni da razmišlja o čemu želi kada ima gospodara nad sobom. Apstinencija je vaša lična sloboda. Sada ste u stanju da razmišljate, živite, radite, putujete, družite se, volite... Beskrajni izbor mogućnosti je pred vama. Sposobni ste da uživate u svakom poslu, svakom druženju, svakom mestu gde se nalazite i da zadovoljstvom bude ispunjen svaki trenutak vašeg života. Nakon pobede nad zlim gospodarom znaćete da više poštujete i cenite svoju slobodu.

Umesto zaključka
Poznanstvo sa ovim mladim ljudima daje mi pravo da kažem da oni zaslužuju ne samo pomoć, podršku i razumevanje, nego i iskreno divljenje i poštovanje za uložen trud u pobedi nad sobom. Sagledavanje problema iz njihove perspektive uklanja veo tajni i briše mrlje predrasuda. Kroz svoja iskustva i ispovesti oni ističu sličnosti, a ne razlike između onih kojima se to nije i onih kojima se to jeste dogodilo. Zahvaljujem se ovim hrabrim ljudima u ime pacijenata i  članova stručnog tima Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti što su svojim ličnim primerom dali doprinos u daljem podsticaju uspešnog lečenja  bolesti zavisnosti.

Izvor: Stetoskop