Skajlon - nova svemirska letelica?




 
Već godinama, jevtino i bezbedno putovanje u kosmos čini se kao nedostižan cilj. Još od početka ere svemirskih letova, rakete su jedini ekonomičan način lansiranja satelita.
Američki Spejs šatl na primer, iako tehnološkki impresivan, nije nimalo ekonomičan. Sada je međutim tim britanskih naučnika na pragu, pronalaska koji bi mogao da revolucioniše letove u svemir.

Svemirski avion Skajlon nastaje na jednom napuštenom skladištu bojlera, na jugu Engleske. Vođa tima naučnika koji upravo testira motor nove letelice je Alan Bond:

"Naša letelica neće imati komponente koje se prilikom lansiranja odbacuju, kao što je to slučaj sa sadašnjim raketama. Ako u tome uspemo, biće to prvi let u kosmos na način koji je opisan u naučno-fantastičnim romanima."

Skajlon je projektovan tako da može da ponese u orbitu do 12 tona tereta, a poletaće i sletaće na uobičajene avionske piste. Za razliku od raketa, koje svo gorivo nose sa sobom, čime povećavaju svoj teret, Skajlon će kao gorivo koristiti kiseonik iz zemljine atmosfere:

"Način da se letelici pomogne da dospe do orbite je da koristmo zemljinu atmosferu, za poletanje letelice s krilima, kao što to čine svi normalni avioni, a takođe da je upotrebimo kao gorivo."

Trenutno košta 10 hiljada dolara da se kilogram tereta prenese do orbite, uz pomoć konvencionalnih raketa. Pošto Skajlon ne mora da nosi svo gorivo, troškovi bi mogli da se smanje na samo hiljadu dolara po kilogramu. To bi moglo da otvori kosmos za mnogo više poslovnih operacija.


 
Vođa naučnog tima Alan Bond

Ali, kako primećuje Žan Žak Dordan, direktor Evropske svemirske agencije, niko tačno ne zna kako će ovo izgledati u praksi:

"Da bi se konstruisala letelica koja će biti u stanju da značajno smanji troškove lanisranja, potrebno je dosta prethodnog ulaganja. A jedini način da se amortizuju ta prethodna ulaganja je da postoji značajniji svemirski saobraćaj nego što je to danas. Pitanje je - da li će manji troškovi odlaska u svemir bitno povećati ovaj saobraćaj? To niko ne zna."

Uspeh Skajlona zavisiće od toga koliko se uspešnim pokaže inovativni raketni motor na vazduh. A to opet zavisi od jednog njegovog dela za koji drugi inženjeri kažu da ga je gotovo nemoguće napraviti.

Reč je o delu motora koji bi vazduh koji tu uđe zagrevao do hiljadu stepeni, a zatim ga ohladio do minus 140 stepeni, pre nego što uđe u deo motora za pogon.

I sve to treba obaviti a da se motor pritom ne zaledi. Alan Bond i njegov tim rade na ovom delu motora već 20 godina i sada su spremni da ga testiraju:

"Ovo će biti poslednji korak u vezi sa delom motora koji menja temperaturu vazduha. Cilj nam je da ostalima u ovoj industriji, naročito u Evropi, pokažemo da je ova tehnologija izvodljiva. Trenutno mnogi nisu uvereni. Moramo da im dokažemo da takav motor može da funkcioniše."

U ovom trenutku, lansiranje satelita u orbitu je skup i dugotrajan proces. Ali, ako su Alan Bond i njegov tim u pravu, a njihov revolucionarni motor na vazduh zaista proradi, prilikom testiranja za nekoliko nedelja, biće to veliki korak u pravcu jevtinijih svemirskih putovanja.

Nekad davno kad je ovaj projekat predstavljen Amerikanci su se zezali za Engleze kako su prvo napravili avion koji polece vertikalno a sad hoce da naprave raketu koja polece horizontalno.