Jugoslavija je bila država različitih naroda i verskih zajednica. U Kraljevini Jugoslaviji ti narodi nisu imali nikakva prava, bili su terorisani i progonjeni zbog svog etničkog porekla ili verske pripadnosti. Svi ti ljudi nisu imali nikakvo poverenje u kraljevinu i tiranski režim, i naravno da su svi oni bili naklonjeni Titovom pokretu. Samo za tvoju informaciju, tu su u pitanju milioni ljudi (potencijalnih glasača).

Čak i oni narodi koji su imali priznata prava u kraljevini (Hrvati), bili su nezadovoljni i poslednje što su želeli je obnavljanje kraljevine koju su oni doživljavali kao povratak velikosrpskog režima i hegemonije. Znači, kad su Hrvati shvatili da NDH ide na smetlište istorije, mogli su da biraju, ili Tito ili povratak velikosrpskog režima. Šta misliš, koja od ove dve opcije bi imala podršku u hrvatskim masama?

Prema tome, kad sve ove navedene pridodaš Titu, šta ostaje za Dražu?  Ništa, mali građanski sloj srpskog naroda, predratni državni aparat i činovništvo, inteligencija, nešto bogataša i to je sve. Srpsko seljaštvo je većinom prišlo Titu, jer ma šta ko prčao, i Srbi su teško živeli u kraljevini, pogotovo radništvo i seljački sloj.

Kako god okreneš, Draža nije imao šanse protiv Tita. Titov pokret ne samo da je vojnički razvalio četnike, već ni u političkom smislu Draža nije imao šta da ponudi građanima Jugoslavije, pogotovo nesrbima (koji su bili većina stanovništva)


PS.  Još jedna stvar, možda je tvoj peh što si pravoslavac, sad je moderan zen-budizam, pa razmišjaj o tome.    

Što se tiče srpskog naroda, nikakav problem nije što su pravoslavci, ni sada niti ikada u istoriji. Problem srpskog naroda je što je uvek imao nerealnu samospoznaju i pogrešno je shvatao svoju ulogu na ovim prostorima.

Srbi pate od kompeksa veličine i značaja, i misle da su Bogom dani da donesu "svetlost" u mračnom balkanskom tunelu. U realnosti, Srbi ne shvataju da vazda kaskaju za civilizacijom i da su baš Srbi oni kojima treba svetlost na kraju tunela.
 
Ne znam za Perudjija, ali ako misliš da sam ja jugonostalgičar, u teškoj si zabludi.  Jugoslavija je najveći promašaj u srpskoj istoriji, ali za to nije kriv ni Tito, ni komunisti, ni Pavelić, ni car Franc Jozef, ni bilo ko. Kriva je naša megalomanija.



Pročitaj pažljivo moj odgovor hozeombreu, pa razmisli o činjenicama koje sam izneo, i samo će ti se reći odakle Titu podrška širokih masa u Jugoslaviji. Pa na sve to dodaj da je Tito bio ratni pobednik, znači i potencijalni kolebljivci bi se priklonili pobedničkoj sili.

Kad racionalno razmišljaš, neopterećen basnama iz ravnogorske čitanke, monarhija i Draža nisu imali šta da traže u presudnim momentima, kad se određivala sudbina Jugoslavije (kraj DSR)

@zemunac22,
...i sta kazes,mali Joza se prosrao od svinjske glave?
iz kojeg si dela zemuna,da ti odmah kazem ko si?

Sine moj, znam ja da nemaš nikakvih argumenata za smislenu diskusiju. Znam da ti rušim iluzije, ali šta ćeš, neko mora da te probudi.

PS. Ti ne znaš ni ko si ti i od koga potičeš, a kamoli da meni objašnjavaš ko sam.

Значи усташе,балисти и зелени кадар су продукт српске хеемоније,Јасеновац настао као хрватско-муслимански отпор режиму,балисти као освета за жандармеријско пендречење....?
Занимљива та твоја историја,нема шта!

Још је занимљивији твој даљни реферат који ради помањкања личног времена не могу цитирати појединачно али ме је теза о србима титоистима дирнула у срце,поготово уколико се то ради о периоду 1941,1942 па све до краја 1943 године и устаницима комунистима.
Па ни ти не вјерујеш у то....................или ипак вјерујеш!

пробај да твоје поруке буду озбиљне,или барем са неком разумном дозом хумора,па и сарказма.
па њих прво уче прошлости свог народа,па им тек онда пуне мозак са трицама и кучинама из двовековне повијсти.
Јосип Броз је био бандит. Вођа малене,али по злу познате банде убица и кољача. Ако би се судило по праву, био би осуђен. Али вероватно да би се пре докопао ''пацовских'' канала. 

...da bi sa nekim diskutovao o bilo cemu,taj neko,a u ovom slucaju taj neko si ti,mora da ima elementarno znanje o prilikama iz tog perioda.sto se za tebe ne bi moglo reci.
a to sine moj,kad budes imao decu zovi ih tako.za tebe sam opasno po zivot ili visoki napon!
i samo da znas Bata Zivoinovic nije pravi Valter,ako je uopste i postojao ikakav Valter!
toplo ti preporucujem,da predjes na nesto razumnije i verovatnije od mita o Titu.
za pocetak,pocni od alan forda.

овај лик оправдава злочине крвата!

Као и већина вођа из реда његовог народа...
Ма за њега су усташе били неколицина "изгубљених" хрвата док су остали били анти-фашисти али је Југославија била грешка па ти види шта су хрвати.Јебем ли га ако то и он може објаснити.

Тако је од нас око три хиљаде - колико је кренуло из Сарајева (по броју вагона композиције) до самог логора стигло око две хиљаде : сваки трећи је успут страдао - као и при свим транспортима и колонама за Јасеновац. Немци "Тотовци" нас постројавају, на великом "зборишту" испред улаза у главни, пријемни логор. Строј дуг око двеста метара, у неколико редова. Стојимо у крутом ставу "мирно" ("позор" на усташком). Иза сваког реда, нама иза леђа , иду задригли "Тотовци" и тешком чизмом ударају сваког постројеног логораша под колено. Ко поклецне или падне, не сме ни да се диже. Ко остане на ногама, "трком" на другу страну; међу одабране, снажне, за тешке радове у Немачкој (а биће то у Норвешкој, северно од Поларног круга!). А они који су поклекнули и седе, иду у логор, осуђени на лагано, али сигурно умирање, ако баш тих дана не буде наступ на којем усташе убијају маљем или ножем.

РАСТАНАК У ЈАСЕНОВЦУ

М и који смо издржали "Тотовску" пробу и преглед, нас две-три стотине, издвојени смо у посебан угао логора, под управом Тотовца-Немца, који с времена на време долазе да траже радну снагу за Немачку. У томе посебном делу логора су и бараке. Тако смо и смештени у бараке. Одвојени смо жицом од осталог логорског простора (као од Славије до Калемегдана, па и Дунава). А између нашег, издвојеног ("Тотовског") логора и оног главног, самртничког, мученичког (који је ограђен посебном и дуплом бодљикавом жицом) брисани је простор; тридесет метара размака од њихове до наше жице. По томе простору шетају или претрчавају, као да нешто "вежбају", усташе. Ваљда надзиру да се неко не би из оног логора извукао да пређе у наш, издвојени, "Тотовски" логор . А ми добијамо храну од Немаца. Три пута дневно по порцију куване, војничке хране! Једемо из порција, а наша мученичка и осуђена браћа стала уз њихову жицу и гледају нас! Гледају како једемо? Шта ли? Гледају они гладни који су стигли у транспорту с нама. Међу њима, ваљда, и понеки рођак, брат, отац, стриц, шта ли? Довикују (Немци то допуштају, а усташе се зато не противе), распитују се, мученици, за познате или рођаке из наше групе, нешто поручују: "ако икад видиш моје". Машу, поздрављају, крсте се. Знају или осећају да смо се растали заувек. А знамо и ми! А кад добијемо порцију окрећемо леђа или се кријемо у бараци, да нас не виде са порцијом. Или да ми њих не гледамо? Шта да им кажемо једући? Ми овде чекамо спас: пут за Немачку. Па ћемо тачно 17. маја 1942. (била је недеља!) кренути из Јасеновца: путничким возом; у купеима; до Земуна, до "Сајмишта" на Сави; а одатле, почетком јуна, бродом, Дунавом, за Аустрију и Немачку.

То је био наш растанак у Јасеновцу. Знамо да су тамо остали Добро и Чедо Мандрапа. Не знам где им је, да ли с њима, страдао и отац. Не знам ни којим ће следећим транспортом, из Сарајева, стићи у Јасеновац Вукашин Мандрапа из Клепаца и Сарајева. Не знам ни да ли је затекао живе Чеду и Добру.

ЛОГОРАШКИ ПОГЛЕД НА СРПСКУ ИСТОРИЈУ

Tада смо први пут али заувек (!) схватили: неважна је, нашем непријатељу неважна наша подела на четнике и партизане. Тако се делимо ми ! А за "њега " cвu смо ми "логораши", логорашка нација! То ће нам, својом одлуком о Србима (1944. и 1989-1999 . ), показати и наши ратни савезници : да смо за њих народ чију историју обележава логор (а не "устанци" и "победнички ратови"). Зато о историји Срба треба - поред четничког, устаничког, партизанског или ратничког и побуњеничког, у сваком случају митоманског искуства и суда - треба саслушати и проучити искуство логорашко , да бисмо то искуство уградили у нашу веру, душу и виталност заједнице !

То ћемо, управо логорашким доживљајем рата, схватити и кад се будемо враћали из Немачке, из логора и заробљеништва (ко се вратио!), године 1945, у земљу тобоже "ослобођену". А вратили смо се заправо у логор : додуше, мирнодобски, али логор! То су нам досудили Савезници, кад је Црвена Армија, њиховом одлуком и договором, предала тито-комунизму 20. октобра 1944: Србију са Београдом! Већ тада је Србија постала логор, у којем је тито-комунизам учинио cвe да нам убије душу! да не гледамо своју историју, као што - једући храну из порција у Јасеновцу - нисмо гледали или могли да издржимо поглед на браћу која су осталу с ону страну друге жице, у Јасеновцу!

А тамо је остао Вукашин и Христос с њим, у Јасеновцу! Икона и охрабрење кад смо на дну наше историје, обележене логором и логорашким искуством. Свети Старац Вукашин из Клепаца, логорашка свест српске историје , наша жива вера, наш Тумач и Заступник пред Христом. С њим никад не можемо заборавити да је "свијет oвaj тиран (чак) и тиранину, а камоли души благородној !", те да нас са овога дна не може подићи никакво политичко решење ако нас не подигне смиреносш eepe Светог Вукашина Јасеновачког.

Свети Вукашине Јасеновачки Мучениче, моли Бога за нас!

http://www.jasenovac-info.com/biblioteka/sveti_Vukasin.html

Kraljevina jugoslavija je bila veoma loša država, šta više diktatura je bila najčešći oblik vladavine Karađorđevića. Ćak je i demokratija , sem u početetku , bila dirigovana. Postojale su zabranjene stranke. To što ste vi Srbijanci mazohisti , pa žalite za takvom državom , samo govori o tome zašto mnogi sada žale za Slobodanom Miloševićom.Evo na ovom forumu ima mnogi koji žale za kraljevinom i Slobodanom Miloševićem, gde je tu rezon?

Mpžemo mi raspravljati do besvesti, jedno je evidentno Draža je igubio rat, a Tito dobio. Još mi niko nije odgovorio da li bi Draža da je bilo obrnuto ubio Tita? Ako zanemarimo građanski rat, koji nam ništa dobrog nije doneo, pitam vas šta je Draža dobro učinio za srpski narod? Draža je gubitnik i kao takvom mu je mesto u istoriji, to što ga je jedan Hrvat nadmudrio i što je vladao Srbijom , to vas boli.
Tito je bio diktator, ali pravi , a ne upola kao Milošević. Nešto slično kao Putin, zar ne? Još samo da je bio Srbin u dupe bi ga ljubili, neko od vas. Inače pošto je Tito bio komunista nacija mu nije predstavljala neki probem, a to što je dao naciju Crnogorcima, Muslimanima i Makedoncima, stvar je diskusije. Da li su Srbi ikada Muslimane smatrali svojima, ili su ih zvali poturicama, Turcima i sl. Da li ima Crnogoraca koji se osećaju kao nacija? Da li su Makedonci Srbi(kralj im je na silu menjao prezimena)?
Dakle da rezimiram Tito je bio skot, ali neosporno je da je od šedesetih godina pustio narod da slobodno živi, samo pod jednim uslovom , da ne vodi politiku suprotno njegovoj.Da li bi danas pristali da vam Tadić bude diktator, ali da u zamenu za to možete da kupite kuću, imate dobar posao, besplatno se školujete, lešite kvalitetno i nemate komšiju glupaka koji je na prevaru zaradio milione evra. Mnogi bi pristali, zar ne? E tu je bila tajna Titove vladavine, retko ko se protiv njega bunio , jer je država bila respektovana , a narod osećao da ima perspektivu. Da ponovim , pošto taj deo namerno propustite da pročitate, Tito mi se nikada nije dopadao, iako mu neosporno priznajem da je bio veoma sposoban vladar.Držao je dizgine u svojim rukama.