Lihvari

Stan kupljen na kredit Srbi plaćaju kao dva stana. Za 50.000 evra kredita posle 20 godina vraćaju više od 100.000 evra

BEOGRAD - Stan kupljen na kredit Srbi plaćaju kao dva stana. Srećnik koji sa srpskom platom ispuni sve uslove i dobije kredit, na kraju dvadesetogodišnje otplate, kad podvuče crtu, vidi da je isplatio dva stana. Tako, na primer, sa kamatnim stopama koje daju naše banke, za kredit od 50.000 evra klijent posle dvadeset godina mora banci da plati više od 100.000 evra.

Iako je Vlada najavljivala da će kamate na stambene kredite biti povoljnije osnivanjem Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, one se i dalje kreću oko "astronomskih" 8-9 odsto. Za običan svet, kredit za stan tako ostaje samo san. U Rajfajzen banci, na primer, potrebno je da imate platu od 796 evra da biste dobili kredit od 50.000 evra sa depozitom od 20 odsto, koji bi otplaćivali na 20 godina.

Rata bi iznosila 398 evra, a efektivna kamatna stopa bila bi 9,41 odsto. Kada se mesečna rata pomnoži sa 240 meseci, koliko je potrebno za otplaćivanje kredita, banci će posle dvadeset godina biti isplaćeno čak 95.572 evra. U modelu sa učešćem od 20 odsto, za kredit od 50.000 evra mesečna rata iznosi 442 evra, a posle dvadeset godina suma koja se vraća popeće se na 106.046 evra.

Slična stvar je i u Komercijalnoj banci, gde za kredit od 50.000 evra sa učešćem od 20 odsto posle dvadeset godina mora da se vrati 101.414 evra. Mesečna rata iznosi 422 evra, a minimalna plata za toliku ratu je 1.060 evra. Mesečna rata za kredit ne sme da prelazi 40 odsto od plate. Slično je i u HVB banci, gde se kredit od 50.000 evra može dobiti bez učešća. Rata iznosi 416 evra i ne sme da prelazi polovinu plate. Posle dvadeset godina "nakupi" se 99.840 evra.

Goran Milićević, član uprave Komercijalne banke, kaže za Kurir da ima više klijenata koji žele kredit nego što ta banka može da odobri.
- Pri uzimanju kredita postoje ograničavajući faktori. Najpre se vodi računa o platnoj sposobnosti klijenta, čija rata za kredit ne sme da prelazi 60 odsto njegove plate. Zbog toga dajemo i mogućnost spajanja plata supružnika.

- Drugi ograničavajući faktor jeste naš limit koliko kredita možemo da odobrimo. Mi nemamo stabilne dugoročne izvore finansiranja. Naša štednja je uglavnom na tri godine, a na prste jedne ruke mogu da se prebroje oni koji štede na dvadeset godina - kaže Milićević.

On navodi da se do kredita jako teško dolazi i da banka mora da ima još neki interes sem ekonomskog da bi ga dodelila klijentu.
- Teško da neko ko dođe "s ulice" može da dobije kredit. Moramo da imamo još neki dodatni interes da bi ga dodelili. Najbolje bi bilo, na primer, da taj klijent radi u firmi koja je naš važan poslovni partner - naglašava Milićević.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da su stambeni krediti još samo demagogija ministra finansija Mlađana Dinkića.
- On iz budžeta izdvaja novac da bi dao bankama i na taj način pomogao samo deo stanovništva koji može da otplaćuju rate. Kamate na kredit su i dalje jako velike, a da bi se to promenilo, potrebno je da se poboljša naša privredna situacija, koja je veoma nestabilna. Bankama bi veoma odgovaralo kad ne bi morale da ostavljaju polovinu svojih deviza u Narodnu banku Srbije. Ali ako bi se to desilo i ako bi banke smanjile obaveznu rezervu, odmah bi se pokrenula inflacija - kaže Kovačević, dodajući da nije optimista kada je reč o smanjivanju kamata na stambene kredite.
      

Dobro se raspitati o rati za kredit

Raško Tomašević, direktor Sektora za marketing i PR u HVB banci, kaže za Kurir da klijenti dobro moraju da paze kad uzimaju stambeni kredit. Od banke bi obavezno trebalo da traže podatak koliko će im konkretno biti mesečna rata.
- Računica oko kamate na kredit jako je zamršena i građani moraju dobro da paze. Od banke moraju da traže sve modele koje ona nudi, pa da se preračunaju šta im odgovara. Recimo, jako je važno da li se uzima kredit sa učešćem ili depozitom. Iako je nekad manja kamata na kredite sa depozitom, posle dvadeset godina klijent, u toj varijanti, vraća više para nego da je uzeo kredit sa učešćem, koji u startu ima veću kamatnu stopu - kaže Tomašević.
      
      
      
   
Kurir \ M. L.