EKSKLUZIVNO: Dramatična ispovest ministra Velimira Ilića
POBEDIO SAM RAK KOŽE!
Početkom ove godine prilikom rutinskog pregleda na Kliničkom centru ministru Iliću otkriven je opasan karcinom kože!

Rezultat uzorka me je dokusurio! Dijagnoza "karcinom kože". Uh, kad se setim tog pakla... Uh, pa ona Onkološka klinika...

"Gotovo je! Pomislio sam da je gotovo čim su stigli rezultati uzorka! Odmah mi je palo na pamet da je od karcinoma kože nedavno umro i moj otac Sreten... Sve to što mu se događalo, odmah mi se vratilo. Ceo taj ciklus... Dan kad je saznao da boluje od raka i dan kada je umro! Ta porodična genetika me je užasavala! I odmah mi se odvrteo čitav film, ceo moj život. Iskreno, uplašio sam se kao nikada ranije u životu...".

"I sada ponekad odem do ogledala da vidim da, ne daj bože, neki mladež nije promenio izgled, što je prvi simptom koji ukazuje na karcinom kože. Doktori su mi posebno skrenuli pažnju da ne ulazim u taj "film", da me ne hvata panika... Ipak, dobro se držim. Stvarno dobro. Ali, nekad... Šta ćete, to je jače od čoveka!!!"

BEOGRAD - Ministar za kapitalne investicije i lider Nove Srbije Velimir Ilić pobedio je opasan rak kože posle višemesečne teške bitke s tom opakom bolešću! U ekskluzivnoj ispovesti za Press ministar Ilić najpre potvrđuje da je početkom ove godine bukvalno osedeo preko noći, odmah po saznanju da boluje od raka:
- Gotovo je! Pomislio sam da je gotovo čim su stigli rezultati uzorka! Odmah mi je palo na pamet da je od karcinoma kože nedavno umro i moj otac Sreten... Sve to što mu se događalo, odmah mi se vratilo. Ceo taj ciklus... Dan kad je saznao da boluje od raka i dan kada je umro! Ta porodična genetika me je užasavala! I odmah mi se odvrteo čitav film, ceo moj život. Iskreno, uplašio sam se kao nikada ranije u životu. Odjednom se sve srušilo... - priča nam ministar u svom kabinetu u zgradi Vlade. Govori neobično tiho, jedva čujnim glasom... Kao da to nije isti onaj Velja koji je do pre pola godine kipteo od snage, energije, neretko i od besa.

Pekao se kao na žeravici

Velimir Ilić govori o "čudnoj igri sudbine" koja mu je potpuno promenila život. Početkom januara, negde odmah posle Nove godine, otišao je u Klinički centar da sanira povredu na povređenom prstu. Mislio je, seća se, samo da to što pre obavi pa da se vrati na veoma važan sastanak. Lekar koji mu je čistio ranu u jednom trenutku ga je zamolio da skine košulju.
- "Skinite to, gospodine Iliću, da vas ne poprskam", rekao mi je... Kad je video mladež koji sam povredio tako što me je policajac za vreme petooktobarskih demonstracija pogodio dimnom bombom, rekao je da bi i to trebalo sanirati. Ja do tada nisam ni obraćao pažnju na tu povredu. Ubrzo su mi operisali mladež i uzeli uzorak - seća se Velja. I već tada je, kaže, počeo da se peče kao na žeravici. Nije imao mira i, mada je pokušavao, nije uspevao da otera crne misli.
- A onda su stigle najgore vesti... Rezultat uzorka me je dokusurio! Dijagnoza "karcinom kože", a preporučena terapija - potpuna promena načina života i strogo mirovanje. Uh, kad se setim tog pakla... Krenule se terapije, pregledi, svakodnevni odlasci na Onkološku kliniku. Ko je u tom odeljenju proveo jedan dan, taj zna šta je pakao! A tek prenoćiti tu! Operisao me je doktor Zamlakar, načelnik onkologije u Tiršovoj. Posle su mi pomogli i na VMA. Posebno sam zahvalan načelniku Miodragu Jevtiću, koji je organizovao čitav jedan tim lekara da se brine o meni. Posle operacije i terapije, sve su detaljno vadili, pregledali svaki mladež, ožiljak... Uradili su mi i one markere. Srećom, nije bilo nikakvih znakova da se prenelo negde, pa ni na obodima, što je jako važno. Sve te pretrage trajale su možda i više od mesec dana... Na kraju su mi rekli da nije opasno po život. Ali, jedno godinu dana ne smem na sunce, ni da se kupam na suncu. Ma, ništa! Rekli su mi: "Roštilj, alkohol da uzmeš, pa to je čista smrt!" - priča vidno promenjeni Velja.
Posle svega, kad vidi koliko je imao sreće što je na vreme sasvim slučajno otkrio zloćudnu bolest, kaže da ni ne pomišlja da uleće u nove političke žestoke okršaje. Novine, kaže, uopšte ne čita već šest meseci. Televiziju i ne pogleda, a saradnicima je zabranio čak i da mu donose pregled štampe. I mobilni telefon je, svesno, zaturio u stranu. Javlja se samo "kad prepozna poziv".
- Tu sreću u nesreći da se bolest otkrije na vreme ne želim da prokockam. Neću da se igram životom. Inače, ja pre toga nikad nisam bio bolestan. Zato mi je bilo još teže. I baš zbog toga savetujem svima da se malo redovnije kontrolišu, da idu na sistematske preglede, jer mnoge bolesti mogu da se izleče ako se otkriju na vreme... - apeluje Velja. Sada se, kaže, već oseća mnogo bolje i može više da radi. I za vreme bolesti, naglašava, obavljao je sve svoje poslove.

Porodica u panici

- Radio sam, ali su me bolest i pojačan stres iscrpljivali. Žena i deca su to na početku jako loše primili. A mene je izjedao osećaj da sam započeo neke vrlo važne poslove i da ih možda neću završiti... I stalno sam mislio: "Bože, hoću li ih posvršavati." Bili su to neki moji životni poslovi i kod kuće i na poslu. Stalno me je to proganjalo... Ipak, najteže mi je bilo dok sam boravio u bolnici sa svim tim ljudima kojima nema spasa... Evo, pored mene je ležao dečko od 21 godine, k'o od brda odvaljen... Ali, on, nesrećnik... Nema mu spasa! Njegova dijagnoza je ista kao moja, njegov otac je umro od toga u 42. godini. Kod njega su već bile krenule metastaze kad se podvrgnuo terapiji. I jedan moj dobar prijatelj nije imao sreće. Kod mene, bogu hvala, sve je dobro prošlo, iako sada stalno idem na kontrole. Sada već znatno ređe, jednom mesečno. Kontrolišu se sve promene na telu jer je moguće da se na nekom drugom mestu pojavi, pošto ja imam puno tih nesrećnih mladeža... Evo, neki dan sam bio na VMA i, srećom, nema tragova... - govori Velja, i priznaje da je pre neki dan živ premro od straha kad je, brijući se, povredio jedan mladež.
- I sada ponekad odem do ogledala da vidim da, ne daj bože, neki mladež nije promenio izgled, što je prvi simptom koji ukazuje na karcinom kože. Doktori su mi posebno skrenuli pažnju da ne ulazim u taj "film", da me ne hvata panika... Ipak, dobro se držim. Stvarno dobro. Ali, nekad... Šta ćete, to je jače od čoveka!!!
GORAN ĐOGIĆ

Jeo kilo luka dnevno

Velja tvrdi da svaka bolest, uočena na vreme, može da se pobedi ako se čovek potpuno posveti izlečenju. On sam, uveren je, najbolji je primer za to jer ranije nije zarezivao bilo kakva pravila, a sada se podvrgao najstrožem mogućem režimu ishrane.
- To je posebna priča. Recimo, jedno mesec dana nisam smeo kap vode da okusim. Pio sam isključivo čaj od koprive. Termos na dan. Hleb nisam smeo da primirišem. Jeo sam samo crni luk, i to jedno kilo na dan. I šargarepu... - otkriva Velja.

Zvao ga i Koštunica

Ministar Predrag Bubalo, s kojim je posebno blizak, Zoran Lončar i druge kolege iz Vlade stalno su bili uz Velju dok je bio bolestan. Usred gostovanja u jednoj TV emisiji, pozvao ga je i "šef Koštunica":
- Sećam se da su se emitovale reklame i on me je tada pozvao. Kažu mi: "Veljo, zove vas Koštunica". Voja pita: "Veljo, brate, šta je, kako si?" - priseća se Ilić. Premijer mu je, ističe, tada obećao svu pomoć i održao reč:
- Pri ruci su mi stalno bili ljudi iz premijerovog kabineta, kao i kolege. Svi politički protivnici koji su znali za pakao kroz koji sam prolazio poštedeli su me direktnih napada. I uvek su me pitali kako mi je. Skidam im kapu na tome... - zahvalan je Ilić.

Izvor: Press

Da je bio neko drugi kako bi prosao?

@cyber cow

nikako dosad bi vec c'rko!