"Topalovići" iz cele Srbije okupili su se u petak u Hali 1 Novosadskog sajma. Šesnaest proizvođača pogrebne opreme do nedelje će predstavljati svoje sanduke, religiozna obeležja i ostalu opremu za ukop. Najvredniji eksponat na "samitu grobara" nalazi se na štandu firme iz Subotice. Cena mu je 1.400 evra.

Iz Bačke Topole stigao je džinovski sanduk u obliku krsta. Radoznali prolaznici zbijaju šale da liči na avion. Jedan prišao, pa lupka prstom. Kaže "Bato, je l’ ovo stvarno hrast?" Drugi, pita može li da proba kako mu "leži".

"Grobarski je posao kao bajka", skoro da uzdiše. "Nema reklamacija, bre. Niko još nije došao da se žali da mu je sanduk neudoban."

"Pre nekoliko godina, jedan klijent iz Požarevca tražio nam je da napravimo sanduk metar visine, za njegovu suprugu. Hteo je da pokaže koliko voli svoju ženu", kaže Sabolč Osavi, komercijalista u jednoj od firmi na sajmu. "Takav sanduk od hrastovine košta i 1.200 evra. Sanduk u obliku velikog krsta prodali smo pre nekoliko godina jednoj rumunskoj crkvi, po ceni od 2.000 evra."

Privlači pažnju i impozantni sanduk sa klima uređajem. Telo valjda duže ostaje sveže, šta li. Na jednom naslikana i "Tajna večera". Svega nekoliko metara odatle, sanduk od topole sa poklopcem iz dva dela, model "130".

"U ovakvom sanduku sahranili su Zorana Đinđića, Slobodana Miloševića, a i Ceca je ovakav za Arkana naručila", preporučuje proizvođač.

Ovde su se okupili proizvođači opreme, koju u "drugoj ruci" prodaju pogrebna preduzeća. A, dešava se da ponekad i neko od posetilaca hoće da kupi sanduk. Dođe baba, pa kupi sanduk, pa ga drži na tavanu. Nema ko je da sahrani, pa bolje da komšiji kaže da ima sanduk, nego da mu da pare, a da ih ovaj potroši.

Na policama uredno poslagane urne. Skuplje staju i po 150 evra, a postoji i mogućnost da se pepeo rasparča i u tri manje. Ako ima više naslednika. Kod svakog štanda postavljeni stolovi, gde prodavci i klijenti veselo razgovaraju. Iako im sanduci stoje uz glave, meze, kikiriki i grickalice. U čašama pred njima - sokovi, vinjak i rakija. Gosti uglavnom sredovečni. Oni stariji ne dolaze. Plaše se, valjda, i da prođu pored sanduka. Da ne naslute.

Svetska ekonomska kriza dokazala je da je smrt i dalje jedini siguran posao, ali više ne toliko isplativ. Neki od proizvođača kažu da se manjak poslova u privredi, baš kao i novca kod stanovništva, odražava i na njihov posao.

Izvor: MTS-Mondo