Dragutin Dimitrijević Apis bio je generalštabni pukovnik vojske Kraljevine Srbije. Rođen je 10. avgusta 1877. u Beogradu, a streljan 14. juna 1917. u Solunu. On je smislio i organizovao oficirski puč, ali ubistvo kraljevskog para Obrenović nije bila njegova ideja.

Neobičnom sugestivnom snagom na sve s kojima je dolazio u dodir, Dimitrijević je još kao đak imao silan utecaj na svoje drugove. Završio je 26. klasu Vojne Akademije u Beogradu i već kao potporučnik počeo je kovati planove o promeni režima Aleksandra Obrenovića. Kao jedan od osnivača i najaktivnijih članova oficirske zavere protiv kralja Aleksandra i kraljice Drage, D. je u noći 29. maja poveo zaverenike iz Oficirskog Doma u dvor, gde je, za vreme traženja kralja i kraljice, teško ranjen s tri metka u grudi. Zahvaljujući svojoj snažnoj prirodi D. je prebolio te rane , i njegov uticaj na oficire i poslove u vojsci stalno je rastao. Ni njegovo i privremeno službovanje u Valjevu ni njegovo jednogodišnje odsustvo iz zemlje, na vojnim studijama u Berlinu, gde je otišao, pošto je ranije svršio viši tečaj Vojne Akademije u Beogradu, nisu mogli umanjiti taj utecaj.
1911. D. je sa svojim drugovima osnovao tajno udruženje Ujedinjenje ili smrt, poznato pod imenom Crna ruka. Za vreme same mobilizacije u septembru 1912. teško je oboleo od trovanja krvi i vraćen u Beograd, tako da nije mogao učestvovati u balkanskom ratu. Kao šef obavještajnog odjeljenja Ministarstva Vojnog D. je stekao veza s nacionalnim radnicima iz mnogih krajeva.
U I svetskom ratu je rukovodio obaveštajnom službom. Potom je bio načelnik štaba Užičke i Timočke vojske. Zatim, pomoćnik načelnika štaba III armije. Apis je u decembru 1916. uhapšen na solunskom frontu kao član tajne organizacije Ujedinjenje ili Smrt, za koju je tužba tvrdila, da je prevratnička s političkim ciljem u samoj zemlji. Pored toga u tužbi se navodilo, da je prikrivao Rade Malobabić i Muhameda Mehmedbašića, koji su bili istom tužbom optuženi, da su 29. avgusta 1916. izvršili atentant na prestolonasljednika regenta Aleksandra, kada se automobilom vozio iz Ostrova u svoj logor. Proces je vođen u Solunu pred vojnim sudom za oficire. Presudom od 2315 1917 D. je osuđen na smrt, a streljan je 14. juna 1917. u solunskom polju zajedno s artiljerijskim majorom Ljubom Vukovićem i Radom Malobabićem.

Pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis bio je veliki patriota. Vladavinu Aleksandra Obrenovića smatrao je pogubnom po Srbiju. On je smislio i organizovao oficirski puč, ali ubistvo kraljevskog para nije bila njegova ideja. Bio je ranjen prilikom zauzimanja dvora i nije mogao da spreči ubistvo. Proučavajući njegov slučaj mnogi su uvideli (Arčibald Rajs, Dejvid Mekenzi, itd.) da Solunski proces na kome mu se sudilo 1916. nije bio zakonski regularan. Apis je bio nevin. Ali, srpski političari su ga se bojali. Bio je neko ko je mogao da kontroliše afere u Srbiji posle rata. Zato su lideri srpske vlade u izgnanstvu rešili da iskoriste trenutak i eliminišu ga.

Na obnovljenom sudskom procesu 1953 u Beogradu je rehabilitovan.

Izvor: Wikipedia

Inace, cisto da znas postoje velike indicije potkrepljene dokumentima i odredjenim cinjenicama, koje ukazuju da je kao nemacki mason radio i za ondasnji II Rajh. . .

Apisa sahranjuju u Aleji velikana

Marko R. Petrović, Sonja Šulović   | 31. 10. 2015. - 15:46h | Komentara: 4
Kosti pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa će, nakon što budu prenete u Srbiju, biti sahranjene u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju, nezvanično saznaje “Blic”.


Prethodno je razmatrano da Apisove kosti, kao i kosti druge dvojice “crnorukaca” osuđenih u Solunskom procesu, majora Ljube Vulovića i Radeta Malobabića, budu sahranjene na Kalemegdanu. Crkva se, međutim, nije složila da to bude u Crkvi Ružici. Druga moguća lokacija bila je kosturnica branilaca Beograda, u neposrednoj blizini crkve, ali se i od te varijante odustalo.


Aleksandar Vulin, čije Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vodi proces prenosa Apisovih kostiju, juče je samo rekao da su razgovori sa Skupštonom grada u toku i da veruje da će brzo biti odlučeno gde će biti sahranjeni streljani pripadnioci “Crne ruke”.

Sve saglasnosti za ekshumaciju i prenos kostiju su dobijene, i od grčkih vlasti i od SPC, kao i od potomaka Radeta Malobabića. Apis nije imao potomke, a nadležni nisu uspeli da utvrde da li je major Vulović imao potomke.

- Biće mi ogromna čast ako uspem da poželim dobrodošlicu kući Apisu i njegovim drugovima koji su s njim i otišli u smrt. Oni nisu zaslužili da leže u neobeleženim grobovima. Verujem da će se konačno vratiti iz bratske Grčke i naći svoje mesto u Srbiji, čime ćemo imati i osećaj da smo se malo više ujedinili - istakao je Vulin.

Ministar je učestvovao na okruglom stolu „Heroji ili otpadnici - Apis i drugovi”, organizovanom na Sajmu knjiga povodom knjige „Pukovnik Apis“, čiji je autor Apisov sestrić Milan Ž. Živanović. Reč je o fototipskom izdanju iz 1955. godine, a koje su, uz predgovor dr Mila Bjelajca i govor Slobodana Jovanovića o Apisu, nakon šest decenija objavili „Prometej“ i RTS.

Živanović je čitavog života prikupljao dokumentaciju i odigrao veliku ulogu za proces rehabilitacije i obnovu procesa na kojem je optužen njegov ujak.

- Zaostavštinu Milana Živanovića čuva SANU, a dokumentacija koju je prikupljao pravljena je kao doktorska disertacija i 1955. izašle su dve knjige, „Pukovnik Apis“ i „Solunski proces 1917“. Sada konačno imamo knjigu koja je izuzetno važna za istoriografiju - istakao je istoričar dr Aleksandar Životić.

On je podsetio da je borba za rehabilitaciju Apisa i drugova trajala tokom međuratnog perioda, a da su se uslovi stekli tek nakon 1935. godine.

- Vlada je 1941. godine raspravljala i o pitanju prenosa posmrtnih ostataka. Trebalo je da kralj Petar II održi govor. Rat je to omeo, a 1953. godine uz pomoć tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Rankovića obnovljen je sudski procec i Apis je rehabilitovan - dodaje Životić.

Istoričarka Olga Manojlović Pintar ranije je ocenila da “Apis ima mesto u srpskoj istoriji, ali nikako ne može biti proglašen za heroja koji treba da bude uzor mladim generacijama”.
 
Srbljanović: Bio je kukavica
„Apis je pre svega bio velika kukavica, preležao je balkanske ratove, a da nisu znali šta mu je. Kako se potpiše mir, tako se on pridigne iz kreveta, pa kako dva meseca kasnije kreće drugi rat, on mora u banju, pa Drugi balkanski rat preleži u banji. Pa se pridigne čim se završi i taj rat“, napisala je 2013. godine za „Peščanik“ spisateljica Biljana Srbljanović, koja se Apisom bavila i u predstavi „Mali mi je ovaj grob“.

Izvor: Blic

crnorukci su bili samozvani zastitnici srpstva koji su zeleli i donekle uspevali da kontrolisu vlast u srbiji posle atentata na obrenovice. svaka normalna drzava bi ih pobila znatno pre soluskog procesa.

Па ти издајници су сарађивали са твојим босанским талибанима.

kojim mojim bosanskim talibanima? bio sam u bosni tri puta u zivotu. o cemu pricas?

Добро Санџаклија, није шија него врат. Како год, кад наш Фирер Путин буде ослободио Србију добићеш зелену траку.

rodjen sam i odrastao u valjevu paranoiku

Јака муда, ваљевски црвени отпораши. 
У др. св. рату сте гурнули српске цивиле да гину ко глинени голубови, док сте читали комунистичку литературу у некој медвеђој јазбини.
А онда 90их били и против Слобе.

А што сад не идете на КиМ да ратујете ?

Сад си у фашистичком БГу ?

m,eni ti delujes kao tipican fasista

Наравно свако ко није ваш црвени бандит, он је фашиста.
о/

nisam komunista, ali to ne zameram ljudima, cak postujem, dok sa fasistima ne bih ni razgovarao. zato cao

Што кажу четници у једном партизанском филму: "Са комунистима ни на свадбу ! "