Брак је уговорни однос двоје људи и као такав је регулисан законом о браку. Али никакав правни уговор ни издалека не може обухватити све димензије тако сложеног односа као што је то однос двоје људи који се воле. И зато су односи двоје људи уређени једним важнијим, али далеко мање јасним уговором. Реч је о психолошком уговору који између себе партнери склапају, свесно и несвесно, у првим фазама развоја везе. Овај психолошки уговор се не дефинише само речима, већ далеко више понашањем, следом акција и реакција двоје људи. Њиме двоје људи заједнички одређују какав ће однос имати, која партнерова понашања их одушевљавају, која су прихватљива, а која су им неприхватљива.

Овај уговор се не дефинише одједном, већ га пар „пише” током извесног периода упознавања. И зато сваки пут када се у односу појави нешто ново, од реакције оног другог ће зависити да ли ће се то понављати, да ли ће постати прихватљив образац у датом односу. На пример, ако мушкарац у наступу неоправдане љубоморе ишамара своју девојку, а она олако пређе преко тога јер је то схватила као доказ његове љубави, вероватно ће они имати такав однос у којем је на психолошком нивоу договорено да је љубомора пожељна, а физичко насиље прихватљиво.

Раније се због јасно дефинисаних полних улога много шта подразумевало јер је било одређено друштвеним уговором, али данас то више није случај. Због тога је данас психолошки уговор све важнији. Што двоје мање подразумева у односу, то би требало да више и отвореније разговарају о односу. Када пар има проблеме други избегавају да се мешају јер поштују интиму пара. Ни држава не жели да се меша: када једно жели да раскине правни уговор, да се разведе, држава не улази у то ко је крив, већ се имовина стечена у браку по аутоматизму дели напола. Из тих разлога и код нас је све популарнији предбрачни уговор којим се штити будућа имовина у случају да дође до развода.

Психолошки уговор је важнији од предбрачног, јер ако је он добар, неће бити потребе за предбрачним. И зато је веома важно да људи који улазе у озбиљну везу јасно и отворено разговарају о томе шта тачно очекују од партнера, везе и живота. Шта хоће да дају, а шта желе да приме? Наравно, и шта никако не желе.

Већина људи се мења полако, али се током времена те мале промене слију у једну велику. И зато је добро да парови који су дуго заједно сваке седме године преиспитају уговор на којем је засновано заједништво, да га потврде, допуне и измене. Нови договор који је довољно добар за обоје везу обнавља енергијом и живошћу.



Izvor: Politika