мо где је 0 (нулти) час, односно уобичаје-
но за сатни циклус, тамо где је цифра 12.
b) слово Б у виду лигатуре слова Б и сло-
ва В било на месту где данас стоји број
1 (један). То је сасвим логично и у скла-
ду са мировозрењем КолоВена (древних
СлоВена). Наиме Бог (Вид) је дакле је-
дан; Слово «Б» је било истовремено:
 слово «буква» («буки») и
 реч «боугк» што је означавало једно
исто – и бога, и реч слово – «буква».
c) Слово В и реч Вид који је Бог СветоВид
са четири појавна облика.
Радило се о монотеистичком веровању
да је Бог један, праПочетак свега, без об-
зира на чињеницу да су КолоВени/Сло-
Вени схватајући га као једног прославља-

ли његова различита јављања. То истов-
ремено објашњава зашто:
 су многе праСлоВенске насеоби-
не на подручју данашње ВенГрије
(ми Срби неправилно говоримо
Мађарске) задржале назив Рац (Rac
Korastur),
 Србе на простору ВенГрије и данас
називају: Раци (од Рази, Раси: род
првобитни).
Неосновани назив ћирилица само потврђује
да Ватикан и Ромеји Византије путем на изглед
безначајних језичких трансформација, којe је
Кирило (Константин Философ), несумњиво
учинио у већ постојећој азБуци, успели да од-
воје СлоВене од ризнице њиховог знања, која
су била садржана у књигама и преписима, који

су већ били сачињени помоћу већ постојеће
азБуке. Несумњиво је да су антички народи
називали Србе људи књиге, па је очигледно да
је народ книге имао и своје писмо – азБуку.
Али реформа Кирилова, на жалост, није била
и последња реформа српског односно словен-
ског писма. Захваљујући изменама претходна
знања СлоВена су остајала непозната новим
поколењима српског и слоВенског монолита,
а сам народ је излаган поделама на нове наро-
де, нације и још мање друштвене целине, услед
чега су те мање групације биле принуђене да
мењају веру па и језик, као једно од основних
обележја сваког народа.
Свети Сава Српски (1174–1235), како га с љу-
бављу зову у Русији, написа на пергаменту
Крмчију (од речи крманити, овде: управљати

се) или, како сам пише, Законоправило, које
постаде званични црквени и грађански кодекс
у Србији од 1219, у Бугарској од 1221. и у Ру-
сији од 1272. године. Крмчија је обухватала за-
коне римског права, који су и у античка време-
на, и у условима савремене цивилизације били
основа тржишне економије.
Законоправило Светога Саве је написано у XIII
веку, на језику и писму, азбуци, који су били
заједнички у Србији, у Русији и Бугарској, што
је био израз јединства православних СлоВена.
Законоправило Светог Саве, се због сталних ре-
форми азбуке данас тешком муком чита и у Ру-
сији и у Србији, па се чак и “преводи” са срп-
ског на савремени српски језик! У току преда-
вања које сам одржао у јуну 2003. године у Уд-
ружењу писаца Србије (у присуству Миодрага

Петровића, који прилагођава овај бисер нашег
права, етике и знања савременом српском јези-
ку), скренуо сам пажњу да је смртни грех корис-
тити израз «превод» када је у питању српскос-
ловенски текст Законоправила – али не смртни
грех тог зналца неколико страних језика, који је
дао уводно излагање моме предавању, већ смр-
тни грех оних који су нас смишљено одвојили
од те ризнице знања, која је садржана у Зако-
ноправилу. Да би се схватила оправданост так-
вог мишљења треба знати да је с временом За-
коноправило Светог Саве изгубило значење
грађанског кодекса, али је постало део моралног
права и у Србији и у Русији. Данас то дело од-
ређује бит српског народа, његову свест и морал
али на жалост, тај темељни законик ни Срби ни
Руси данас не могу да разумеју без напора.

Зато и није за чуђење, да ову књигу, која би мог-
ла бити откриће како за српске тако и за руске
научне средине и филологе не пише лингвиста
него доктор правних наука. Огромна количи-
на археолошких налаза, који су неспорни дока-
зи и једноставна историјска истина о азБуци и
њеним коренима морају бити објављени, пош-
то противници те истине прибегавају – ћутању
(како је правилно указао Радивоје Пешић),
осуђујући СлоВене на изолацију, чиме покуша-
вају да учине немогућом заштиту азБуке (као
чисто слоВенског писма – од винчанских, ли-
дијских и етруских времена).
У српској православној цркви, на бази копи-
рања «католичких манира», који су неопход-
ни били католицизму за освајање нових тери-
торија, уводи се богослужење на савременом

српском језику, тако да ускоро и православ-
но свештенство неће моћи да чита и користи
такве ризнице знања које су исписане старо-
словенским, црквенословенским односно ста-
росрпским језиком као на пример Законопра-
вило.
Истовремено у осавремењеном тексту Зако-
ноправила Светога Саве (Крмчији), које је и
данас важећи црквени кодекс Српске, Бугарс-
ке и Руске православне цркве:
 једна од најстаријих српских речи, разУм
(која је изведена из истог знака као и реч
РАз односно Раз односно реч/слово А) је
«преведена» као реч стварно,
 реч да “славитсја” (слово Божје) преве-
дено да се свети слово Божје,
 једна од највећих молитви “избави нас

од лукаваго”, преведена “избави нас од
лукавих”, иако никакав превод није пот-
ребан да се Оче наш разуме нити је мо-
гуће даље преводити а да се не изгуби
смисао да лукавци не седе само на стра-
ни, него их убацују међу нас, и томе се
морамо супротстављати препознајући
сопствене слабости на које лукавци ра-
чунају.
Богослужењем на савременом српском јези-
ку ризикујемо да изгубимо још једну везу са
раним изворима слоВенског права и култу-
ре, који су писани винчанском, а затим расен-
ском, па старословенском азБуком а, у сушти-
ни, једном истом азБуком

evo znaka koji nedostaju