Grupa mala, ali odabrana (Josip, Alex i ja) sa nadjosmo oko 18h kod omiljenog im fakulteta elektrotehnike. Posto vazi pravilo "sto pre pocnes, pre ces se napiti" ovako rano sastajanje nam uopste nije smetalo. A pravi razlog naseg izlaska iz kuce je bio Depeche mode night u KST-u koji je pocinjao oko standardnih 23h. (Za sve koji nemaju pojma ko su Depeche, organizovano je spaljivanje na lomaci u sledecu subotu, 11.-og ispred KST-a, sa pocetkom u 18h. U slucaju vremenskih nepogoda, spaljivanje se premesta u odredjeni stan u ulici Radmile Rajkovica (Vojvode Vuka) 10. - prim. aut.)
I sta nam je ciniti? Odgovor je prost: vino. Pored Tasmajdanskog parka je zaista fina prodavnicica sa ljubaznim osobljem gde smo kupili doticnu flasu. Avaj, to je bila najveca greska koju smo nacinili iz vise razloga. No. 1 - Flasa je bila od litru i po, tako da je bilo nemoguce drzati je jednom rukom, a nije to krmaca (pakovanje piva od dve litre - prim. prev.) pa da je drzis sa dve ruke.
No. 2 - Vino je bilo sa minumumom alkohola, svega 10,8 procenata, ko da su ga za decu pravili
No. 3 - ujedno i najbitniji razlog; bilo je razvodnjeno (ocigledan primer - ne boji usta u ljubicasto), tako da je to bilo uludo bacanje para.
U to doba nam se pridruzila i Jelena, pa smo svi uzivali u divnom parku po kome se setala gomila penzosa (a jedan je bio darker - prim. by Alex), decurlije i pasa (svih vrsta i oblika) vukuci za sobom svoje ponosne gazde. Pored nas je proslo barem pet murijasa, ali smo na vreme sakrili/popili vino. A posle mi je Alex otkrio tajnu, panduri obicno ne startuju parove bez obzira kako izgledaju (a mi smo se bas fino obukli: Alex i Josip u crnom, s tim sto je Alex imao crni krejon oko ociju (mojih ruku delo), Jelena u beloj kosulji i plavoj suknji sa plavom sminkom (na ocima), a ja u zelenoj (tamno zelenoj) majici i farmerkama sa smedjim krejonom oko ociju (mojih ruku delo))...
Posto smo popili smrdljivi Game (ako kupujete vino, bezite od tog) krenuli smo na nezaobilazni Kalis. Usput smo svratili do C marketa (iz miloste zvanog chmarket) da dopunimo zalihe i izasli sa 275gr Domacice i veselim Vrancem ili Zdrepcem (nisam bas sigurna). I tako smo visili na Kalisu i polako se napijali. Naravno, Alex je bio u fazonu "daj vino" i kad ga zgrabi ne ispusta. Posto su nedaleko od nas sedele klinke koje su se dale u pevanje narodnjacina, mi smo im odgovarali cime sve ne: gothic, black, samo nek je veselo Naravno, posto je Josipa uvatilo (k'o i sve ostale) on se dosetio da napise narodnjak. I to onaj pravi sa goth strofama da bi u refrenu doslo do pojave ubilackih tendencija. Nazalost, nisam zapamtila strofe, ali se refrena jos uvek jasno secam. I glasio je: "Razgali mi srce, pozdravi mi dusu; budi moja, moja mala, il' cu te za gusu". Pravi grandovski hit U jednom trenutku smo pokusali da odvratimo Alexa od vina:
-Za Alexa vise nema vina; dovoljno si popio
-Ali nisam pijan. Evo, mogu da stojim na jednoj nozi dva minuta
i onda je to poceo i da dokazuje. Posto se veselo klatio tako da nismo bili sigurni da nece izgubiti ravnotezu, pasti sa tvrdjave i razbiti se k'o lubenica, flasa je bila vracena u prave ruke; Alexove Kad je druga flasa bila gotova, sledilo je popravljanje sminke. E, sad zamislite kako ja vesto vadim krejon i popravljam sminku Alexu a zatim sebi, bez ikakvog osvetljenja i ogledalceta. Kad smo dosli na svetlo jos sam se i iznenadila sto ga nisam iscrtala onako polupijana svuda po ocima; izgleda da sam prirodni talenat za takve stvarcicice. Odlucili smo da je vreme da krenemo prema doticnom mestu koje je bilo krajnje odrediste. Naravno, i zbog toga sto sam se dogovorila sa drugaricom da me uvede, jer ja kao sav normalan fakultetski svet nemam clansku kartu za KST, i ona je trebala da mi da njenu, a ona ce opusteno uci jer je vec i paukovi u uglovima znaju. Krenemo mi, kad na trgu veselje. Neki koncertic. Da nece mozda neki izbori skoro, nisam bas obavestena. Jedva smo se probili kroz najezdu samozvanih rockera i metalaca; pa to mora da je bio neki zesci koncerto. Mi odosmo da sacekamo neki bus, pa sta bude prvo 26 ili 27a. Na svu srecu, stize 26 i mi uletesmo unutra. Isla je nekom cudnom putanjom, verovatno iz razloga sto su sve ulice oko trga bile pozatvarane zbog doticnog, gorepomenutog veselja. Izasli smo kod pravnog i kupili u dezurnoj prodavnici jos jednu flasu vinca. Ovaj put je to bio gospodin Arsenije III Carnojevic. Iako se Alex protivio ovakvom izboru vecina glasova je donela odluku da se Arsa ipak kupi i veselo popije.
Stigosmo mi do KST-a, udjosmo unutra (nije bilo problema sto imam laznu clansku), a tamo deset ljudi. Ma, nakupice se u medjuvremenu. Poceli mi da igramo, i posle 20 minuta, vec se poprilicno napunilo. E, kakvih je bilo likova, svih boja, dezena i oblika. Ono gothicarki sto je bilo uglavnom su izgledale kao da su na utovu iliti, kao trokrilni sifonjeri. Jedna plava "macketina", sa sesirom koji se koristio u scenama sahrana u filmovima s pocetka 30-ih godina ovog veka, se veoma ruzno uvijala uz "Dream on", dok je ljubicasta krpa? marama? lelujala oko njenih zamasnih bokova, ali sta ces takav joj je valjda posao. Pauza... Odnosno, odlucili smo da izadjemo da dokusurimo Arsu kog su Josip i Alex brizljivo smestili nedaleko od KST-a. Naravno, Josip je (vidno uroljan), svakoj poznatoj osobi koja bi se pozdravila sa nama pevao svoj narodnjak, a Alex je vecinu vremena provedenog napolju stiskao bocu uza sebe i odusevljeno se smejao. Kad je gospodin Carnojevic dao i svoju poslednju kap, vrnuli smo se inside. A tamo nije moglo da se dise, od magle (by pljuge) koju si mogao da seces nozem. Nonetheless, mi smo se fino iskakali, ne obracajuci paznju na neprestane prolaske ljudi bas pored nas, nebitno u kom smo delu "sale" stajali. U trenutku mi se ucinilo da sam na sebe okacila plakat "Molim vas, ako zelite da se pomerite je**nih pola metra od mesta gde stojite, prodjite pored mene i onemogucite mi da slobodno igram!!!"... Za trenutak sam se zapitala da nisam previse popila kada mi je ispred nosa prosao leprikon (irish elf). Cak sam pomislila da ga uhvatim i nateram ga da me odvede do svog cupa sa zlatom (hahahaha, onda cu sama lako odvojiti pare da se finansiram za novu, crnu garderobu, a ostatak cu da zamenim za srebro i da dam sveci (sestri) da mi pravi nakit; eeee, kako je lepo sanjariti, mora da me ono vino jos uvek drzi). Ma, bilo je likova po zelji i potrebi. Najvece iznenadjenje veceri je otprilike bio Markus koji se obukao potpuno normalno, cak apsolutno nekarakteristicno za sebe; da nece mozda da se odrekne pozerstva? Ko ce ga znati, ionako se cudne stvari desavaju u poslednje vreme. Naravno, kraj je dosao oko 4h ujutru, kada su se svetla upalila i picila je muzikica jos jedno 15 minuta. Tad mi je za oko zapala doticna dama u crnom, koja je imala klasicnu goth garderobu ukombinovanu sa carapama koje je moja baba mozda nosila i cipelama koje mora da je marnula od prababe, pa ih posula strasom. Da li je moguce da se ljudi ne pogledaju u ogledalo pre nego sto izadju iz kuce? Jos desetak ljudi se hrabro klatilo na svojim nogama ne zeleci da napuste KST, cak i sada kad je licio na svinjac, sa gomilama casa i flasa pobacanih po podu i blatu do kolena, jer je napolju padala kisicica, pa su ljudi uneli inside dovoljnu kolicinu. Alex je primetio da su ipak previse pustali Depeche mode-a, bas se pitam zbog cega, mozda zato sto je i bilo DM (dungeon master, hahahahaha) night.
Mrtva umorna sam se izvukla iz KST-a, sa sve Alexom , Josip, Jelenom (visokom) i Milicom. I hrabro se odvukla kuci koncentrisuci se da hodam pravo da se ne bi primetilo da sam pijana. A nije bas bilo mnogo naroda u pola pet u Ruzveltovoj da me i vidi. Odvukla sam se kuci, skinula sminku, istusirala se, na brzaka se nakacila na net i na kraju, legla (oko 6:30). Sledeca scena, 9:30, zvoni mi ljubljeni interfon. Sva drogirana se izvlacim i cujem glas neke bakice: "Da li bi mogla da mi otvoris vrata, zaboravila sam kljuc..." Gde mene nadje od cele zgrade, majke ti? Zar se 76 tako lako ubada na interfonu???
Sve u svemu, zacin C. Story is over. Nadam se da ste uzivali. I naravno, niste nista propustili. Barem nista bitno...


ko zeli da cuje tj procita jos owakwih pricica(i boljih) bice prilika kada ih iz glawe prebacim na komp

Tipican izlazak beogradske decurlije ogranicene sa lovom .....  ne znam kolikio sam puta bio mrtav pijan u kst-u ...nasa rupa,djavolov chmar,jebojazbina na kraju beogradskog univerzuma....ccccc Nista nisi uradila dok ne izgubis svest od alkohola ili te odvezu na ispiranje. A tuchu .... nemoj da popustis... samo je bolje da ti njih cekas kad ce izaci iz kst-a nego da oni cekaju tebe 

Iskusno...

evo i moje price
odem ti ja na beer fest svako vece,popijem par piva,smorim se i odem kuci...svako vece

A sta ces sad kad je fest gotow?

A to nas kao  sprecava da pijemo pivo?!?!?!? 

Narawno da ne

e tallulah slabo si mi se ti uljoskala kad se svega secas
aj bacaj te druge price...dobro si ovu srocila.

ehehee hwaalaa! aj ewo sa` cu...

Pre nekog izvesnog kraceg vremena u jednom od izlaza tipa: da, da, krenuli smo, samo ne znamo ni gde, ni sa kim, ni kako,sasvim nenadano, iz nedostatka ideje, nadjoh se ja sa majom i jos 2 ortakinje ispred madnessa kod studentskog trga. Kao posedecemo 10ak minuta dok nam nekim cudom ne zazvone telefoni i neko nam, jel, kaze ima li sta pametno to vece. U sred udarnog petka uvece, nas 4, slusamo diskmen na 2 bubice, onako nagurane jedna do druge i dakle cekamo. I cekamo. Gomile i gomile kolega metalaca, tj. vise me(n)talki, skakucu drzeci se za ruke i pevaju taj issssskusni rok! jea! ("Avril, she is so heavy!" - Bravo Girl)

U tom nekom trenutku srecemo, tj oni srecu nas, 2 ortaka- Nebojsu i Stimdzu, koji nas jel nagovaraju da nadjemo neki "provod" pa da idemo zajedno.

Neverovatna je ta sudbina koja je naterala moju dobru, stvarno dobru i iznenadjujuce normalnu, fensi drugaricu da mi posalje sms- poziva me u kan-kan, ima ulaz za 30 ljudi...

TO IDEMO>>>> izlaz, jebo te!... Prelomimo mi, idemo u kan-kan...!

Nekako se pokupimo, dodje i Matija i kao sad cemo da kolektivno udjemo u to nesto, sto ja tada videh po prvi put...

Dakle, stojimo ispred, zovem ovu devojku da nas uvede, ona izadje, i da udjemo- ne moze! A sto bre ne moze, majku vam nalickanu pesovansku? Ne moze, jer Nebojsa nosi trenerku!

(A u picku, ja sam mislila da je kul biti tresha-jasha!) Ode Nebojsa tu negde blizu da obuce farmerke, da udjemo i vidimo sta je to. Kad se on vratio, jos jedan problem- garderoba se placa 50dinara po osobi i mora da se ostavi! Mi naravno svi zajedno nemamo toliko. A u pizdu, sta cemo?... khm, ja zamolila nekog fensera da nam pozajmi parice, ma vraticu ti, nasmesila se, izvadi tip ladno neke hiljade iz dzepa i kao evo ti, dade mi 800 djunti... dobro... kako god...

A Kan Kan... to je tek civilizacija...!

Sidjes u tu rupetinu u kojoj nemas dometa, gomile golih tela, i miris- pomesan jeftin parfem sa kiselim muskim znojem. Jebem li vam majke, ne ulazite u trenerkama, a praziluk vam viri iz dupeta!... Uzas, sva sreca, ova moja ortakinja nam je dala separe pa je bilo totalno kul posmatrajuci sve iz zablje perspektive- kolko mi je samo guzica sevnulo...

Prototip te KANKANDEVOJKE bi izledao verovatno ovako...

oko malog anoreksicnog dupeta nosi suknju koja je prilicno uska cak i za traku za kosu- gace ne nosi da se ne bi providelo jer je suknja svetlo roze ili bela. Nosi majcu, oskudnu i za brus, al vazno da ne mozes da je pogledas od reflektovanja disko kugle na cirkonima, uglavnom u obliku srca ili cirkonima pise SEX. Takodje u obzir dolazi debela varianta u utegnutim farmerkama sa drecavo roze-crnim uzorkom leoparda iz kojih ispadaju salaste falte- u koje su se naravno usekle cipkaste tange podignute do sisa. Majce nema, uglavnom nose neko parce kuhinjske krpe iz koje obavezno viri etiketa D&G (ponekad je zamene sa etiketom od ljubicastog cipkanog brusa koja ne moze da se procita jer je na kineskom). O cipelama necu ni da pisem iz obzira prema sebi samoj.

Dok bi taj iskusni KANKANDECKO bio nesto ovako...

Debeli tip sa neuspelom tarzankom/zemunkom, uglavnom pola ofarbanom u plavo ili crveno. Znojava aknava faca u koju je nadrla krv od sveg tog zivotinjskog sexualnog naboja i ritualnog istocnjackog plesa pred parenje. Masna mokra strafta mu se sliva niz ledja farbajuci njegovu PRADA/REPLAY/VERSACE majcu/sulju u tamnije + majca je vrlo cesto zavrnuta da mu se vide te jebozovne slanine na ledjima... sto se donjeg dela tice, primecujem da vise uspeha kod cica imaju FRAJERI sa kratkim pantalonama(posto je fazon tresha u carapama ukinut, jbg). Patikice, naravno puma ili jos bolje i burzoaznije Pacoti...

Dakle, posle tako detaljnog zagedavanja ovih stereotipno ruznjikavih ljudi i nakon sto mi je minimum 5 fenserki obrisalo svoj jeftini puder o crnu majcu, pocesmo mi da se probijamo do naseg separea, jel. Na putu kroz taj jbni plesni podijum samo sto mi ne izbise oci upaljenim sobranie-em jer, naravno, revnosno ih svi vrte po prstima dok djuskaju da se zna da puckaju stapice od 200djunti. Jebem mi oca u picku burzoasku, ja nemam za garederobu! U putu sam polomila minimum 5 stikala i 10ak prstiju (obrazlozenje: bila sam u martinkama) heh! eto vam ga kad nosite nesto cime ne mozes ni po kaldrmi a da ne pricam ispod NPS-a/Martinsa/Shellysa...  glupacice mamine

Kad smo se ugnezdili, na lepom mestu, malo iznad Plesnog Podijuma, blizu bara, aj uzmemo nesto cugnemo od kusura od garderobe.Ajde. Ajde kurac! Ajde kurcinu! Jbt, ko da sedim u Minhenu i pijem pice na Marian Platzu, mozda i skuplje! A sva ta nedorasla fenserijada cuga neka pica tipa bacardi i ostala govna od 2% alcohola a trocifrena cifra. Jebem im sve. Ma nesto mi pucketa, kupicemo krmacu kad izadjemo i kulisha I za te pare ne jednu krmacu, nego vise komada... Samo su Matija i Maja(guzice dve) odnele nekih 200 i zdrali palacinke... Nije mi samo jasno kako su svi oni PIJANI, tamo covek da bi se rokno mora da pljune ljadu do dve djunti... bruka i sramota...Tako smo mi dakle sedeli i PILI KISELU VODU (licence by Aca Lukas)... salim se, nismo ni za to imali para. Ponekad smo se stekali od fensera koje smo znali za sokice tipa 18+ i slicno. U celoj toj nesnadjenoj prici ja tamo videh brdo ljudi koje znam a apsolutno ne ocekujem da ih vidim u kankanu. Doduse ne ocekuju ni oni mene, pa je iznenadjenje bilo obostrano- osim sto ja nisam kao oni, tj one svoju normalnu garderobu zamenila zlatnim platformama i cirkonom u pupku. Speaking about, ja sam bila obucena za skolu, mrzelo me da se presvlacim taj dan, a i svi ostali samnom su bili u tom nekom fazonu... Najvece cudo je ta riba- znak pitanja koja djuska i pevusi a u Metallica majci... what the f?

Bas sam komentarisala sa ovima, da sam musko, i da gledam ono, imala bi potrebu da jebem te ribe. Onako zivotinjski, nagon za parenjem. Ono golo na sve strane, ko da si u jbnoj mesari. Utegnuto i vrcakavo, nabija ti svoju guzicu u zebrastoj tangi na facu. Ne znas gde da prvo gledas, ko da si usao u javnu kucu i sve ti se onako nude... dal u one gole noge na stiklama il u ispale sise i pretesne majcice? (I sto bi rekla neka nasa pevaljka, ne znam tacno koja: noge na stikle, stikle u kola i tetovaza na ledja gola! Ta muzika koja melodikom odise duhom islama a lyrikom otvoreno sugerise mladima ove drzave: kurvajte se devojke, to je dobro, tu je parica, a mozete i da budete sponzorisane, to je jos bolje! Tad imas i medisko lice! Slatka si! To mi kazi!) I onda se cude sto se zene tretiraju kao sexualni objekti?! I ja bi takvu zenu tretirala kao sexualni objekat! I te kako bi je tretirala!

Ja sam guska koja je kljuc od gajbe zaboravila kod ortakinje u torbi i dok sam to skapirala bilo je vec pola 2, ovi moji skoro svi vec otisli iz kankanjazbine, krenem ja, zvonim na vrata- ne cuju me naravno, morala sam da ih zovem telefonom...-znas tatice, ustani molim te, otvori mi vrata, molim te-zaboravila sam kljuc, molim te-i interfon i vrata,molim te ajde tata, pliz-otvara mi onako vidno nardrkan, jebe mi porodicno stablo i tera me u gde sve ne- laku noc tata, hvala- mrs, jebem ti sve, laku jebena noc, jebem ti kljuc, kako si mogla da zaboravis kljuc...(to mi je kazna sto sam bila u kankanu, kaznio me onaj drkadzija u koga ne verujem jer on sve vidi cak i kad ne postoji jebem li mu oca)

aahahahhahhahhaha
ajoj genijalna ti prica..el ti to iz nekog dnevnika vadis?
jes dobra...dva dana fore za komentare pa bacaj sledecu

E hwala,hwala drago mi je da wam se swidjaju 
Samo hocu ljudima da predocim kroz sta swe prolaze ljudi koji slusaju drugaciju wrstu muzike..

Ja bi da upoznam kankan devojku   
Svaka cast za price...

hah madness kazes a...tu sam kupio poslednja dva para patika
kroz slicno prolaze mnogi koji su socijala bez obzira koju muziku slusali...al dobro si pojasnila neke stvari

Hwala,hwala trudim se.. 

a sad nesto malo ozbiljnije...mislim nema weze na owim textowima,ali je ipak mojih misli deo 

Krv je senzualna,sve sto stvor kao sto sam  ja moze da pozeli.Intimnost momenta-pijenje,ubijanje,veliki ples srca koji uzima mah dok zrtva slabi i tada se osetim jakim i velikim,gutam smrt koja na momenat postaje velika kao i sam zivot,gledam borbu dobra i zla u paklu duse i tela,jer ja sam smrt za druge-hteo to ili ne.
  Od nedavno sam vampir I to mi se dopada.Zeleo sam da budem simbol vladajuceg I nepobedivog zla novog veka.Da bih dokazao svoju istrajnost I lojalnost,od Seniora dobio sam zadatak,isprva prelak I naivan-da ubijem vampiricu.Nisam ni sumnjao da ce to biti najbolnija stvar za mene…


   Mrak.Podrum.Kovceg od crnog mermera sa srebrnim kopcama je ispred mene.Sledi magicni momenat:kopce se otvaraju nevidljivim kljucem, poklopac se podize I otkriva podlogu od crnog satena.Gledam je kako se budi I ustaje,pokretima iz kojih istovremeno izbijaju moc I elegancija.Ona je Ena,kraljica svih nas.Poreklom Iz indijske vampirske dinastije Kadalh,unuka Pandore,cerka Livije,vampirice koja je prekrsila Sveti Kod udavsi se za smrtnika sa kojim je imala dvoje dece-dve savrsene mesavine ljudskih vrlina I vampirskih sposobnosti.A ja sam dobio zadatak da je ubijem.
  Secam se da smo dugo bili zajedno.Hranio sam se njenom krvlju sa zivotinjskim nagonom ali je ona ipak imala moc nadamnom.Sa njom sam video I razumeo neke,do tada,meni nepoznate stvari-cak I one zbog kojih sam plakao kao dete.Zatim,glasovi-jaki glasovi koji su se,kao bez namere,stisavali,kao sapcuci hor u pecini.Bio sam u njenom zagrljaju,u hladnoj tami I poznatom mirisu zime.Njena krv  grejala je moje telo I zarobila me.
  Sablasna melodija,taj besmrtni valcer duhova.Tisina pada niz zidove a nocni pevaci cuju se kao eho ponoci.Sedela je za stolom,tako mirna I nepomicna.Slaba svetlost je njenoj kozi davala taman sjaj.Tamno staklo ponekog prozora zarobilo je njenu lepotu u bezgresnom ogledalu,kao da je taj odraz pravi dok pluta negde u noci.Njen um bio je obavijen velom zamisljenosti I,ma koliko se trudio,nisam uspevao da dodjem do njenih misli I osecanja.Gledala je kroz zidove kao da su staklo,polako pomerajuci oci,nalazeci mir na taj nacin.Napolju je padao sneg,magicno hvatajuci svetlost Meseca I zvezda,mesajuci ih sa svetom.Ustala je I zagrlila me,pogledao sam njen vrat.Plava vena,odjednom jako vidljiva,kao da je tu samo za mene..zelja za njom,mojom boginjom bila je nepodnosljiva. Ali,morao sam da ispunim svoju obavezu.Nezno sam je zagrlio,znajuci da je to poslednji put.Naslonila se ledjima na moje grudi,pricajuci o necemu nebitnom..lagano sam spustio ruku na noz,osecajuci kako mi njegove korice peku svaki delic koze..stegao sam ga I brzo zabio u njeno srce.Prve suze bola potekle su niz moje lice dok je padala na pod.Njene oci bile su pune krvavih suza….cudno,tako krhke oci u tako snaznom telu…
“Mozes li da me pogledas u oci,kroz ove kristalne suze?”-prosaputala je. Ljubila je suze sa mog lica koje su u tisini padale na pod,svetlucajuci u iscezlom vremenu.Duhovi oko nas bili su hladni I bez ljubavi.Poklonila mi je dve ruze,dok je I sama venula brze od njih.Patnja je isparavala iz nje.Okrenuo sam se na drugu stranu ali sam u odrazu prozora video kako pokriva oci rukama,kao da zeli da bol nestane.Okrenuo sam se I kleknuo kraj nje..samo su se plamenovi sveca pomerali bacajuci sjaj na crni mermerni pod koji je delovao kao voda.Mesec se polako povlacio. Prosaputala je moje ime tiho,najtise tren pre nego sto su je slabi Suncevi zraci okrutno napali.Skriven,u zamracenom uglu sobe,posmatrao sam kako nestaje jedino bice koje sam ikada voleo.Od nje je ostao samo prah-ukleti prah.
  Tada sam  izgubio veru u ono sto sam,u besmrtni zivot.Pao sam u vecnu rupu I cuo vrisak svog razuma..Kako su godina prolazile,zeleo sam sve vecu moc,nadajuci se da cu tako ispuniti prazninu koju je Enina smrt ostavila u meni.Zeleo sam da izadjem iz svog tela I udjem u telo svakog smrtnika ciji glas cujem.Zeleo sam da gledam kroz njihove oci,ne bih li nasao nesto sto barem podseca na nju.Ponekad bih se naglo probudio,siguran da je ona tu,pored mene.Osetio bih miris njene kose,njenu ruku oko mog vrata,video bih crni odsjaj njenog oka.Nisam mogao da pobegnem od toga…niti cu ikada uspeti da pobegnem.
   Vetar lagano donosi promene u moj zivot,um,prazno srce I dusu.Ne mogu pobeci od tuge jer je to prazno srce hladno kao kamen I tone u more bola.Nateran sam da bezim kroz hodnike vremena dok ruze venu…