Doživeti stotu biće sve lakše?!

Biomedicinski gerontološki stručnjak Obri de Grej radi na "eliksiru mladosti"

Statistička služba britanske vlade već je iznela procenu da Britanac koji je doživeo 65 može da očekuje da će poživeti do 84. godine

LONDON - Ukoliko bi terapija podmlađivanja, već primenjena na laboratorijskim miševima, našla primenu i kod ljudi, osoba od 55 godina mogla bi da se nada da će poživeti još oko 60 godina, tvrdi britanski biomedicinski gerontološki stručnjak Obri de Grej.
Istraživanja iz oblasti odlaganja starenja verovatno će narednih decenija ostvariti velike pomake, što će omogućiti da se znatno poveća očekivani životni vek ljudi, prognozira ovaj stručnjak sa Kembridža.
I bez toga, životni vek Britanaca se stalno povećava. Kako je preneo Rojters, statistička služba britanske vlade je za 2004. godinu iznela procenu da Britanac koji je doživeo 65 može da očekuje da će poživeti do 84. godine, dok je ista statistička prognoza za 1950. godinu glasila da 65-godišnji Britanac može da se nada da će poživeti još svega 20 godina.
Stručnjaci tvrde da žene u najvećem delu sveta mogu da očekuju duži život od muškaraca, ali se njihov očekivani životni vek sporije povećava od očekivanog životnog veka "jačeg pola".
De Grej upozorava da bi za više decenija duži život mogao da promeni tradicionalne obrasce porodičnog života, vaspitanja dece, obrazovanja, profesionalne karijere, a nametnule bi se radikalne promene u penzionom sektoru.
Britanski privatni i državni penzioni sistem već popušta zbog sve dužeg života starije populacije i sve skromnije stope priraštaja. Mnoge britanske kompanije su već smanjile penzione beneficije, a novozaposlenima ne garantuju penziono osiguranje.
"Rizik dugovečnosti", tj. mogućnost da ljudi u budućnosti žive duže nego što to eksperti sada predviđaju regularna je tema tzv. "penzione industrije" jer je teško isplanirati pravi domet takvog rizika.
De Grej, inače, predviđa da će u budućnosti biti uobičajeno da ljudi napuštaju posao na nekoliko godina, posvećujući to vreme dopunjavanju svog obrazovanja na koledžu, posle čega bi se ponovo našli na tržištu rada.
Izgledi na duži život mogli bi da promene i odnos ljudi prema "rizičnim koracima", kao što je stupanje u vojnu službu ili bavljenje ekstremnim sportovima, smatra De Grej.
Ima, međutim, skeptika koji tvrde da će sklonost dobrom zalogaju, odnosno sve rasprostranjenija gojaznost stanovništva bogatih zemalja suzbiti trend sve dužeg života.
Istraživači američkog Univerziteta Ilinois prognoziraju da će kroz 50 godina gojaznost čak smanjiti prosečan životni vek Amerikanaca za bar dve do pet godina u odnosu na sadašnjih 77,6 godina.
(TANJUG)

Izvor: Press