Dostigunuce srpskog naucnika ~ Misao pokrece vestacki zglob

Beograđanin Marko Popović (36) dobio svetsko priznanje za najbolju inovaciju
Misao pokreće veštački zglob
Autor: Jovana Subotić | 06.01.2008 - 00:04

Čoveku s amputiranom potkolenicom od sada će biti dovoljna samo misao da pomeri veštačku nogu i zakorači, a uskoro će moći i da oseti pritisak, dodir, toplotu i hladnoću! Za to oni mogu da zahvale nikom drugom do Beograđaninu Marku Popoviću (36), koji je osnivač grupe za biomehatroniku pri Medija laboratoriji Tehnološkog instituta u Masačusetsu, iz čije laboratorije svake godine izađu po dva-tri najbolja svetska izuma.

Da 1995. godine, odmah po završetku Fizičkog fakulteta nije otišao u Ameriku, Marko Popović možda nikad ne bi uspeo da napravi motorizovan veštački nožni članak koji može da radi po komandi ljudskih nerava i tako sa svojim kolegama postane rodonačelnik humane robotike. Zahvaljujući ovom izumu, tim dr Popovića dobio je nagradu za najbolju inovaciju na svetu u 2007. godini u izboru „Time“ magazina i CNN-a u oblasti medicinskih nauka i tehnologija. Pored toga što je bitan za kretanje i balans hendikepiranih koji zahvaljujući njemu mogu bez problema da se kreću i po problematičnijem „terenu“, on otvara potpuno novo polje nauke koje omogućava da čovek putem misli i nervnih signala direktno ili indirektno upravlja vrlo komplikovanim uređajima i robotima.
- Pronašli smo način da mozak ili kičmena moždina pošalju signal do tog dela tela koji je amputiran. Veštački članak povezan je sa ljudskim nervnim sistemom. Čovek šalje nervni signal u uređaj i tako direktno, svesno ili nesvesno, kontroliše veštački članak. U pitanju su isti nervi koji su upravljali stopalom. Plan mi je da u narednih pet do deset godina usavršim izum tako da povežem pomagalo sa senzorima za temperaturu, pritisak i sl. tako da ljudi taj veštački deo tela i „osećaju“ kao svoj - priča za „Blic nedelje“ Marko Popović.
Još jedan cilj mu je i da „spusti“ cenu izrade ovog ortopedskog pomagala jer ona trenutno iznosi između četiri i pet hiljada dolara, a firma koja hoće da ih proizvodi naplaćivaće ih oko 15.000 dolara, što znači da će moći da ih kupe smo razvijene zemlje.
- Radim na tome da pronađem način da im cena izrade ne bude veća od 600 dolara, tako da bi za nekoliko godina svi mogli da ih nabavljaju - dodaje naš sagovornik.
On kaže da je neverovatno dobar osećaj raditi u Tehnološkom institutu u Masačusetsu koji je, kao istraživački centar, jedinstveno mesto u svetu. Četvorospratna zgrada puna je pronalazaka koji će se naći u prodavnicama u narednih godinu ili dve. Između ostalog, tu su i automobil na sklapanje, za jednog ili dvoje putnika, koji se sklapa tako da izgleda kao malo veći kofer i tako lakše „parkira“. A tu je i mini-laptop za decu koji se već prodaje po izuzetno povoljnim cenama - za manje od 200 dolara.

Istraživač na Harvardu
Marko Popović je Beograd napustio odmah po završetku studija, pre više od 12 godina, i otišao na postdiplomske studije na Univerzitet u Ohaju. Kad je godinu dana kasnije magistrirao, prešao je na doktorske studije u Boston, gde je doktorirao 2001. godine i potom počeo da radi kao istraživač na Harvardu, a zatim i na Tehnološkom institutu u Masačusetsu. Živi i radi u Bostonu. Ima dve ćerke.
- U početku sam radio oba posla paralelno - ukupno 16 sati dnevno. U tom periodu mi se rodila i starija ćerka Lana. Posle godinu dana sam shvatio da ne mogu više da živim tako i napustio sam Harvard i ostao na MIT-u jer spada u tri najjača univerziteta za tehnologiju u Americi. Tad mi se rodila i mlađa ćerka Mila - priča on.

Od jeseni u Beogradu
Od ove jeseni mladi naučnik predaje i na Mašinskom fakultetu u Beogradu, tako da živi i u Bostonu i u Beogradu.
Sa još šest sunarodnika napravio je u Bostonu Step fond u koji se „slivaju“ sredstva za finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji koja bi radila projekte iz oblasti visokih tehnologija te bi ih zatim plasirali na svetsko tržište. U vezi s tim otpočela je i saradnja sa Ministarstvom za nauku.
- Nisam došao u Srbiju samo zbog posla, već i iz sentimentalnih razloga. Želja nam je da u Srbiji uložimo novac i započneno neki bitan posao, da pomognemo razvoj visokih tehnologija ovde. Ali umesto da se sve brzo dešava, nekako je sve usporilo - kaže Popović.
Interesantno je da doktor nauka u Americi ne može da dobije naučno zvanje u Srbiji iz „tehničkih razloga“. Iako ima veliki broj naučnih radova objavljenih u stranim časopisima, samo je jedan objavljen u Srbiji. A to nije dovoljno.

S nobelovcem na puš-pauzu
Druži se i s Amerikancima i sa Srbima. Voli da se druži, ali Amerikanci su prilično hladni, pa mu tamo nedostaje malo naše „topline“. To je i jedan od razloga što je sad češće u Srbiji.
- Dok sam bio na doktorskim studijama u Bostonu družio sam se i sa istaknutim fizičarem, nobelovcem Šeldonom Glešouom. Pošto u zgradi nije bilo dozvoljeno da se puši, morali samo da izlazimo ispred zgrade pa smo išli zajedno, da pravimo jedan drugom društvo - priča Popović.

Izvor: Blic