Dosije TriDeNet APP ISP :: Internet ~ Novosti ~ Provideri

Dežavi

Danas se desilo nešto čemu jednostavno moram da posvetim odgovarajući članak. I to ekskluzivan. Elem, navedeni događaj podsetio me je na dane u starom dobrom TriDe-u. Štaviše, desilo se nešto što pre koji dan ne bih mogao ni da zamislim – moja noga kročila je ponovo u prostorije ove ugledne Pančevačke firme. Da, da, dovoljno da zagolica maštu i vidim, već gorite od nestrpljenja da pročitate ostatak priče. E pa, verni obožavatelji TriDe brenda, uživajte, zaslužili ste:

Ovih dana me je kolega sa posla zamolio da mu za njegov sajt instaliram i podesim forum. Još ranije mi je pomenuo da ima hosting zakupljen kod TriDe-a na šta je usledila standardna reakcija „Kud baš tamo!?“ Naravno, priča sa hostingom je takođe uobičajena – od trenutka uplate do trenutka osposobljavanja proteklo je par meseci, a taj momenat bi možda došao i kasnije da dotični kolega nije, ne baš diplomatskim sredstvima, ubedio radnike da mu daju Ćoru lično, nakon čega je usledila urgencija i ne baš svečano otvaranje. Elem, sve je do tog trenutka nagoveštavalo hepiend, ali kako to obično biva u životu, došlo je do komplikacija. Kao što sam već pominjao, korisnici TriDe hostinga na veliku sreću i radost onih koji isti održavaju, nisu preterano zahtevni i uglavnom se zadovoljavaju postavljanjem sajtova dok neke dodatne usluge kao što su korišćenje baza podataka i postavljanje aplikacija, koje plaćaju koriste u retkim slučajevima. S obzirom na već legendarnu fluktuaciju radne snage u ovoj uglednoj firmi, dobro je da je tako. Naime, još uvek mi je u sećanju par slučajeva kada je trebalo podesiti hosting za instalaciju aplikacija i pristup bazama, što se po pravilu komplikovalo iz raznoraznih razloga, od nepoznavanja parametara sistema koje je neko drugi podešavao do korisnika koji ne znaju šta u stvari hoće. Bilo ne ponovilo se.

I tako danas, kolega reši da je pravi dan za instalaciju foruma. Pošto je drugarčina, rado sam se odazvao, a sem toga, dugo nisam prčkao po Linuxima, prešlo se na MS platformu, jbg, pa su me svrbeli prsti da se malo dohvatim i da me mine želja. U najboljoj nameri da pomognem kolegi, prionuo sam na posao. Put do pakla popločan je dobrim namerama, kako kažu, što se pokazalo još jednom. Elem, moja procena od maksimalno sat vremena posla koliko je meni trebalo da podesim svoj forum na normalnom hostingu se pokazala preterano optimističnom. Zašto, čitajte u nastavku.

Kao prvo, najzad su se setili da skinu bušni VHCS i instaliraju nešto drugo. To nešto drugo je nekakav ISP Config, ako me pamćenje dobro služi. OK, bez mnogo predrasuda krenuo sam da podešavam sve što je potrebno za instalaciju softvera. Bazu sam nekako podesio, uprkos veoma neintuitivnom interfejsu, ali dobro, rek’o ne može sve da bude savršeno. U stvari, kad malo bolje razmislim, daleko je to parče softvera od savršenstva, da ne može dalje biti. Napravio sam i poddomen sa redirekcijom i sve je bilo spremno za završni korak – instalaciju. Prvo sam pokušao da iz web interfejsa tog ISP nečeg prebacim fajlove, što se pokazalo kao mission impossible, jer jednostavno može da se aplouduje (al sam ga sročio!) fajl po fajl, nikako čitav direktorijum. Dobro, rek’o, vidim da je jadno odrađen taj deo za fajl menadžment, ajmo mi lepo tešku artiljeriju, tj. Total Commander da upotrebimo. Kad mi tamo a ono međutim – FTP konekcija uspe, ali kopiranje neće. Svako malo puca konekcija. Malo podešavanja parametara je pomoglo da veza bude malo stabilnija ali fajlovi neće da se kopiraju pa to ti je. Protok sve vreme varira od 1 do 3 KB/s. Posle jedno sat vremena batalim TC i probam neki drugi softver, koji je malo više obećavao, međutim posle još sat, batalim i njega i nekako prebacim ceo zip fajl.

Tad sam pribegao prvoj drastičnoj metodi – poziv tehničkoj TriDe-a sa nadom da ću dobiti dizajnerku N. Za divno čudo zapamtio sam broj. Nije mi milo što zovem, volim ja koleginicu draga mi je, ali TriDe je to i sva ta podsećanja. Standardna pozdravna poruka na centrali, ljubazna radnica za šankom, nepoznata naravno. Takva i takva stvar, ako mogu N da dobijem. Može. Čekanje od par minuta uz prijatnu muziku. Opet šankerica – kaže N nije tu, otišla na pauzu, koja je od pola 1 do jedan. A sad je 20 do 1, ubo sam ko prstom u pekmez, sred pauze. A i otkad to praktikuju, mislim se. „Dobro jel imate nekog administratora tamo?“ „Nema, svi su otišli na pauzu“. Dobro zvaću kasnije. Rečeno učinjeno, oko 1 i nešto zovem, javlja se ista operaterka, ovog puta nešto više zainteresovana, čak je pitala ko je na vezi. Ista meta isto odstojanje – N opet nije tu, na sastanku je kod direktora. Tu sam se gorko nasmejao, znajući šta sledi. Iz zezanja sam pitao koliko će da bude tamo. „Pa ne znam, može da bude 15 minuta, a može i sat, dva“. "Mala brzo uči, nema šta", pomislio sam impresioniran odgovorom. „Ok, hvala, zvaću kasnije“. Tu smo malo digli ruke i otišli nekim svojim poslom.

Došlo je i to kasnije, pa smo ponovo pokušali. Ovog puta uz dosta sreće, dobili smo N i uspeli da joj objasnimo šta treba da se uradi. Dakle raspakivanje arhive u direktorijum gde se hostuje „naš“ sajt. Inače, ova opcija krasi većinu kvalitetnih hosting control panela, za razliku od ovog koji TriDe koristi. Nekako je uspelo, s tim da je ostalo da ja raspakovani sadržaj prebacim u direktorijum cgi-bin, gde bi mogao da pokrenem instalaciju. Ali i to se pokazalo preambiciozno. ISP nešto ni to ne dozvoljava! Proverio dozvole, sve je ok, ali jednostavno neće. Još jedan poziv bivšoj koleginici i to smo nekako rešili. Sad već blago smoren nakon 4 sata petljanja, najzad mašem repom od sreće, pošto je sve na svom mestu i mogu da počnem sa instalacijom.

Avaj! Iskače poruka o grešci – kaže nešto „user apache@localhost nema prava ovo ono”. Sa pretpostavkom da je prilikom raspakivanja i kopiranja na fajlovima ostalo vlasništvo apache procesa, pozvao sam N sa molbom da to promeni u virtuelnog korisnika kako bi instalacija najzad mogla da se pokrene. Još jedna pogrešna procena. N ne želi da se upušta u takvu avanturu iako sam bio spreman da je vodim kroz proceduru („neki opremljeni iskusnim vodičima...“). Nije da je ne razumem – ako se nešto zajebe, nema nikoga ko će to da opravi, bar ne u krugu od 20 km. Pa je bolje da se ne meša u ono što je se ne tiče. To se zove iskustvo koje stekneš ili ne stekneš u TriDe-u. Na pitanje „Što bre lepo niste stavili Cpanel i mirna Bačka!?“, dobijam savršeno precizan, sažet i logičan odgovor – „Pa to se plaća!“. "Ah da!" Očigledno već predugo radim u firmi gde to nije problem pa sam zaboravio taj faktor.

Do sada je sve već takav jebeni dežavi da mi se slošilo. A i ono što sledi kao da sam već proživeo. Ma šta kao! Administrator koji se time bavi valjda dolazi povremeno, pa je ostalo da nazovem uveče i sa njim rešim situaciju.

E sad dolazi najlepši deo. Kasnije taj dan sam se nekim povodom našao na cirki sa Milošem, i nakon par duplih Pelinkovaca sa ledom, njemu pada na pamet da odemo gore do TriD-a na čaj. Eh taj Pelinkovac, pristadoh uz reči „Ajde taman treba da priupitam njihovog admina nešto.“ Popesmo se gore, ispozdravljali se sa radnicama salona bogznakako, i eto nas u klubu. Tamo već poznata ali za mene neviđena situacija. Dakle frtalj šank, frtalj kancelarija, dva frtalja klub. Jebeš ga, i lica poznata, za divno čudo. Ostalo dosta od stare ekipe. Ispozdravljali se sa zabezeknutim bivšim kolegama, Miloš odmah našao nekog drugara koji tu nešto ima neka posla, a ja krenem da se raspitujem za svoj, tj kolegin problem. Takva i takva stvar. Međutim, niko ne zna da imaju administratora. Da sam negde drugde ušao, bio bih iznenađen (i uvređen) ali TriDe je to, pa sam imao razumevanja. Saznajem srećom da je N tu iako je 6 sati (i dalje logoruje u firmi kao i ranije). Dođe i ona i onda saznam da je Toško za koga sam mislio da je bivši, sada radi kao admin (podsećam bio je programer ranije), dakle on je taj. Nikad kraja iznenađenjima, tek video sam da od svega toga danas nema ništa. Uzeh samo broj telefona da bismo se čuli u vezi problema verovatno tokom sutrašnjeg dana. Napomenuo sam samo da bi bilo bolje da se to reši što pre, pošto je za razliku od mene koji sam fin i pristojan (uglavnom), kolega to isto, samo u manjoj meri. Da ne kažem, good cop/bad cop kombinacija. N nas je u jednom trenutku, očigledno još pod utiskom, pitala „Odakle vam hrabrost da dođete ovde!?“, misleći valjda na naš, pogotovo moj persona non grata status. Miloš je nešto objašnjavao u stilu „Opušteno“ dok sam se ja nasmejao misleći na onaj vic sa mišem koji se našikao šljivke (da ne kažem našljivkao Smiley

pa suče rukave i viče „Mac, mac!“. Miloš je još hteo da sedne malo u klub i prosurfuje, ali meni do toga nije bilo da ne bismo dovodili koleginice u nezgodnu situaciju pa smo se pokupili i odjahali (u legendu). Mada bih baš voleo da vidim Ćorinu facu da nas je zatekao - a mogao bi samo da nas pita da li smo zadovoljni uslugom u klubu, zahvaljujući demokratskim slobodama u ovoj našoj lepoj zemlji.

Na kraju svega, šta reći sem: Neke stvari se menjaju, ali TriDe će uvek biti TriDe. Dok ga ima.