Досије Г17:Истина о експертима

Posle pranja para, ispiranje mozga
__________________________________________

Ekskluzivno

Tabloid prvi put otkriva nepoznate činjenice o milijardama opljačkanim od građana Srbije i putevima tog novca

Takozvane kiparske pare, novac koji je otet od građana Srbije tokom devedesetih godina prošlog veka, još niko nije vratio onima kojima je otet. I sadašnja vlast snosi odgovornost za tu pljačku jer zna i gde je novac i ko ga koristi.
Zašto je vođa klana G17 Mlađan Dinkić neoprezno pomenuo srpski novac u kiparskim bankama, pa naglo zaćutao? Ima li ova pljačka svoj kontinuitet i ko su joj nastavljači?

Milovan Brkić
Nikos Teodoridis

U jeftinim američkim gangsterskim filmovima banda upada u malo mesto, pljačka banku i uz pucnjavu lokalne policije beži glavom bez obzira, da se nikada više ne vraća u tu varoš.
Jedino se u srpskom vodvilju može videti tragikomična situacija: banda koja je opljačkala banku vraća se na mesto zločina i ponovo upada na isto mesto - da ga opljačka još jednom! Na ulazu u banku čekaju ih "čuvari novca" koji kažu: "Samo izvolite, poslužite se koliko hoćete", ispraćajući ih do vrata sa osmesima i cvećem.
Stvarnost u ovom pljačkaškom skandalu, po Srbe i Srbiju i njenu budućnost - porazna je i užasna.
Da je Srbija opljačkana tokom 90-ih i novac iznet na Kipar, to danas i vrapci znaju. Takozvana demokratska vlast, u obliku višeglave aždaje zvane DOS, koja se dočepala svih fotelja posle pada Miloševića i njegovog režima, a pod palicom mafijaške bande koja je sebe nazvala mistično - masonskim tajnim kodom "G17", uradila je sve što je mogla kako se opljačkani novac srpskog naroda nikada, i ni pod kakvim uslovima ne vrati u zemlju. Naprotiv, oni su ceo svoj državni aparat i sve funkcije i poluge moći i vlasti koje su im stajale na raspolaganju upotrebili da se prikrije pljačka srpskog novca od najmanje četiri, a najverovatnije 10 milijardi dolara, kao i da se plen "pravično raspodeli".
U toj "raspodeli", kojom ćemo se u sledećim brojevima intenzivno baviti, mafijaška vlast, koja i danas vlada Srbijom, Srbima je ostavila u amanet samo da vraća i plaća sve dugove Zapadu, kao i da podnese dodatnu štetu koja je direktno ili indirektno naneta Srbiji od najmanje 30 do 100 milijardi dolara (u zavisnosti koju metodologiju računanja koristimo). Oni pritom čvrsto računaju na to da je srpski narod sastavljen od glupaka, ljudi bez mozga i sposobnosti razmišljanja i zaključivanja, koje kao takve treba i pretvoriti u sirotinju. Na taj način, ovdašnja mafija dobijala je i dobija nova imena. Danas su to industrijalci, bankari, fabrikanti i deoničari najuspešnijih preduzeća, kojima će se "smučiti politika" pa će "napustiti žrtvovanje" zarad Srbije i preći u svoje vile na Floridi, Bahamima, Južnoj Francuskoj...
TABLOID će u dokazivanju svojih tvrdnji koristiti i objavljivati ekskluzivno, dosad neobjavljena i javnosti nedostupna dokumenta.
Poznato je, i više puta objavljeno, da su pljačku srpskog novca izveli dva kompletna vrha dve države, Srbije i Kipra, što je jedinstven slučaj u istoriji kriminologije! Ali da bi plen mogao da se "krcka" i slobodno troši, trebala im je barem jedna banka, jer silne pare ne pomažu ako nisu na bankarskom računu. U tu svrhu je poslužila, odnosno ova se dobrovoljno prijavila kako bi i ona učestvovala u podeli plena, banka poznata kao Popular banka, kasnije Laiki banka, a danas Marfin popular banka.
Skoro ceo opljačkani novac Srbije i njenih građana je završio (tj. opran je) u toj banci i njenim bankarskim računima koji su bili, i danas su dostupni samo odabranom krugu vrhova mafije. I to ćemo, kako će se kasnije videti, dokazati iz dokumenata koji čak nose pečat UN!
Kao vlasnik ove banke od skoro figurira Marfin investment fond ili Marfinfajnenšel grup, dakle investicioni fond koji drži opljačkane srpske pare. Pošto veruju da im se nije dovoljno zametnuo trag, ponovo koriste korumpiranu srpsku vlast da bi još jednom opljačkali isti narod i njegovu dedovinu i bogatstvo.
Za taj poduhvat im je bio potreban "izvođač prljavih poslova" kojim se oni, prirodno, ne bave. Izbor je pao na Radomira Živanića, vlasnika "Verano motorsa", koga im je "nabacio" bivši srpski košarkaški as Željko Bodiroga, koji očigledno poznaje obe strane i koji ih je "spojio''. Tako je bar objasnio g. Živanić.
U nelegalnoj i nameštenoj aukciji za prodaju RK "Beograd" pobeđuje vlasnik "Verano motorsa" sa ponudom od 360 miliona evra, što je samo mali deo stvarne vrednosti lanca Robnih kuća stvaran decenijama u Srbiji i bivšoj SFRJ. Pored toga, država mu u "paketu" daje i ono što ne pripada Robnim kućama "Beograd" (i nikada nije bilo njihovo vlasništvo), zgrade u Knez Mihailovoj koje su otete pravim vlasnicima.
Kada bi policija uhvatila nekoga da na "buvljaku" prodaje ukradene stvari, odmah bi ga strpali u zatvor. Kada država prodaje "na divlje" ukradeno, to se zove - privatizacija.
Tabloid se ovde neće baviti detaljima koliko je nekretnina pokradeno i oteto u raznim periodima komunizma i socijalizma i bespravno prodato gangsterima, ali ta činjenica pokazuje da je država Srbija svesno učestvovala u prozirnoj igri pranja prljavih i pokradenih para kroz nekretnine, što je inače klasičan oblik pretvaranja prljavih para u legalne. Ali, i tu smo bili originalni: prvi put u istoriji u takvoj "operaciji" učestvuje sama država!
I sledeći podatak dokazuje da je država saučesnik: ona prodaje nešto što vredi mnogo više za mnogo manje para, dakle korupcija u izvornom obliku! Pa je svakome jasno da će "deo razlike" do prave vrednosti da pokupi neko (iz vlasti), kako ćemo videti kasnije - najverovatnije u Dubaiju!
Sledeća činjenica dokazuje još jednom istu tezu. Na prodaji Robnih kuća, jednog od najvećih lanaca na Balkanu, sa objektima na ekskluzivnim lokacijama širom Srbije i Crne Gore, nije se pojavio nijedan svetski lanac robnih kuća!
Bilo je očigledno da je cela stvar nameštena. Naravno, u korumpiranim banana državama, kao što je Srbija danas, ozbiljne svetske kuće i ne razmišljaju da učestvuju u takvim lakrdijama. Na ovoj smešno-nameštenoj aukciji pobeđuje firma koja prodaje automobile marke "Pežo"!
Kako je ta firma, koja postoji jedva desetak godina, zaradila takve pare da kupuje najveći lanac robnih kuća? Tabloidovi izvori i na to imaju odgovor.
Naime, g. Živanić je kupovao "RK 'Beograd' - bez para", tako što je pravi kupac sedeo iza njega i "došaptavao" mu šta da radi. Ko je pravi kupac bilo je jasno odmah posle "prodaje". Naime, dok g. Živanić nije uspeo ni da se malo šepuri u svojoj "uspešnoj poslovnoj aktivnosti", pravi vlasnik je već objavio na svom sajtuda je vlasnik 2/3 RK "Beograd". Tu tvrdnju je javno izneo Marfin fajnenšel grup sa sedištem u Grčkoj. Dakle, isti oni koji i danas drže srpske pokradene pare! I detetu je jasno sa kojim parama oni kupuju lanac RK "Beograd", a videćemo i zbog čega.
G. Živanić se našao u "nebranom grožđu", vadio se nemuštim i smešnim pričama koje su više zabavnog karaktera nego ozbiljna informacija. Kao, oni su se samo dogovarali, ali još ništa nije dogovoreno jer njega "saleću" svi bankari sveta nudeći mu kredite i druge oblike finansiranja!
Svi srpski mediji su objavili maltene s radošću da su, eto, "grčka braća" priskočila u pomoć sirotom Živaniću da "spase" RK "Beograd" od propadanja.
Samo jedan beogradski list je imao zrnce mozga da upita portparola "grčkog investicionog fonda" da "nema slučajno to neke veze s našim parama na Kipru". Portparol, totalno zatečen i zbunjen, jer je informisan da su sprski mediji "nadrogirani i naštelovani" da ne "dotačinju" tu temu "ni pod razno", pošto su svi mediji pod kontrolom Dinkića, Đelića i ostalih perjanica G17, kao i svih ostalih iz njihove koalicije kojom uz pomoć korupcije u stvari upravljaju. Tražeći nekako izlaz iz ove situacije, portparol Marfin fajnenšel grup kaže otprilike sledeće: "To je tužna priča, jer su u prošlosti nekadašnji vlasnici Popular banke (priznajući da su oni novi vlasnici), prali sprske pare, ali mi i novo rukovodstvo to više ne radimo!"
Hajde malo da zavirimo u istorijat Popular banke i kako je ona to dospela u ruke ovog investicionog fonda...
Preko dvadeset godina, najveći deoničar Popular banke (grčko ime iste banke je bilo Laiki Trapeza) sa preko 22 odsto, bio je svetski i britanski bankarski gigant HSBC.
Njima je, naravno, godilo da se tokom 90-ih slivaju ogromne milijarde dolara i maraka, jer je tako i banka napravila ogroman korak i postala druga po veličini na Kipru.
Nisu baš mnogo pitali odakle toliki novac, jer kako je nekadašnji predsednik te banke Kikis Lazarides jednom izjavio u intervjuu datom londonskom "Fajnenšel tajmsu": "Banka je tu da pravi pare!" Dakle nije važno kako, "pare su pare". A i kada su (sve više zabrinuti iz HSBC-a) povremeno pitali da li je sve u redu, uvek su dobijali odgovor da je sve u redu. Međutim, stvari su počele, bar po mišljenju HSBC-a koji je stvarao sebi imidž bankarskog giganta čistih i transparentnih aktivnosti, negativno da se odražavaju na takav imidž, sa učestalim pominjanjem banke u kojoj su bili najveći deoničari, posebno posle pada Miloševića, a naročito posle objavljivanja, 7. juna 2002, specijalnog finansijskog izveštaja Mortena Torkildsena, norveškog eksperta kog je angažovalo tužilaštvo Haškog tribunala i koji je sa svojim timom detaljno istraživao upravo transakcije i kretanje novca iz Srbije u Popular banku.
Shvativši da je "dara prevršila meru" i pravilno ocenivši da će u budućnosti na videlo izlaziti sve više prljavština u kojima je ova banka učestvovala, HSBC odlučuje da se "kurtališe bede" i rešava da "pod hitno" rasproda sve svoje akcije u Popular banci, ponudivši čak 25 odsto popusta kupovine "na veliko" što je nezabeležen akt u takvim transakcijama.
Ali to pokazuje njihovu očajnu želju da se što pre ratosiljaju svih akcija. Čak i pod takvim uslovima, to nije naišlo na oduševljenje kupaca...
Sve dok se nije pojavio izvesni Grk, Andreas Vjenopulos, pravnik i iskusan finansijski stručnjak, koji je namirisao dobar plen. On je već bio angažovan od arapskog kapitala iz Dubaija da stvori investicioni fond sa sedištem u Grčkoj kako bi oni mogli da uđu "na mala vrata" u Evropsku uniju, jer iz Dubaija to nisu mogli.
Sa porastom cena nafte, sve veći višak petro-dolara iz džepova bogataša iz Dubaija morao je negde da se investira. Pokušaj da se investira u Englesku je propao jer im tamo nisu dozvolili ni da kupe fudbalski klub! Britanci su već doneli odluku: "ruski bogataši - da, arapski - ne!"
Dakle, arapski kapital koncentrisan pod okriljem DUBAI GROUP, naišavši na nepremostivu prepreku, odlučuje da uz pomoć Vjenopulosa stvori investicioni fond koji je nazvan Marfin Financial Group, sa sedištem u Atini. E to već zvuči evropski, a naivnim Srbima i patriotski - grčki! Ali činjenice govore drugačije...
Kako se vidi iz dokumenata Dubai grupe koji su sami plasirali, alfa i omega te grupe je SOUD BA'ALAWY. On je ujedno i Predsednik Marfin grupe koja se pojavljuje kao kupac RK "Beograd"! Dakle, RK "Beograd" preuzima arapski islamski kapital!
Iz brošure dostupne na sajtu Dubai Grupe se jasno vidi da u njihovom sastavu dominantnu poziciju predstavlja DUBAI ISLAMIC INVESTMENT GROUP. Ovaj investicioni fond navodi gde se njihove investicije nalaze. Uglavnom su u Aziji i Africi, dakle, islamskom delu sveta, a samo jedna beznačajna investicija postoji u Severnoj Americi, i ono što je interesantno, nekoliko u Evropi, od koji su dve najznačajnije: Marfin investment grup i Marfin popular bank. Jasno je da su korumpirane srpske vlasti namenile islamskom kapitalu da preuzme RK "Beograd"! Takođe je jasno da se srpske pokradene pare, odnosno odgovornost za njihovo vraćanje, nalaze takođe u islamskim rukama.
Ako se vratimo izjavi portparola Marfin grupe, postaje jasno da su kupovinom Popular banke nasleđeni i dug, potraživanja, obligacije, aktivnosti, fondovi, i, naravno, srpske pokradene pare koje se nalaze na tajnim računima te iste banke. Tek povratkom tog novca, stekla bi se mogućnost da neko iz te grupe učestvuje u ravnopravnoj utakmici u investicijama na državnom prostoru Srbije.
Naravno, Marfin grupi takav pokušaj kupovine srpskih dobara, pomoću srpskih pokradenih para, nikada ne bi pošao za rukom da im nesebično nisu izašli "u susret" sve sami ministri i guverneri i (osim jednog), perjanice partije G17 Mlađan Dinkić, Božidar Đelić, Radovan Jelašić, Miroljub Labus. Tu ne treba zaboraviti ni ulogu sadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunice i sadašnjeg ministra finansija Mirka Cvetkovića.
Inače, Andreas Vjenopulos je odmah pošto je "pazario" Popular banku za šeike iz Emirata, pokušao da kupi i najveću banku na Kipru - Bank of Cyprus, ali su Kiprani, shvativši da će im celo bankarstvo preći u islamske ruke, to sprečili i naredili istragu povodom tog skandala.
I u Grčkoj je Marfin investicioni fond umešan u aferu sa državnim obveznicama o čemu se takođe vodi velika istraga. Zbog svog načina poslovnog ophođenja, u finansijskim krugovima je poznat pod nadimkom Ubica!
Kao što kod naših tajkuna Srbi plaćaju "pampers" pelene četiri puta skuplje nego Nemci, tako će u "novim" robnim kućama da plaćaju gaće četiri puta skuplje od Nemaca. Šta će biti u Srbiji građeno ovako velikom razlikom u ceni?
Tokom svoje istrage o finansijskim putevima Miloševićevog režima, Karla del Ponte (kojoj, uzgred budi rečeno, bar o ovom pitanju Srbi moraju da budu zahvalni, jer je pomogla u otkrivanju pljačke srpskih para) i njen tim, predvođen Norvežaninom Mortenom Torkildsenom, neumitno je došao do Popular banke jer su se sve pare, pogotovo one donošene u kešu, slivale u nju.
Prativši tragove novca i ko je bio umešan, dolaze do dva službenika Popular banke, Jorgosa Georgiua i Andreasa Jakovua, koji su pred istražnim organima haškog tužilaštva dali izjave u prisustvu istražnih organa Kipra i advokata Popular banke. Njihove izjave nose brojeve i pečat UN i oni jasno govore kako i ko je donosio gotovinu iz Srbije na Kipar, kako su oni sačekivali te ljude i taj novac na aerodromu "Larnaka", kako su oni "sređivali" administrativne i carinske formalnosti i dopremali novac u filijalu Popular banke koja se nalazi u blizini aerodroma.
Takođe, oni jasno objašnjavaju kako se novac smeštao na račune lažnih firmi, sa lažnim vlasnicima, a po naređenju i instrukcijama službenika Beogradske banke na Kipru - Borke Vučić, Slobodana Aćimovića i drugih.
Ova dva službenika Popular banke su do detalja opisali kako je tokom 1998. i 1999. oprano 508 miliona maraka, pokradenih iz Srbije i prenetih na Kipar, koji su završili na jednom jedinom računu u Popular banci otvorenom na ime firme Browncourt Enterprises Ltd, koju je osnovala advokatska kancelarija sadašnjeg predsednika Kipra, Tasosa Papadopulosa, na ime gđe Radmile Budišin - bez ikakvog njenog znanja i učešća. Ovi dokazi su značajni jer su neoboriv dokaz o najvećem pranju para u Evropi danas!
Prema saznanju TABLOIDA o ovom i ostalim pranjima para, finansijskim prevarama, korupciji u koje je "do guše" uvučena Popular banka, odnosno kapital koji "na velika vrata" ulazi u Srbiju, uskoro će se baviti OLAF, FATF, GRECO (evropske organizacije koje su zadužene za istrage kriminalnih radnji), Vlada EU i ostale nadležne institucije jer Kipar kao država totalno ignoriše zahteve za istragama i direktno prikriva i zataškava već postojeće otvorene istrage.
Kako su predsednik Kipra i Popular banka, čiji je on, tj. njegova advokatska kancelarija legalni savetnik (kakva slučajnost!) korumpirali vrh policije, Tužilaštvo i sudije kako bi se sprečilo otkrivanje pljačke srpskih para?

Izvor:Tabloid